Kako da odaberete odelo, kakve se čarape nose uz odelo, i kojih pravila bi trebalo da se pridržavate u vezi sa zakopčavanjem odela? Evo šta bi trebalo da znate, da se ne obrukate.
Odelo ne čini čoveka, ali utiče na utisak koji ostavljamo. U odelu, svaki muškarac može biti zgodan, ali samo ako ume da izabere odgovarajući model i ako se pridržava nepisanih pravila u vezi sa nošenjem odela. Evo šta bi trebalo da znate.
Najvažnije je da odelo savršeno prati liniju tela, ne sme biti ni knap ni preveliko, i ako tu omanete, neće vam pomoći ni ako o svim ostalim detaljima vodite računa.
Kada kupujete odelo, pazite dakle na veličinu. Naramenice sakoa treba da legnu tačno na ivicu ramena. Ako prelaze ivicu - potreban vam je manji broj ili drugačiji model.
Rukavi treba da se završavaju tik kod zglobova.
Sledeće o čemu treba da razmišljate je boja. Za poslovne prilike, prikladna su tamnosiva, teget, tamnoplava i crna odela.
Braon i bež odela ne treba da nosite na poslu.
Generalno, u odelu tamnije boje ostavljate utisak obrazovanog profesionalca, pa to imajte u vidu kad kupujete odelo, piše "Biznis insajder".
Kaiš birajte tako da odgovara boji cipela, neka bude kožni sa diskretnom šnalom, srednje širine.
Ako nosite odelo, potrebne su vam dokolenice. Iako vam to možda zvuči smešno, dokolenice su jedine čarape u kojima ste sigurni da vam se kad sednete neće videti gola cevanica, a to je jedan od većih promašaja koji može da vam se desi.
Dakle, dokolenice, po mogućstvu od merceriziranog pamuka (fino, vrlo tanko tkanje), za nijansu tamnije od odela.
U džepovima sakoa ima mesta samo za novčanik, mobilni telefon, penkalo ili dobru hemijsku olovku, maramicu i koju vizit-kartu. Ako džepove natrpate sitnicama, izgledaćete neuredno.
Cipele moraju biti savršeno očišćene, a ako niste sigurni šta je dovoljno dobro, trebalo bi da možete da se "ogledate" u njima. Kad postignete taj nivo sjaja, možete da prestanete s glancanjem.
A sad, malo o dugmićima...
Ako sako ima tri dugmeta, treće se NIKAD ne zakopčava. Za ova pravila oko dugmadi i zakopčavanja, odgovoran je, između ostalih i britanski kralj Edvard VII, koji je vladao početkom 20. veka.
U to doba, nosila su se odela s dvorednim kopčanjem ili tradicionalna trodelna jahaća odela, s prislukom. I, muškarci su da bi im bilo udobnije poslednje dugme na prsluku otkopčavali.
Prvo odelo s jednorednim kopčanjem pojavilo se 1906. godine, a treće dugme bilo je ispod struka tako da je moralo da bude otkopčano, zbog jahanja, na primer. Osim toga, odela su bolje i izgledala s otkopčanim poslednjim dugmetom.
Edvardu VII nije se dopadalo kako izgleda kad je prvo dugme zakopčano, pa je počeo da nosi odela sa otkopčanim prvim dugmetom, i to je ubrzo ušlo u modu. Treće dugme, kralj je ostavljao otkopčano u znak sećanja na tradicionalni način nošenja jahaćih odela, i tako smo stigli do toga da se na sakou zakopčavalo samo drugo dugme.
Danas, većina odela sa jednorednim kopčanjem ima samo dva dugmeta. Po pravilu, u tom slučaju zakopčava se samo prvo dugme.
Ako odelo ima tri dugmeta, zakopčava se samo srednje, jer tako silueta bolje dolazi do izražaja.
I, još jedna stvar: UVEK otkopčajte sako pre nego što sednete, i UVEK zakopčajte srednje (ili prvo, ako ih ima samo dva) dugme kad ustanete.
Dakle, ako na odelu imate dva dugmeta, zakopčavate samo prvo.
Ako su tu tri dugmeta, ponekad možete zakopčati prvo, uvek zakopčajte drugo i nikad ne zakopčavajte treće.
Ako je prilika manje formalna, sako može biti i sasvim otkopčan.
Jednostavno, zar ne?