Da li ste se ikada zapitali - zašto se kodnom zove baš tako, ko se setio da ga napravi i kada? Evo jedne zanimljive priče o tome...
Kažu da je Čarls II (1630-1685) mnogo voleo žene. Pošto kralj Engleske nije imao teškoća da tu svoju strast i zadovolji, bio je u velikoj opasnosti da se zarazi, posebno sifilisom, zaraznim oboljenjem za koje se verovalo da je u Evropu stiglo iz takozvanog Novog sveta, sa španskim osvajačima.
Erl od Kondoma, lični lekar kralja Čarlsa , preporučio je kralju ovčje crevo, svoj izum koji je, bez imalo lažne skromnosti nazvao svojim imenom.
Jedan takav kondom nađen je u zamku Dadli, potiče iz 1640. godine i smatra se najstarijim sačuvanim kondomom na svetu.
Po drugoj teoriji naziv kodnom potiče od latinske reči "condus", što u slobodnom prevodu znači - spremište. Drugi naziv - prezervativ, nastao je od latinske reči "praeservare", unapred čuvati.
A kada je zaista nastao prvi kondom ne može tačno da se kaže. Jer prvi pokušaji da se neželjene posledice vođenja ljubavnog čina spreče došli su tek kad su naši daleki preci trudnoću počeli da dovode u vezu sa fizičkim spajanjem muškarca i žene. Kako se pretpostavlja, biloje to pre 12.000 godina.
Pored životinjskih koža i kožica, bogatiji su kosristili i kondome napravljene od svile, piše "Politikn Zabavnik".
Međutim, tek od sredine19. veka, kad se razvila industrija gume, počeli su da se pojavljuju gumeni przervativi koji su se bacali psole upotrebe.
Čarls Gudjir, pronalazač vulkanizacije kaučuka, izumeo je 1855. godien prvi gumeni kondom debljine dva milimetra.
Prve, veoma tanke, izrađivao je Nemac Julijus From koji je svoj pronalazak patentirao 1919. godine.
Danas se prezervativi prave na pokretnoj traci: nizovi staklenih kalupa potapaju se u smešu soka kaučukovog drveta s izvesnim dodatkom sumpora i cinkovog oksida, a tanki su između 0,04 i 0,008 milimetara.