Džordž Stini Junior je najmlađi čovek nad kojim je izvršena smrtna kazna u SAD u 20. veku. Na suđenju 1944. godine nije bilo dokaza niti svedoka.
On je pogubljen na električnoj stolici 1944. godine, ali više od 70 godina kasnije presuda kojom je osuđen na smrt je oborena. Apelaciona sudija Karmen Malen rekla je da je brzina kojom je dečak osuđen šokantna i ekstremno nepravedna i da je taj slučaj bio jedan od najnepravednijih u njenoj karijeri.
Crni dečak je bio osuđen na srmt zbog navodnog ubistva dve bele devojčice u Južnoj Karolini, na suđenju koje je trajalo manje od tri sada i na kojem nisu izvedeni nikakvi dokazi i gotovo da nije bilo svedoka.
On je tokom ispitivanja bio razdvojen od roditelja i pravnih savetnika, a oni koji ga podržavaju tvrde da je mali, slabašni dečakbio toliko uplašen da bi rekao sve za šta bi pomislio da će usrećiti policiju, iako nije bilo fizičkih dokaza koji su ga povezivali sa smrću devojčica.
Stini i njegova sestra Ejmi Rafner su poslednji videli žive devojčice od sedam i 11 godina u blizini grada Alkolua. Stinijev otac bio je član tima koji je pronašao devojčicina tela, satima kasnije u jarku, teško prebijene sa povređenim lobanjama.
Stini je uhapšen i pogubljen za tri meseca. Dželati su zabeležili da je bio premali za električnu stolicu kada je ubijen - bilo je problema sa kaiševima, elektroda je bile prevelika za njegovu nogu i dečak je morao da sedne na Bibliju da bi ga smestili na stolicu.
Slučaj je često navođen kao primer kako je pravni sistem mogao ekspresno da uništi crnce u eri segregacije, tokom koje su istražitelji, tužioci i sudije svi bili beli.
Dečakova porodica je tvrdila i insistirala da je on nevin i u januaru su tražili od lokalnog sudije da naredi ponovno suđenje i skine ljagu sa Stinijevog imena, tvrdeći da postoje novi dokazi o zločinu.
Ovog puta obezbeđeno je dvodnevno suđenje u kojem su stručnjaci preispitali njegovo pruiznanje i rezultate obdukcije, dok je sudija saslušao i njegovu braću i sestre i uključene u potragu za devojčicama. Većina dokaza sa prvog suđenja je nestala, a gotovo svi svedoci su mrtvi.
Sudiji Malen bilo je potrebno gotovo četiri puta više da donese odluku u slučaju Stinija nego što je prvobitno bilo potrebno da ga uhapse i pogube 1944. godine.
"Ne mogu da zamislim veću nepravdu od ovog slučaja", rekla je sudija Malen.
Sudija Malen je istakla da je Stinijevo priznanje najverovatnije iznuđeno, a da je na suđenju bilo tek par svedoka ili ih uopšte nije ni bilo.
Malen je oslobodila Stinija krivice jer savezna država Južna Karolina nije obezbedila pravično suđenje 1944. godine.