U autorskom tekstu za "Vašington post" profesor Rajana Grifits piše o najavljenim referendumima o nezavisnosti Katalonije i Kurdistana poredeći ta dva slučaja sa Srbijom kada su u pitanju Crna Gora i Kosovo.
U tekstu "Kurdistan i Katalonija glasaju o nezavisnosti. Dobrodošli u doba secesije" profesor Univerziteta u Sidneju Rajan Grifits kroz analizu dva predstojeća referenduma - u Kataloniji i Kurdistanu, naveo je i primere Crne Gore i Kosova.
Australijski stručnjak i autor knjige "Doba secesije: Međunarodne i domaće odrednice rađanja države" podseća da su "kontroverzni referendumi o nezavisnosti" zakazani u iračkom Kurdistanu 25. septembra i u španskom regionu Kataloniji 1. oktobra.
On navodi da "secesionistički pokret može da preduzme dva pristupa postizanju nezavisnosti".
Madrid šalje 4.000 policajaca, pušteni uhapšeni
"Prvi je ciljati centralnu vladu, glavnu prepreku bilo kojem pokretu čiji je cilj postizanje nezavisnosti. Ukoliko centralna vlada dozvoli nezavisnost, kao što je Srbija učinila sa Crnom Gorom 2006, onda je put ka suverenoj državnosti gotovo izvesno garantovan", piše Grifits.
Prema njegovom mišljenju "u drugom slučaju se u suštini radi o 'end ranu' (potezu u američkom fudbalu u kojem igrač sa loptom pokušava da zaobiđe odbrambenu liniju protivnika)".
"Tu pokret obilazi centralnu vladu kako bi uključio u igru međunarodnu zajednicu. Međunarodna zajednica može, kao kod Južnog Sudana, da pritisne centralnu vladu da dozvoli nezavisnost ili, kao kod Kosova, može da u potpunosti zaobiđe centralnu vladu kako bi priznala secesionistički region. Većina secesionističkih pokreta koristi oba pristupa", navodi Grifits.
Separatističke stranke u Kataloniji bezuspešno su godinama pokušavale da dobiju odobrenje centralne vlade u Madridu da održe referendum o nezavisnosti te pokrajine, poput onog 2014. godine u Škotskoj, koja je odlučila na ostane u sastavu Velike Britanije.