Izbeglice koje prelaze Sredozemno more, žele da se domognu Nemačke, Švedske ili Velike Britanije, ali ne žele da idu u Francusku zbog nezaposlenosti, birokratije i nehigijenskih uslova smeštaja, ocenila je danas agencija Frans pres.
Pored nezaposlenosti, koja iznosi više od 10 odsto u Francuskoj, podnosiocima zahteva za azil nije dozvoljeno da rade za vreme razmatranje njihovih zahteva što u Francuskoj može da traje oko devet meseci.
Loši nehigijenski uslovi smeštaja takođe predstavljaju problem za izbeglice. Jedna trećina njih je smeštena u zgrade sa zajedničkim toaletima, a mnogi zbog toga odlučuju da ostanu na ulicama.
Zbog toga, kako je ocenio AFP, Francuska ove godine očekuje oko 65.000 izbeglica kao i prošle godine, dok Nemačka do kraja godine predviđa da primi oko 800.000 ljudi.
Kada je pre dve nedelje Fransoa Oland predložio da olakša teret Nemačkoj tako što bi Francuska preuzela 1.000 izbeglica, tim francuske imigracione službe poslat u Minhen uspeo je da ubedi manje od 600 izbeglica da sreću potraže u Francuskoj, iako im je obećano lako dobijanje papira, mogućnost da im se pridruže porodice i dozvola boravka na 10 godina.
Od izbijanja građanskog rata u Siriji, od četiri miliona izbeglica iz te zemlje samo je njih 7.000 dobilo izbeglički status u Francuskoj.
Pariz je obećao da će u naredne dve godine prihvatiti još 31.000 izbeglica i radi na ubrzavanju procesa rešavanja zahteva za azil i povećanju smeštajnih kapaciteta.
Sabrin Al-Rasak iz organizacije Revivr, koja pomaže sirijskim izbeglicama od izbijanja konflikta, nije iznenađena što Francuska među izbeglicama ne spada u željene destinacije. Ona ističe da je "izuzetno teško" naći smeštaj, kao i da je proces dobijanja azila "dugotrajan i traumatičan".
Između ostalog postoji i propis da je nužno imati adresu kako bi mogao da se podnese zahtev za azil.
Francuska ima na raspolaganju svega 30.000 kreveta za više od 60.000 tražilaca azila, što znači da su mnogi prinuđeni da žive kod prijatelja, rođaka ili na ulici.
"Sirijci razmenjuju svoja iskustva preko Facebooka i Whatsup i za njih Francuska nije dobra zemlja za prihvat izbeglica", ističe Al-Rasakova.
Osim toga, tu je i pitanje jezika jer većina izbeglica zna samo nešto malo engleskog, a francuska administracija se ni malo ne trudi da im izađe u susret.
Mnogi obrasci su, na primer, isključivo na francuskom, napominje Al-Rasakova, po kojoj su glavni problemi nedostatak koordinacije ali i političke volje.