Slovenija se pominje kao mogući model za napore Katalonije da se odvoji od Španije, piše francuska agencija AFP, podsećajući da je Slovenija postala nezavisna država 1991. godine u krvavom raspadu Jugoslavije.
AFP je hronološki objasnila put Slovenije od referenduma u decembru 1990. godine, do juna 1991. godine kada je ova država, sadašnja članica EU, proglasila nezavisnost.
AFP navodi da je veliki broj građana i slovenačkih medija podržao otcepljenje Katalonije prenoseći i reči predsednika Boruta Pahora.
"Srca mnogih Slovenaca kucaju za narod Katalonije", rekao je aktuelni predsednik Slovenije, koji je i kandidat na predstojećim predsedničkim izborima zakazanim za 22. oktobar.
Prema rečima prvog ministra spoljnih poslova nezavisne Slovenije Dimitrija Rupela, ta država istočne Evrope koja se graniči sa Austrijom, Italijom i ostalima iskoristila je "veoma prigodan trenutak".
"Mi smo nezavisnost dobili usred 'prolećne oluje' u Evropi ili, ako vam se više sviđa, usred jugoslovenske krize i krize Sovjetskog saveza krajem Hladnog rata", rekao je Rupel za AFP.
Agencija navodi da Slovenija kao i Katalonija imala snažnu ekonomiju, kao i veći stepen autonomije u okviru bivše zajedničke države.
Slovenija je, kako je Rupel rekao, išla polako.
"Održali smo referendum koji niko nije pokušao da spreči, izveli smo ga u miru, a zatim čekali šest meseci da bismo proglasili nezavisnost. Sveukupno, devet meseci je prošlo od referenduma do kraja krize. Proces međunarodnog priznanja produžen je do proleća 1992", istakao je Rupel.
Katalonija ODLOŽILA proglašenje NEZAVISNOSTI
Međutim, kako se navodi, mnogo važnije bilo je posredovanje Evropske unije i tromesečni period tranzicije.
Za Španiju i Kataloniju, takav period bi mogao da omogući "da sva neprijateljstva i pretnje budu uklonjene kako bi pregovori bili mogući", smatra Rupel.
"EU bi trebalo da postavi okvire za takav dijalog, a zatim bismo mi mogli da pomognemo sa svojim iskustvom i saosećanjem", dodao je on.
Zvanično, vlada Slovenije pozvala je na mirno rešenje katalonske krize, navodeći da je to unutrašnje pitanje, ali su neki vodeći političari otvoreno izneli svoje simpatije, podseća agencija.
"Kao predsednik moram da budem svestan da moja pozicija može da bude shvaćena kao mešanje u domaću politiku drugih država. Ali to je takođe pravo da kažem da smo mi Slovenci svesni da smo nezavisnost dobili kroz samoopredeljenje i da i drugi ljudi imaju pravo na to", rekao je slovenački predsednik Pahor.