Proverite koliko "znakova" sa ove liste možete da "štiklirate". Možda se prijatno iznenadite.
Mnogo je predrasuda o inteligentnim ljudima: te oni se nikad ne prepuštaju lenčarenju, te imaju savršeno pamćenje, te uvek su pristojni... Ali, istraživanja kažu da se visok IQ često može naslutiti i po prilično neočekivanim navikama i osobenostima.
Portal Bright Side donosi listu osobina i navika koje su svojstvene osobama visoke inteligencije. Ko zna, možda i u vama "čuči" neotkriveni genije!
Jedan eksperiment recimo, pokazao je da osobe koje imaju visok koeficijent inteligencije često odlutaju mislima, i prepuste se sanjarenju i lenčarenju, dok osobe prosečne inteligencije teže "ispunjenom" rasporedu.
Dobro pamćenje često povezujemo sa natprosečnom inteligencijom, ali "sveža" naučna istraživanja upućuju na zaključak da je upravo sklonost ka zaboravljanju nevažnih stvari odraz visoke inteligencije. Zaboravljanje je, između ostalog, proces koji našem mozgu omogućava da "brisanjem" nevažnih podataka uspešnije sagleda "širu sliku". A upravo je ta sposobnost uviđanja "šire slike" karakteristična za visoko inteligentne ljude.
Psovanje je, iznenađujuće, takođe odraz visoke inteligencije. Inteligentni ljudi češće i "sočnije" psuju, pokazalo je istraživanje sprovedeno u Njujorku.
Tokom istraživanja, naučnici su od ispitanika tražili da ispišu ili izgovore što je moguće više reči iz određenih kategorija, recimo - opscenosti, životinje, biljke, reči koje počinju određenim slovom... Ispostavilo se da su oni koji su mogli u svakom trenutku da nabroje najviše reči iz svakodnevnog života ujedno i oni koji su psovke i ružne reči sipali "kao iz rukava".
Objašnjenje je vrlo jednostavno - što više psujete, bogatiji vam je vokabular, a to što baratate velikim fondom reči koje umete da upotrebite u odgovarajućem kontekstu je jedan od markera vašeg intelektualnog kapaciteta.
Poverenje je takođe odlika inteligentih ljudi, iako je uvreženo verovanje da pametne osobe ne veruju drugima. Objašnjenje ovoga verovatno leži u činjenici da inteligentni ljudi život sagledavaju sveobuhvatnije. A osobe koje veruju drugima imaju manje problema sa živcima i generalno su zdravije od nepoverljivih. Dakle, poverenje nije samo pitanje ljubaznosti već je dobro i za vaše zdravlje!
Dešava vam se ponekad da ljudima oko vas nije smešno nešto od čega vama bukvalno krenu suze od smeha? Ili, još gore, da se uvrede zbog šale koju ste napravili? Takav, pomalo iščašen smisao za humor takođe je odlika visoko inteligentnih ljudi.
Stvar je u tome što crni humor zahteva malo više mentalnog angažovanja od uobičajenih šala. Da biste mogli da razumete i cenite crni humor, morate malo da uključite vijuge, o tome se radi, i zato u ovom tipu humora ljudi osrednje inteligencije uglavnom ne uživaju.
Ako mrzite kolektivne provode, gužvu i masovna okupljanja, to najverovatnije znači da ste natprosečno inteligentni. Istraživanje sprovedeno u Velikoj Britaniji u kojem je učestvovalo 15.000 odraslih osoba pokazalo je da su oni sa višim koeficijentom inteligencije srećniji ukoliko ne žive u gusto naseljenim mestima.
Ispostavilo se, takođe, da takve osobe srećnima čini vreme koje provode nasamo, odnosno, da nemaju izraženu potrebu za društvom koja je uočljiva kod manje inteligentnih pojedinaca.
Ovaj introvertni doživljaj stvarnosti takođe ima veze sa evolucijom. Naši daleki preci živeli su u čvrsto povezanim plemenskim zajednicama, i socijalizacija je bila neophodna za preživljavanje. Visoko inteligentne jedinke evoluirale su tako da su prevazišle tu potrebu za porškom kolektiva, adaptirale su se, dakle, na brze promene okolnosti i okruženja, bez zavisnosti od jedinki iz okruženja.