Svetski dug u ovom trenutku iznosi više od 70 hiljada milijardi dolara i stalno raste, a skoro trećina tog iznosa otpada samo na Sjedinjene Američke Države (SAD) i jedna šestina na Japan.
Prema podacima World debt clocka, Grčka je, zbog ovih i onih razloga, umalo finansijski potonula i za sobom povukla kompletnu EU, SAD i ostatak zapadnog sveta, a i Venecuela je na rubu ponora, dok Saudijskoj Arabiji preti i politički raspad, ako nastavi dužnički kolaps usled niskih cena nafte.
O nacijama trećeg sveta koje su doslovno u dužničkom ropstvu da se i ne govori.
I u takvom svetu postoje nacije koje nemaju ni jednog jedinog centa duga, a prema podacima CIA, to su: Lihtenštajn, Makau, Brunei, Britanska devičanska ostrva u Karibima i pacifička nacija Palau.
Svaka od njih ima vlastite razloge zašto nema baš nikakvih spoljnih dugova. Lihtenštajn je po površini nešto manji od Korčule, ali je zato odličan u proizvodnji kobasica, zubnoj protetici, a i, kako prenosi biznis.ba, skloni su mu mnogi od onih kojima je za skrivanje svojih kompanija, umesto u poreskim rajevima daleko preko okeana, dovoljno ostati na evropskom kopnu.
Makau je poluautonoman u odnosu na Kinu i drži neke od najvećih kockarnica na svetu.
Palau vrlo dobro živi od turizma širom svojih ostrvca, slično kao i Britanska devičanska ostrva koji, osim turizma, važe za jednu od svetskih najpopularnijih poreskih oaza.
Sve te države, pri tom, su i izuzetno male i njihovu finansijsku politiku vrlo je jednostavno voditi, a nemaju ni vlastitu valutu, pa je posao utoliko lakši.
Lihtenštajn koristi švajcarski franak. Makau je odan hongkonškom dolaru. Palau i Britanska devičanska ostrva sudbinski su vezani uz američki dolar.
Jedini koji se ne uklapa u takvu sliku je moćni sultanat Brunei, koji ima vlastiti dolar, a 90 odsto ekonomije te zemlje, koja ima pola miliona stanovnika, otpada na naftu na kojoj ta zemlja počiva i od koje živi.
Tamošnji vladar Hasanal Bolkia sa svojih 20 milijardi dolara jedan je od najbogatijih ljudi na svetu, što je već decenijama uobičajeno među vladarima te zemlje.
Po tome se ta zemlja ne razlikuje od Saudijske Arabije. Obe su sunitske, obe su apsolutističke monarhije,I obe apsolutno zavise od nafte.
Brunei nije vehabistička monarhija kao što je Saudijska Arabija, a to za sobom povlači ekstremne razlike u odnosu na tu zemlju.
U Bruneiju se izrazito vodi računa o socijalnoj sigurnosti svojih građana, pa im je obrazovanje potpuno besplatno na bilo kom nivou.
Besplatno im je i obrazovanje na univerzitetima u inostranstvu, uključujući i smeštaj, prehranu, udžbenike i putovanja, isto onako kao što je, na primer, u Libiji svojevremeno radio Moamar Gadafi za čije vladavine ni ta zemlja nije imala spoljnjeg duga, već je imala 150 milijardi dolara rezervi.