Preselili se iz Švedske u selo kod Dervente

Autor:

Jasmina i Džanin Sarvan su se vratili iz Švedske, "zemlje iz snova” za mnoge naše građane i pronašli svoj ''komad raja'' u jednom selu pored Dervente.

0
A- A A+
Derventa, Švedska Foto: YouTube/screenshot

"Život u gradu je postajao sve besmisleniji. Sav novac koji se zarađuje u gradu ide na hranu i režije. Htjeli smo da imamo organski proizvedenu hranu, jer u gradu je jako teško doći do zdrave hrane. Sve je to prskano i tretirano ko zna čime. Definitivno smo odlučili da je najbolja ideja da se preselimo na selo i uzgajamo svoju hranu", kaže Jasmina Bogućanin Sarvan u ispovijesti za Kurir.

Prva prepreka je bila pronaći zemljište koje ispunjava nekoliko uslova koje su zacrtali, kako bi svoj projekat sproveli uspješno.

"U oglasima smo počeli da tražimo zemlju. Imali smo veoma mali budžet. Uslov je bio da parcela ima svoj izvor, dakle vodu. Da do imanja vodi makadamski put. Da bude malo dalje od grada. Da nam je prvi komšija udaljen makar kilometar zbog organske proizvodnje. Tako smo našli zemlju nedaleko od Dervente, nekih sedam kilometara udaljenosti. Imanje je već imalo mladi voćnjak, stare jabuke i šljivik. Sve voćke su same nikle. Sve je to priroda napravila, što nam i jeste cilj. Podigli smo brvnaru", priča Jasmina.

Ona je rođena Beograđanka, ali je otišla sa 17 godina na studije u Ameriku.

"Potom sam 2010. godine došla kod sestre koja je živjela u Sarajevu. Tada sam našla posao i upoznala muža”, navodi Jasmina. Život u Švedskoj je robovski život. Mi smo tamo otišli jer sam ja dobila posao koji je bio plaćen 4 hiljade evra. Međutim, kada od te 4 hiljade poplaćaš sve što treba, dođeš na isto. Sistem je tako napravljen da čovjek ima samo za osnovne potrebe, a potrebe u gradu su svakim danom sve veće", prisjeća se ona.

Bivša teniserka za Kurir kaže da je shvatila da joj ne treba sve što tražimo u gradu, pa je onda prestala i da juri za parama.

"Egzistencija je ovo što ja sada dok razgovaramo sjedim ispod drveta na ljuljašci. Niti bilo kome dugujem, niti imam brigu i stres, a imam i da jedem i da pijem, imam od čega da se ugrijem, i što je najvažnije -ne robujem nikome. Želim da mi dijete raste na slobodi i da ne strepim", kaže Jasmina.

Oni se na sve načine trude da na svom imanju žive potpuno nezavisni od sistema, te tako i nemaju mnogo troškova i novac im nije prijeko potreban.

"Naš račun za struju je minimalan. Hranimo se tako da ne jedemo ništa što je prenoćilo. Frižider i ne koristimo. Stvari za zimu sušimo. Televizor nemamo. Imamo laptop i internet, račun za struju nam je oko sedam evra. Kupujemo neke namirnice, npr. banane. U prodavnici trošimo 15 evra sedmično”, zaključuje Jasmina.

Tagovi:

Ostale vijesti