Helmut Jozef Mihael Kol, dugogodišnji nemački kancelar i "otac (ujedinjenje) nacije" je preminuo u Nemačkoj u 87. godini.
"Preminuo je jutros u svojoj kući u Ludvigshafenu", na jugozapadu Nemačke, javio je nemački tabloid "Bild".
Kol je sa 30 godina ušao u parlament, a od 1973. je bio predsednika Hrišćansko-demokratske unije (CDU).
Godine 1982. imenovan je za kancelara tadašnje zapadne SR Nemačke, a 1989. pokrenuo inicijative za ujedinjenje dve Nemačke.
Na mestu kancelara je bio punih 16 godina (1982-1998), a nasledio ga je Gerhard Šreder. Aktuelna kancelarka Angela Merekel je bila Kolova politička "učenica", zvao ju je "moja devojka".
Za vreme svog mandata, Kol je insistirao na uvođenju evra kao zajedničke valute u Evropi i ubedio je skeptične Nijemce da svoju dragu nemačku marku zamene novom valutom.
Bivši američki predsednik, Džordž Buš, ga je opisao kao "najvećeg evropskog lidera druge polovine dvadesetog veka", piše Wikipedia.
Iz politike se povukao 2002. godine a od 2008. je bio vezan za invalidska kolica posle moždanog udara.
Nemačka je danas izgubila političara ''stare garde'', oca nemačkog jedinstva posle pada Berlinskog zida i moćnog sagovornika mnogih tadašnjih lidera, od Ronalda Regana i Džordža Buša starijeg, Fransoa Miterana, Margaret Tačer do Mihaila Gorbačova, kome je on jednom, dok su uveče, na iznenađenje zaljubljenih parova, šetali parkom u bivšem glavnom gradu, Bonu, rekao da je nemačko ujedinjenje sigurno, kao što Rajna sigurno teče ka moru, a Gorbačov mu tada nije protivurečio...
I "OČUH" RASPADA JUGOSLAVIJE
Kol je i jedan od jedan je od najčešće pominjanih nemačkih kancelara na prostorima bivše Jugoslavije.
I dok su mu Slovenci i Hrvati iskazivali zahvalnost, dotle su neki nemački intelektualci govorili da će istorija jednog dana, ipak, postaviti pitanje o odgovornosti Kolove vlade zbog preranog priznanja za sukobe u Bosni i nastavak raspada Jugoslavije.
Kolovi savremenici, međutim, to negiraju, tvrdeći da se Nemačka pridržavala evropskih odluka, a priče o preuranjenom priznanju pripisuju nemačkoj levici, koja je, kažu, osećala povezanost sa Jugoslavijom.
Pre odluke o priznanju, Nemačka se odlučno zauzimala za opstanak Jugoslavije, kažu Kolovi savremenici i ukazuju da je, 1991. godine, kada je postalo jasno da Slobodan Milošević želi ''veliku Srbiju'', na predlog Francuske osnovna Badinterova komisija, a zatim je Savet ministara EU, najavio da EU mora da pokrene proces priznavanja, ako se u roku od dva meseca ne pronađe mirno rešenje.
Taj rok istekao je početkom decembra 1991. godine, a Nemačka je na sednici vlade 19. decembra 1991. godine, poslednjoj u toj godini, odlučila da će priznati Sloveniju i Hrvatsku 15. januara 1992. godine, podsećali su Kolovi saradnici, naglašavajući da se Kol time pridržavao zajedničke evropske odluke.
On je svakako bio političar ogromnog iskustva iz ''zlatnih'', ali i loših vremena i državnik koji je region bivše Jugoslavije uvek smatrao važnim.
O MUSLIMANIMA I "INTEGRACIJI"
Jedan Kolov verbalni potez danas, u doma islamističkog terorizima, dobija sasvim drugu dimenziju od one u kojoj je izrečen - i osužen. Kada je reč o unutrašnjoj politici, recimo o odnosu prema strancima u Nemačkoj, Kol je pre par godina, kada je već bio daleko od politike, izazvao reakciju Turaka, ali i rođenog sina, kada se saznalo da je u Bonu 1982. godine, u razgovoru sa Tačerovom rekao da se Turci ne integrišu dobro i da u naredne četiri godine želi da prepolovi njihov broj u Nemačkoj.
Kolov sin, Peter, privrednik oženjen Turkinjom, kritikovao je svoga oca zbog izjava od pre više decenija i rekao da i CDU mora prihvatiti aktuelnu realnost da je Turska jedna od najvažnijih nemačkih partnera za budućnost, a i njegov drugi sin, Vilhelm, imao je obračune sa ocem.