Kroz istoriju, bio je pun otrova, a smatran je i "dokazom" veštičarenja. Danas, gotov da nema žene koja karmin nije stavila bar jednom u životu...
Žene (i muškarci!) karmine koriste već stotinama godina. Na svu sreću, ovaj omiljeni "sastojak" svake torbice za šminku tokom svih tih vekova je evoluirao i postao toliko važan da ima i svoj "dan". U čas Dana karmina, donosimo vam nekoliko zanimljivosti na tu temu...
Prosečna žena, tokom života na šminku potroši oko 12.000 evra, od čega na karmine odlazi impresivnih 1.500.
Karmin koji ne ostavlja "tragove" kad poljubimo nekoga jedan je od najboljih izuma industrije kozmetike, a tu formulu otkrio je Hejzel Bišop, hemičar koji je radio u jednoj dermatološkoj laboratoriji, posle Drugog svetskog rata.
Jedan od najskupljih karmina na svetu je KissKiss Gold and Diamonds kuće Guerlain. Standardni 'kisskiss' košta 34 dolara, ali ova 'gold and diamonds' edicija podrazumeva luksuzno pakovanje sačinjeno od 110 grama osamnaestokaratnog zlata, optočeno dijamantima (tačno 199 svetlucavih 'kamenčića') i to zadovoljstvo košta 62.000 dolara. A da, kad potrošite karmin, možete samo da ga "zamenite", pošto je kutijica takva da može ponovo da se upotrebi, a na raspolaganju vam je paleta od 15 ekskluzivnih nijansi. Pa, za toliku lovu, to je najmanje što su mogli da ponude, zaista...
U drevnom Egiptu, karmin je bio statusni simbol, a nanosili su ga i muškarci i žene, pripadnici viših slojeva, svakodnevno, drvenim štapićima koji su umakani u boju. Omiljene su bile "ponoćnoteget", narandžasta i, pogađate, crvena.
U antičkoj Grčkoj, izašao je iz mode u višim slojevima, pošto su počele da ga koriste prostitutke. A onda je donet i zakon da prostitutke ne smeju da se pojavljuju na ulici bez karmina, da ne bi dovodile čestite građane u zabunu.
U Rimu su se stvari opet promenile, dobrostojeće gospođe iz viših slojeva imale su čitave timove frizera i šminkera koji su im karmin nanosili - svakog dana. Rimljani su karmine pravili od gline, uz dodatak pigmenata iz rude gvožđa i jedne prilično rasprostranjene vrste smeđih algi. Problem je bio u tome što su te alge u sebi imale prilično visok sadržaj žive, pa je karmin bio potencijalno opasan po život.
Prost puk je u nedostatku novca usne bojio crnim vinom. Efekti su bili kratkotrajniji, ali potpuno bezopasni po zdravlje, pa je u ovom slučaju sirotinjsko rešenje ipak bilo "pobedničko".
U srednjovekovnoj Engleskoj "žene koje su se šminkale bile su smatrane đavoljim sledbenicama", pošto je u to doba bilo rasprostranjeno uverenje da je bilo kakvo "doterivanje" lica, i bilo kakvo ukrašavanje zapravo nepoštovanje božjeg dela.
"Sipaj piće, stavi karmin i saberi se", izjavila je svojevremeno Elizabet Tejlor. I navodno zabranila svim ostalim ženama na snimanju da koriste crveni karmin. To je bilo rezervisano samo za nju...
Karmin u olovci izumela je kraljica Elizabeta I (ili neka od njenih služavki, što je verovatnije). Gipsani prah bio je mešan sa malo vode i pigmenta, a onda bi dobijenu pastu oblikovali u štapić nalik na današnju olovku za usne.
Elizabeta I doprinela je popularnosti karmina, i odjednom je karmin postao pravo blago. Smatran je toliko dragocenim, da je bilo perioda kada je priman i kao zamena za novac!
U to doba, verovalo se da karmin ima životvorne moći, pa ga je kraljica Elizabeta stavila čak i kad je bila na samrtnoj postelji.
U vreme krize, raste prodaja crvenih karmina. Kad nema para ni za šta drugo, crveni karmin je (relativno) jeftina radost u malom pakovanju.
Crveni karmin može da vas podmladi, ali samo ako ubodete pravu nijansu. Zato, kad je jednom pronađete, ona ostaje vaša boja za ceo život.