Finansijska elita je na odluku Britanaca na referendumu da napuste EU, reagovala kao što su pred svoj pad reagovale dinastije Burbona u Francuskoj i Romanova u Rusiji - prekasno su primetile da postoji i drugačije poimanje sveta.
Pad vrednosti deonica na berzama u petak jasno pokazuje da je investitore iznenadio ishod referenduma, piše nekadašnji predsednik analitičke firme "Stratfor" američki geopolitički prognostičar i strateg Džord Fridman, na svom novom sajtu (https://geopoliticalfutures.com).
"Najviše iznenađuje to što su oni bili iznenađeni jer Evropska unija je u dugoročnoj stagnaciji i ni osam godina po izbijanju finansijske krize nije u stanju da izađe iz nje. Pored toga, veliki deo Evrope, posebno na jugu, nalazi se u depresiji sa ekstremno visokim brojem nezaposlenih. Argument jednih bi mogao biti da će se ti problemi rešiti na duge staze i da Velika Britanija treba da bude deo rešenja u sopstvenu korist, a protivargument je da, ako su ti problemi rešivi, već bi bili rešeni još pre mnogo godina.
Behind Brexit: "The elite hadn’t a clue about how the other half lived " - Sir Harold Evans: https://t.co/l1B99wLvkmpic.twitter.com/ETrutb9fWP
— Reuters Opinion (@ReutersOpinion) June 26, 2016
Finansijske zajednice žele predvidivost, piše Fridman, i one novac mogu zaraditi i na dobrim i na lošim tržištima, ali "one kada je stanje neizvesno, imaju problema". Stoga je finansijska zajednica sama po sebi bila pristrasna prema ostanku Britanije u EU, jer joj to daje predvidivost.
"Uz to je podstojala podsvesna pretpostavka da svi imaju istu sklonost ka održavanju statusa kvo. (...) Taj stav (finansijske zajednice) su delile druge elite - politička, novinarska, akademska i ostale", piše u članku.
Te elite se kreću u svojim krugovima i ne znaju nikoga ko bi bio za izlazak Velike Britanije iz EU što je "stvorilo psihološku barijeru za predviđanje šta dolazi. Kada svi koje poznajete misle da je neka ideja glupa, teško je zamisliti da negde postoji većina koja ne deli vaše mišljenje", objašnjava Fridman i dodaje da je sve pogoršalo postjanje "osećaja prezira prema protivnicima".
Fridman piše da je "eliti teško da ozbiljno uzme u obzir da će manje obrazovani, manje kulturni i manje uspešni preuzeti kontrolu nad situacijom. Francuski Burboni i ruski Romanovi su imali sličan prezir prema masama na ulicama. S visine su gledali na njihov nedostatak razumevanja i nemogućnost da deluju, sve do trenutka dok im nisu provalile u palate".
Jer, nastavlja Fridman, "rastojanje između onoga što bih ja nazvao tehnokratskom elitom i sve usitnjenije niže srednje, a čak i same srednje klase, postaje jedna od glavnih osobina našeg vremena".
"Živimo u veoma duboko podeljenom društvu, (...) ...a demokratsko društvo ne može da preživi tu podelu", piše Fridman i kao razlog zbog čega se u sličnoj situaciji nisu raspale Sjedinjene Američke Države posle Velike depresije, navodi Drugi svetski rati koji je ujedinio sve društvene klase.
"Naravno, Drugi svetski rat je bio jedinstven i jedva da je bio rešenje za socijalni problem. Ipak, nešto dramatično treba da se desi. I desiće se, kako situacija bude postajala sve neodrživija. Na kraju, dvorske kapije će možda biti srušene. Nadajmo se da će to biti učtivije i bez zla kakvo je bio pad Burbona i Romanovih", upozorava Fridman.