Čovek koji je možda bio genije, možda nije (ako je verovati skepticima), ali definitivno neko ko je ostavio neizbrisiv trag u svetskoj književnosti i kasnije široj umetnosti.
Na današnji dan, 23. aprila 1564. godine rođen je najveći dramski pisac Vilijem Šekspir - tvorac "Hamleta", "Magbeta", "Otela", "Ričarda Trećeg", "Kralja Lira", "Ukroćene goropadi", "Sna ljetnje noći"...
Šekspir je umro na isti dan 1616. godine, a i danas ga smatraju najvećim piscem na engleskom jeziku i dramaturgom svetskog glasa.
Njegov opus sastoji se od 38 pozorišnih komada, 154 soneta, dve duge narativne i nekoliko drugih poema. Piščevi pozorišni komadi prevedeni su na mnoge žive jezike i prikazuju se svuda u svetu češće nego bilo koji drugi.
Šekspir je rođen i odrastao u Stratfordu na Ejvonu.
Između 1585. i 1592. započeo je uspješnu karijeru u Londonu kao glumac, pisac i suvlasnik glumačke trupe "Ljudi lorda Čamberlena", kasnije poznatiju kao "Kraljevi ljudi". Vratio se u Stratford 1613. godine gde je i umro.
Osim velikih drama, iza Šekspira je ostalo i mnogo nepoznanica iz ličnog života, a mnogi ljudi iz umetničkog sveta tvrdili su da Šekspir nije pisac komade koje je njegova trupa izvodila, jer, navodno, nije bio dovoljno obrazovan.
Pisci Džordž Gordon Bajron i Čarls Dikens otvoreno su sumnjali da je on autor svih tih dela. Njima su se pridružili i druge poznate ličnosti: Mark Tven, Čarli Čaplin, Sigmund Frojd, Orson Vels... Neki autori su u svojim knjigama tvrdili da je Šekspir čak bio nepismen, te da nije ostavio nikakva svedočanstva o nastanku drama.
Prema istraživanju pojedinih istoričara, Šekspir je bio agent tajne policije kraljice Elizabete Prve, poznat pod pseudonimom Vilijem Hol. On je, navodno, kao i drugi agenti, prisluškivao razgovore po pabovima, ispitivao boemske aristokrate i obaveštavao kraljicu.
Šekspir je bio ugledan pesnik i pozorišni pisac još za života, ali njegova reputacija nije dostigla današnje razmjere pre 19. vijeka.
Ngegova smrt je prošla nezapaženo, a svoje knjige i pozorišne komade nikad nije pominjao, čak ni u testamentu, tako da je sve to izazivalo sumnju u njegovo autorstvo. Pošto nije bilo moguće dokazati da je neko drugi autor svih tih komada, jedan broj šekspirologa objašnjavao je da su to toliko genijalne drame da ih jedan čovek nije mogao sam napisati.
Šekspirova dela odlikuje veoma bogat rečnik, neka imaju čak i po 21.000 riječi, što je mnogo i za današnje kriterijume, jer se rečnik od pet do šest hiljada reči smatra bogatim.
Gotovo sva Šekspirova dela pokazuju izuzetan talenat, ali i obrazovanje. Autor tih komada dobro je upućen u tajne antičke književnosti, rimskog i engleskog prava, geografije, stranih jezika, te pitanja državne uprave.
Šekspir kao autor i Šekpir u privatnom životu su dva različita čoveka.
Šekspirolozi ukazuju na to da je u "Mletačkom trgovcu" pisac osudio i razobličio zelenaštvo, ali da je sam, pred kraj života, pozajmljivao novac pod kamatu.
Kao pisac, Šekspir je u dramama, uglavnom, otvoreno izražavao simpatije za aristokrate i prezir prema prostom narodu. Ali, prema biografskim činjenicama, on je sam bio pripadnik običnog naroda.
Kao najveći kandidat za "pravog" Šekspira dugo je važio Frensis Bejkon, poznati filozof i državnik. U Bejkonovim delima i u Šekspirovim komadima ima dosta podudarnosti i upadljivo sličnih misli. Ovim pitanjem pozabavio se pre nekoliko decenija Vilijem Fridman, čuveni američki kriptolog koji je dokazao da Bejkon, ipak, nije napisao Šekspirove drame.
Tako, Šekspirov dramski i ljudski mit traje i dalje, a njegovi komadi su aktuelni i gledani, jer govore o osnovnim ljudskim "sastojcima", među kojima su: ljubav, mržnja, pohlepa, lojalnost, izdaja, strah i smrt.