Deluje da je debakl u pitanju, ali nije baš tako. Srpske devojke borile su se kao lavice, neke su igrale povređene i rizikovale karijeru, ali nisu uspele. Možda više od ovoga nije bilo realno posle svih rezova i promena.
2013. polufinale na Evropskom prvenstvu u Francuskoj
2014. četvrtfinale na Svetskom prvenstvu u Turskoj
2015. zlato na Evropskom prvenstvu u Mađarskoj
2016. bronza na Olimpijskim igrama u Brazilu
***
2017. osmina finala na Evropskom prvenstvu u Češkoj
Ako bismo ranu eliminaciju naše ženske košarkaške reprezentacije sa Eurobasketa, već u baražu za četvrtfianle, uz skor 1-3 i automatsko gubljenje prava nastupa na narednom Svetskom prvenstvu, posmatrali kroz uspehe koje je ova sjajna generacija beležila prethodnih sezona, mogli bismo reći da se radi o – debaklu!
Ali, isto tako, ako bismo sagledali kroz kakve je rezove ta ista reprezentacija prošla računajući od prošlog leta i istorijskog uspeha u Riju, što je možda bio i zenit ove selekcije, ako bismo se podsetili da je ekipu posle šest uspešnih godina napustila Marina Maljković, da se kapiten Milica Dabović oprostila od nacionalnog tima i da ovog leta nismo mogli da računamo na naturalizovanu Amerikanku, Danijel Pejdž, isti rezultat iz Praga mogao bi da se okarakteriše kao – realnost!
Da li se radi o debaklu pod vođstvom iskusnog, ali ne tako davno postavljenog selektora Stevana Karadžića ili je, ipak, reč o manje-više logičnom sledu događaja na putu ka nekim budućim uspesima, jeste tema o kojoj se govori i treba da se govori, ali ono čega ne bi smelo da bude sada kada medalje nema jeste – nipodaštavanje.
Iako smo skloni tome da glorifikujemo naše sportiste kada ostvare vredan rezultat, a onda ih pošteno izvređamo ako se dogodi da eventualno ne ponove sličan uspeh, u slučaju naših košarkašica tako nešto bilo bi nepravedno i neumesno, jer pored svih propusta i opore i spore igre, devojke su se u Češkoj borile kao lavice i nisu imale nameru da odustanu ni u jednoj od četiri utakmice.
Stoga, jedan od lidera ovog tima, Jelena Milosavljević, imala je puno pravo kada je uplakana, još u miks zoni "Kralovka" dvorane u prestonici Češke, poručila da "ne da na ekipu i sebe".
"Ponosna sam na sve devojke. Neću dozvoliti da bilo ko loše priča o nama, iako znam da kako će biti kada se vratimo u Srbiju. Ima toliko ljudi koji su nam bili podrška sve ovo vreme i želim da se zahvalim svima koji su bili uz nas. Nadam se da nikoga nismo razočarale", rekla je Jelena Milovanović.
"Ne želim da tražim bilo kakav alibi ni za šta. Jedino stručni štab i nas 12 devojaka, odnosno 16 koje su bile na celim pripremama, znaju kroz šta smo prošle. Znaju kako smo došli ovde, sa 12 igračica koje su koliko-toliko zdrave, ali koje su bile spremne da ostave srce na terenu. Ja znam da smo ostavile srce na terenu od prvog do poslednjeg minuta svake utakmice", dodala je.
"Htele smo da obradujemo naciju, koja je verovala da ćemo proći dalje. I ja sam, kao kapiten, verovala. Ali, u kakvom smo stanju bili... Možda smo mogli malo više, ali mislim da je ovo naš trenutni maksimum", rekla je Milovanovićeva.
Srbija je porazom ostala bez šanse da se plasira na Svetsko prvenstvo koje se naredne godine igra u Španiji.
"Možda je ovo i dobro, možda je dobro što nećemo igrati na Svetskom prvenstvu da bi se cela ekipa regenerisala i spremno dočekala naredno prvenstvo Evrope 2019. kada ćemo probati da se izborimo za Olimpijske igre", rekla je Milovanovićeva i naglasila da ne želi da niko "digne ruke" od ženske košarkaške reprezentacije.
"Ovo nije kraj ove generacije. Ja ne odustajem od ove generacije i ne želim da bilo ko odustane. Bila sam u seniorskoj reprezentaciji od svoje 17 godine, prolazila sam kroz svašta... A devojke koje sada imam čast da vodim su nešto najlepše što imamo. Ja sam ponosna na njih. Ne želim da niko digne ruke od nas, jer imaćemo mi i sledeće leto, skupićemo se opet i opet ćemo raditi. I nadam se da ćemo se dobro pripremiti za tu 2019, jer smatram da možemo da nastavimo naše uspehe", rekla je ona.
Ni Sonja Petrović nije izdržala - i ona je plakala posle poraza od Letonije.
"Ne mogu da kažem da se nismo borile, ali očigledno da nije bilo dovoljno. Letonija je ekipa koja igra sa dosta energije, a mi nismo uspele ma koliko se trudile. Dosta energije smo potrošile da se vratimo posle lošeg starta...", rekla je Petrović.
"Ne znam... Šta god da kažem, sama sebi neću zvučati pametno. Tako da nemam neki komentar. Jednostavno, očigledno da tokom turnira nismo pokazale najbolju igru… Mogu samo da budem zadovoljna činjenicom da se zaista jesmo trudile".
Iako povređena i nedovoljno spremna, Ana Dabović borila se svim srcem rizikujući ozbiljnu povredu koja bi joj ugrozila karijeru.
"Bez obzira na to, mogu da budem ponosna na devojke. Ljudi znaju kroz šta smo prošle, ali samo mi znamo za šta smo se borile i da smo dale sve od sebe. Evo, Jelena ne može ni da stoji od umora i povreda", rekla je Ana.
"Stvarno smo pokušale, dale smo sve od sebe. Žao mi je. Baš zbog toga što je bilo teško, mislila sam da ćemo ostvariti viši cilj, a to je plasman na Svetsko prvenstvo. Ovde se završava turnir za nas, ali to nije kraj srpske ženske košarke. Nastavićemo da se okupljamo i da u sledećim godinama pokušamo da ostvarimo slične rezultate kao u prethodnim", poručila je jedna od najboljih košarkašica Evrope.
Devojke, uz vas smo i kada je teško!