Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju danas Velike (zimske) zadušnice, kao znak sećanja na sve preminule.
Na taj dan se posećuju groblja i prislužuju sveće na grobovima najbližih i u hramovima.
Crkva je propisala posebne dane - Zadušnice, i to četiri puta godišnje, kada se posebno molimo za pokoj duša preminulih.
Zimske zadušnice su u subotu, pred Mesne poklade, u subotu pred Duhove su letnje zadušnice, Miholjske su u subotu pred Miholjdan, a jesenje, mitrovske zadušnice u subotu pred Mitrovdan.
Na dan zadušnica ide se u crkvu, gde se služi Sveta liturgija i parastos na kojem sveštenik vinom preliva žito, a posle službe ide se do grobova pokojnika. Na grobovima se prislužuju sveće, a sveštenik obavi kratki obred i okadi grobove.
Na groblje i u crkvu se nosi kuvano žito - koljivo, koje podseća na Hristove reči da zrno tek kad umre rod donosi, i to ne u zemnom mraku, nego u svetlosti Sunca.
Crno vino, kojim sveštenik preliva žito, označava Božje milosrđe kojim se zalečuju rane greha.
Sveća je simbol svetlosti Hristove koja treba da nas podseti na svetlost kojom Hristos obasjava duše preminulih.
Zadušnice su dan posvećen upokojenim, pa prema tome, treba otići na službu u crkvu, obići grobove, preliti ih vinom, urediti i okititi cvećem i upaliti sveće.
Oni koji nisu u mogućnosti da odu na groblja zbog udaljenosti, treba da idu do najbližeg hrama, i da tu obave pomen za svoje upokojene.
Pošto je to dan kada se posebno obraća pažnja na delenje milostinje, obavezno se svakom prosijaku koga sretnemo, udeli milostinja i da deo hrane koju smo poneli sa sobom.