…ili kako udovoljiti željama roditelja ?
Opet je ono doba godine kad nove mlade generacije treba odluče kojim pozivom će da se bave u budućnosti. I naravno, kako svaki roditelj želi najbolje svojoj djeci tako i ovi današnji, uz pomoć ujaka, stričeva, strina, baba i deda, komšija i komšinica, planiraju budućnost za svoje najvoljenije.
Neka ide u medicinsku, ne ne bolja je gimnazija, ekonomska je uvijek interesantna, može i u hemijsku, a možda bi mogao/la u ugostiteljsku. Da naravno, sada su popularna ugostiteljska zanimanja, naročito kuvari.
Vidimo ih na svakom TV ekranu, iskaču iz reklama, smiješe sesa stranica magazina, voljeni su u društvu, cijenjeni kod gostiju.
I tako smo došli do upisa.
Da, neka upiše za kuvara, ali neka bude četverogodišnji smjer.
A zašto, pitam prijatelje, poznanike, roditelje?
Roditelji: Pa, hm znaš, da može kasnije na fakultet.
Ja: O super, znači on dobro uči?
Roditelji: Khmm, ne ne, tu je on negdje, jaka trojka, prošao par puta četvorkom. Super je on, baš je dobar. Znaš, neće da uči ali obožava da kuva.
Ja: Ok, ako voli da kuva zašto ga ne upišete u trogodišnji smjer, neka bude kuvar, poslastičar, možda konobar ako ga to interesuje?
Roditelji: Ne, neee trogodišnji, pa kako će kasnije nastaviti fakultet ako poželi? Sa trogodišnjim školovanjem ne može upisati fakultet, šta će onda za svoju budućnost?
Ovo su razgovori koje moje kolege koje rade u školi i ja sve češće vodimo sa roditeljima. Zato sam odlučio da objasnim prije svega djeci, a onda i roditeljima šta znači biti kuvar i zašto ne trebaju da se stide trogodišnje škole.
Mi kuvari nemamo radnu smjenu od osam sati, mislim da uopšte nemamo ni radno vrijeme. Slobodan vikend, šta je to? O godišnjem odmoru ne trebamo ni da pričamo, posebno ne u periodu kada svi ostali idu na godišnji odmor. Jesam li za proslavu nove godine? Naravno da jesam, ali tada radim, kuvari rade uvijek i stalno, za svaku vašu zabavu, svaku vašu proslavu, mi stojimo i radimo.
Tu smo negdje skriveni od očiju promatrača, kreiramo nešto jednostavno, ali toliko božanstveno i ukusno, ili pokušavamo osmisliti novo jelo, dekoraciju. Naravno nemamo prednosti ni što se tiče radnih uslova - česta galama, nesnosne vrućine ili ekstremne hladnoće (kada ulazimo u komore po zamrznute namirnice), koncentracija vlage na ogromnom nivou, česte opekotine, posjekotine i još toliko toga.
Moramo razmišljati kao vrhunski naučnici, biti organizovani kao najbolje računovođe, inspirisani i motivisani kao drevni spartanski borci, po kuhinji treba da se krećemo poput balerina, da serviramo jela kao umjetnici i na kraju da kuhamo poput baka. Ne zvuči nimalo jednostavno zar ne? I sve ovo radimo i bez fakulteta, završimo za kuvara, taj toliko izbjegavani trogodišnji smjer.
Ne shvatate dragi roditelji, ne shvatate ni vi dragi učenici, nije bitno da li je smjer trogodišnji, četverogodišnji ili ćete na kraju završiti i fakultet. Jedina bitna stvar je da vi stalno učite i da se neprestano usavršavate.
Niti jedna diploma vam neće zaraditi novac, to će učiniti vaše znanje. Više ne živimo u sistemu državnih firmi i bodovanja diploma i stručne spreme, živimo u vremenu znanja. Znam da se mnogi neće složiti sa mojim izlaganjem, ali kod kuvara je tako. Mogu imati stotinu diploma ali već nakon tri narudžbe vidi se moje znanje, diploma mi nije tada potrebna.
Evo par činjenica koje možda niste znali :
- Ne niste kuvari kada završite školu. Školu (za kuvara, poslastičara, konobara) zamislite kao osnovu, početak. U srednjoj školi naučimo da hodamo, poslije škole počinjemo da šetamo i sa svakim novim iskustvom i radom počinjemo da trčimo.
- Vaša plata zavisi direktno od vašeg znanja. Prosječnih kuvara ima koliko hoćete i njihove plate su oko 500-700KM, lako su zamjenjivi i često su nezadovoljni. Vrhunskih ima malo, njihove plate su od 1500-2500KM i njih vlasnici restorana ne mjenjaju tako lako (ovo su činjenice iz Banjaluke, ali isto je i u ostalim mjestima).
- Tri godine ili četiri ? Ja lično biram tri godine, puno više prakse – prva godina jedan dan, druga godina dva dana, treća godina tri dana prakse, manje (osnovnih – hemija, biologija, turizam, razne matematike) predmeta za učenje, tako da više vremena provedete izučavajući vašu stvarnu ljubav ~ kuvarstvo ili poslastičarstvo. I na kraju, ako ste bili dobar učenik i prolazili četvorkom onda samo nastavite i tu čuvenu četvrtu godinu uz minimalno polaganje razlike predmeta.
Četvrta godina izgleda ovako – u prvoj godini samo tri časa prakse, ostale godine samo po jedan dan prakse i mnogooo više predmeta za učenje.
- Zanimanje kuvar ili poslastičar je jedno od najtraženijih zanimanja, kako kod nas tako i u inostranstvu.
- Ne postaje je vrhunski kuvar preko noći, potrebne su godine ulaganja u sebe i svoje znanje, budite spremni na to.
- Na početku karijere radite sve poslove,i one najteže, to vas kasnije vodi ka lakšem radu i životu.
- Ne trudi se da budeš najbolji kuvar, najbolji ne postoje, trudi se da budeš vrhunski.
- Ne preskači stepenice, kreni od nule i postepeno napreduj, to će ti trebati kada postaneš šef.
I sada se postavlja pitanje, zašto kuvar? Jednostavno je, zadovoljstvo kada nešto stvarate svojim rukama, pritisak kada trebate pripremiti stotine obroka u par sati, ushićenje na licima gostiju kada probaju vašu hranu, neprestano igranje na poslu, rad sa ljudima koji pored vas svjesno ostavljaju svaki atom snage da naprave mini remek dijelo na tanjiru. A tek osjećaj uspjeha nakon svake izdate narudžbe.
Ja imam desetine opekotina, posjekotina, bolove u nogama i leđima, proveo sam toliko neprospavanih noći ali opet bih birao da budem kuvar.
Da, umalo da zaboravim, red je da objasnim ko sam i zašto ovo pišem, zato evo još jedna činjenica : ja sam završio tri godine, zatim sam upisao četvrtu, pa upisao višu hotelijersku školu, zatim visoku školu gastronomije, poslije sam završio fakultet za hotelijerstvo, sada završavam master studije gastronomije. Od završetka trogodišnje škole radim i paralelno se školujem.
Imam puno diploma kao što vidite, ali opet bih upisao trogodišnji smjer jer tu sam zavolio kuvarstvo, na tim časovima prakse. Zbog te trogodišnje škole sada sam tu gdje jesam.