Ministri odbrane NATO dogovorili su se danas u Briselu da od januara 2017. upute vojna pojačanja na Baltik, u Poljsku i Rumuniju zato što su "zabrinuti zbog poteza Rusije blizu NATO granica".
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg je uz to naglasio da je Atlantski savez spreman i na dijalog s Rusijom, jer "dijalog upravo važniji kad su zategnutosti velike i atlantski saveznici su spremni da u bliskoj budućnosti održe sastanak Saveta NATO-Rusija u ravni ambasadora".
Čelnik NATO je naglasio da koraci atlantskih saveznika imaju za cilj da se "stvori ubedljiva moć odvraćanja ne da bi se išlo u sukob, već da se to spreči" i da zato i postoji spremnost za politički dijalog i želja za veću saradnju s Rusijom "uz uvid u postupke".
Stolteberg je rekao da NATO saveznici "ne žele novi hladni rat, niti trku u naoružavanju", ali da NATO "mora uzvratiti kad se u dužem razdoblju osvedočio u jačanje ruske vojne moći".
On je time odgovorio i na pitanje novinara ne idu li obe strane u zaoštravanje pošto obostrano jačaju snage i postavljaju raketne sisteme uz granice.
Stoltenberg je preneo da je na ministarskom zasedanju potvrđeno da će SAD, Kanada, Nemačka i Velika Britanija predvoditi četiri višenacionalna bataljona od po hiljadu vojnika na istoku Evrope, dok će Rumunija biti na čelu takvog bataljona na području Crnog mora.
Ministri NATO su, rekao je Stoltenberg, "razmotrili nedavne vojne aktivnosti u blizini NATO, uključujući manevre Kavkaz 2016 i razmeštanje raketnih sistema 'iskander' u Kalinjingradu" i istakli "zabrinutost zbog postupaka Rusije".
On je rekao da su te mere NATO "defanzivne i umerene pošto je Rusija osetno modernizovala svoje vojne kapacitete i, što je važnije, ispostavilo se da je spremna da ih upotrebi protiv suseda u Ukrajini i Gruziji".
Čelnik NATO je naveo da će u Litvaniji u sastavu kanadskog bataljona biti i vojnici Albanije, Italije, Poljske i Slovenije, a Letoniji će pod komandom Nemaca biti i belgijski, hrvatski, francuski, luksemburški, holandski i norveški vojnici.