Ekstremna antiimgrantska desnica nije uspela da napravi značajno bolji rezultat kojeg se pribojavala holandska ali i šira evropska javnost. Pobeda partije premijera Marka Rutea ali dalek će biti put do formiranja vlade.
Građani Holandije, njih 12,9 miliona sa biračkim pravom, glasali su danas na parlamentarnim izborima, na kojima se 28 partija, odnosno 1.114 kandidata borilo za 150 poslaničkih mesta.
Partija za slobodu i demokratiju Gerta Vildersa, koga zbog esktremnih stavova i neobične frizure zovu još i "Holandskim (Donaldom) Trampom", osvojila je 19 od 150 mesta u parlamentu, kažu prve ankete sa birališta. To je bolji rezultat nego pre pet godina godina, za četiri mesta, ali je slabiji nego 2010. godine.
Pobedu odnosi, očekivano, partija desnog centra Liberalno-demokratska stranka premijera Marka Rutea, ali uz isto tako očekivani gubitak. Osvojila je 31 mandat, 10 manje nego na izborima 2012. godine.
Hrišćanske demokrate i Partija D66, potencijalni koalicioni partner liberalima, su takođe dobili po 19 mesta.
Zelena ljevica dobila je 16 mandata, Socijalistička partija 14, dok je Radnička stranka dobila devet mandata u Parlamentu.
Hrišćanski savez dobio je šest poslaničkih mjesta, Stranka za životinje pet, Penzionerska stranka "Pedeset plus" četiri, Stranka mladih za reforme i Holandska politička partija dobile su po tri, a Forum za demokratiju dva.
Današnja izlaznost birača na holandskim partlamentarnim izborima veća je od izlaznosti na prethodnim izborima, održanim pre pet godina, pokazuju rezultati Ipsosa sprovedeni na biračkim mestima.
Nakon prvih šest sati pošto su otvorena biračka mesta procenjivalo se da je na izbore izašlo šest odsto više birčaa nego 2012,
Ovo je prvi put da se čak pet stranaka bori za prva dva mesta na izborima, navodi britanska novinska agencija.
Izbori u Holandiji prvi su u nizu od nekoliko izbora u evropskim državama ove godine koji bi mogli da odrede budućnost Evrope.
Smatraju se glavnim pokazateljem budućnosti populizma u Evropi, nakon što su Britanci glasali za izlazak iz EU, a Donald Tramp pobedio u SAD.
Prema navodima analitičara, glavna borba trebalo je da se vodi se između Liberalne partije (VVD) holandskog premijera Marka Rutea i Partije za slobodu (PVV) ekstremnog desničara Gerta Vildersa.
Uoči izbora, Rute i Vilders su "ukrstili koplja" u televizijskoj debati u kojoj su sučelili stavove o budućnosti zemlje.
Debata je održana posle kampanje, koja je završena u senci diplomatske krize sa Turskom.
Poslednji rezultati anketa pred glasanje govorili su da bi Vildersova antievropska i antiislamistička partija mogla da postigne najbolje rezultate od nastanka 2006. godine, mada ne znači da će se i naći u vlasti.
Očekuje se da će i naredna holandska vlada biti koaliciona, a većina stranaka se izjasnila da neće u koaliciju sa Partijom za slobodu.
Iako se mesecima nalazio na vodećoj poziciji, Vilders je pao na drugo mesto i sada ima manju podršku građna u odnosu na premijera Rutea.
Vilders se, inače, zalaže za zatvaranje džamija, zabranu Kurana, zatvaranje granica i izlazak Holandije iz Evropske unije.
Za pobedu na izborima potrebno je osvojiti 76 poslaničkih mesta.
Prema poslednjim anketama očekivalo se da bi Ruteova stranka mogla da osvoji između 23 i 27 od 150 mesta, a Vildersova antiimigrantska stranka mogla bi da računa na najviše 23 mandata. Pokazalo se da Holandađni ipak nisu tišli toliko ekstremno desno.
Zahvaljujući složenom propocionlanom izbornom sistemu, čak i male partije mogu da se izbore za određeni broj poslaničkih mesta i dobiju važnu ulogu u formiranju naredne vlade.
Najveća debata tokom predizborne kampanje vodila se oko zdravstvene zaštite, penzija i uslova rada.
Iako bi zvanični rezultati izbora trebalo da budu saopšteni 21. marta, a novi holandski parlament uspostavljen dva dana kasnije, pregovori oko formiranja vlade mogli bi da potraju i nekoliko meseci.
Holandski međi navode da je u proseku potrebno tri meseca za formiranje vlade.
Analitičari očekuju da će Rute formirati koalicionu vladu sa Demohrišćanskom strankom (CDA) i progresivnom partijom D66, ali i da bi i male partije, poput Zelene levice, mogle da odigraju veliku ulogu u formiranju buduće vlade. uključujući sedam saobraćajnih nezgoda sa 11 povređenih, od kojih je jedna bila sa teškom traumom, a dogodio se i jedan požar.