Priča o najstrasnijem navijaču Novaka Đokovića ujedno je i storija o vlasniku najskupljeg putničkog bicikla i najboljeg kućnog računara u Crnoj Gori. I jednoj velikoj životnoj pobedi.
Najskuplji putnički bicikl, najbolji kućni računar i titulu najvećeg navijača Novaka Đokovića u Crnoj Gori poseduje jedan čovek. Zove se Dejan Vukić i, makar u njegovom rodnom Baru, nema ozbiljnijih pretendenata koji bi mu ugrozili titulu u bilo kojoj od navedenih kategorija.
Sumnjičavi prema Vukićevom statusu najvećeg navijača srpskog tenisera razuverili bi se nakon posete njegovom domu u nekim prostorijama podseća na muzej Novaka Đokovića!
U ulaznom hodniku, naime, postavljene su uramljene fotografije najboljeg tenisera današnjice sa svim trofejima koje je osvojio u karijeri. Dominiraju naravno one sa grend slem turnira iznad kojih su uredno, slično kao u holu najpoznatijih teniskih arena, zavedene godine Novakovih trijumfa.
Tik do Đokovićeve fotografije iznad koje su ispisane godine u kojima je proglašavan najboljim sportistom planete zakačene su adidas patike sa njegovim likom u kojima najbolji teniser današnjice trenutno igra. Vukić kaže da nema nameru da ih oblači iako je, za svaki slučaj, kupio broj koji on nosi...
„Set aktuelnih Novakovih dresova marke Uniqlo očekujem svakog dana. One stare, iz kompleta sSergio Tachini, skinuo sam da ne zaostajem u navijačkim tokovima. Kruna kolekcije biće reket kojim je Novak igrao, ako uspijem da ga se domognem“, kaže Vukić u polušaljivom tonu na početku razgovora za MONDO.
Dodaje da od 2007. godine i prvog Đokovićevog masters trofeja nije propustio nijedan njegov meč.
„Adekvatno sam `satelitski opremljen` da mogu da ispratim i one Novakove mečeve koje nijedna domaća televizija ne prenosi. Tako da za ovih devet godina nisam imao kiks”, dodaje Vukić koji je osnivač i administrator Facebook stranice Navijači Novaka Đokovića – Bar.
Pre pojave Đokovića na teniskom sazvežđu, “beli sport” mu nije bio među najomiljenijim. U Crnoj Gori poznat je kao jedan od najposvećenijih biciklista rekreativaca i aktivista biciklističkih udruženja. S tim u vezi, neverovatan podatak je da se Dejan ovom sportu posvetio samo par godina nakon što mu je dijagnostifikovana hronična mijeloidna leukemija. Tešku bolest je ukrotio nakon višemesečne borbe u Kliničkom centru Srbije i barskoj bolnici u kojoj mu je, kako ističe, pomogla snaga vere koju je našao u crkvi. Nastavak priče o ovom strastvenom fanu Novaka Đokovića ima holivudski tok...
„Terapija revolucionarnim lekom Glivec dala je izvanredne rezultate. Čim sam se osetio bolje, odlučio sam da preporučenu rekreaciju upražnjavam na biciklu. I od tada do danas prešao sam na dva točka blizu 19.000 kilometara“, priča Vukić.
Kao predsednik Udruženja rekreativnih biciklista Bara, potrudio se da nabavi bicikl od kojeg ljubiteljima dvotočkaša na nožni pogon zastaje dah. Reč je o modelu KTM Life Style Herren Anthrazit-Schwarz-Orange 2012 čije je oficijelna cena, kada je kupovano, bila 1,900 evra. Sa dodatnom opremom, Dejanovo biciklo koštalo je, međutim, gotovo duplo više!
“Danas je jeftinije, mislim da može da se kupi i za 500 evra nižu cenu od one koja je bila kada sam ga ja naručio. Sa opremom koju ima, međutim, i dalje je top klasa među putničkim biciklima i nerijetko me zaustavljaju strani turisti koji putuju svitom na biciklima priznajući da bolji nisu videli”, priča Vukić.
Volan Dejanovog bicikla predstavlja svojevrsnu atrakciju gdje god se parkira. Na njemu su, pored standardne opreme, sat koji meri brzinu, pređenu kilometražu, puls… GPS sistem, punjači za baterije, lampe, svetla, bljeskalice…
“Najskuplji dodatak je sat Suunto Ambit 3 Sport koji košta 350 eura. Sedište Brooks košta okruglo 100 evra a tu je još dvadesetak sitnica s kojima za bicikl može da se kaže da je “full opremljen” a koje koštaju sve ukupno oko 1,150 evra što je cenu ovog dvotočkaša podiglo na 3,050 evra. Naravno, izlaskom novih modela cene padaju, ali nisam čuo da neko u Crnoj Gori ima bolji i opremljeniji od ovog”, objašnjava Vukić.
Od 19.000 kilometara koje je prešao minulih desetak godina, na ovoj „zverki“ predsednik Udruženja rekreativnih biciklista Bara odvezao je preko 7,000. Za to vreme promenio je tri bicikla, od kojih mu je jedan ukraden. Od tada svoj ponos garažira isključivo u stanu.
„Prosečno vozim po 30-ak kilometara dnevno, naravno kada mi vremenski uslovi to dozvoljavaju. Najduža ruta bila je do Podgorice i nazad, kao i ruta oko Rumije koju smo u šali nazvali „crminčkim stazama“, priča Vukić uz dozu humora koji otkriva strast prema rekreativnom biciklizmu.
Udruženje rekreativnih biciklista Bara broji preko 120 članova od kojih oni aktivniji često praktikuju grupne vožnje. Vukić je, naravno, zbog funkcije i strasti, redovan učesnik svake ture.
„Grupno smo do sada vozili najdalje do Skadra u Albaniji. Nadam se da ćemo se uskoro otisnuti i na dalji put. Doživljaj je jedinstven i samo onaj ko ga priušti sebi može da razume našu strast prema rekreativnom biciklizmu. Da ne govorim o pozitivnim efektima koje ima na zdravlje“, priča Dejan.
Svi parametri poslednjih 400 i kusur Vukićevih vožnji, od trase, kilometraže do prosječne brzine, zabeleženi su na sajtu sports-tracker.com.
FOTO GALERIJA NAJSKUPLJEG PUTNIČKOG BICIKLA U CRNOJ GORI:
U pauzama rekreiranja na biciklu i mečeva Novaka Đokovića, Dejanova omiljena „igračka“ je kompjuter koji po performansama teško da ima konkurenciju među kućnim računarima u Crnoj Gori.
„Računar samo uslovno doživljavam kao igračku jer se već 11 godina bavim opravkom i održavanjem hardvera i softvera. Kada uđete u ovaj svijet, igra je nezaobilazni nusefekat ali ja sam na tom planu više „zarazio“ svog sestrića Vasilija, nego sebe“, komentariše Vukić.
Na opasku da njegov računar važi za najbolji u Crnoj Gori, odgovara potvrdno.
„Ovakav računar ne može da se kupi. On je ručno sastavljan od komponenti koje mi je nabavljao drug Dušan Nikočević, jedan od najboljih overklokera na Balkanu. On je učestvujući na turnirima u overklokingu širom sveta, između ostalog, kao nagradu dobijao i najnovije i najbolje hardvere koji su se u tom trenutku tek pojavljivali na tržištima zapadnih država. Moj kompijuter je trenutno „HIGH END“ kućni računar koji može da se sklopi“, objašnjava Vukić.
Njegov računar specifičan je i po sistemu hlađenja koji podseća na aparaturu nekog akvarijuma...
„Procesor ovog računara je overkolkovan iznad svoje nominalne vrednosti a da bi se takav procesor podigao mora da se podigne i voltaža. Podizdanjem napona procesor se više gre tako da mora da se hladi vodom“, priča Vukić, trudeći se da nam specifičan sistem hlađenja svog računara objasni, kako kaže „jezikom koji svi razumiju“.
FOTO GALERIJA NAJBOLJEG KUĆNOG RAČUNARA U CRNOJ GORI:
Otvoreno kućište kakvo ima njegov računar raritet je i na prostorima bivše Jugoslavije.
„Znam da su samo dva ovakva kućišta naručena u Srbiji za potrebe marketninga firma Termaltake u Beogradu“, dodaje on uz preporuku da će oni koji se razumeju u računare najbolje shvatiti o čemu govori na osnovu performansi predstavljenih u ovom grafikonu: