Krilo Fenerbahčea o iskušenjima koja je prošao na putu do vrha, pronalaženju motiva, novoj ulozi u timu...
Nikola Kalinić i Bogdan Bogdanović u nedelju su prvi put u karijeri osvojili Evroligu, a sudeći po izjavama datim nakon pobede nad Olimpijakosom u finalu, Kalinić je taj uspeh primio znatno emotivnije.
Možda zato što nije bio talenat kao Bogdan i što je do statusa jednog od najvažnijih košarkaša evropskog prvaka - pre toga i standardnog reprezentativca Srbije - stigao iz uloge totalnog autsajdera.
"Prisećam se kada sam u Novom Sadu ležao sa polomljenom nogom, bez kluba, nakon što u Subotici nisam dobio šansu. Pa kada se okupljala neka mlada reprezentacija. Imaju spisak 24 momka mog godišta, a mene zovu da dođem veče pred pripreme, kao 25", rekao je Kalinić u razgovoru za "Večernje novosti".
Kada je jednom počeo da se nameće, nije se zaustavio. Počev od Radničkog iz Kragujevca, preko reprezentacije i Crvene zvezde, pa milionskog transfera u Fenerbahče leta 2015.
Slično Nemanji Vidiću, kaže da je sa 22-23 godine ispunio san, zaigravši za Zvezdu i Srbiju i da mu je sve posle toga bilo "premija".
"Kada si u mašini, koliko god voleo košarku, ne možeš uvek da igraš sa istim motivom. Pričam ljudima da sam za pet godina imao mesec dana odmora. Sve te boli, ali ne smeš da staneš, jer ćeš možda propustiti šansu", ističe Kalinić.
Na Fajnal foru je sve zadivila njegova transformacija iz defanzivnog specijaliste i "skupljača otpadaka" u napadu, u igrača koji pod maksimalnim pritiskom šutira trojke 55 odsto (6/11).
U polufinalu i finalu igrao je prosečno 33 minuta, čak 10 više nego u mečevima regularnog dela sezone.
"Željko (Obradović) je shvatio da može više da dobije od mene, ako mi da veću ulogu. Igrači poput Veselog i mene moraju da budu duže na terenu da bi osetili igru i imali vremena da urade od svega po malo. Pokazao sam da mogu više od zadataka koje obično odrađujem", rekao je za "Novosti" 25-godišnji Nikola Kalinić.