Crveno-beli u petak od 20.30 gostuju prvaku Španije, koji u Evroligi ne zna za trijumf već sedam kola.
Valensija (3-8) - Crvena zvezda (4-7)!
Prvak Španije počeo je evroligaško takmičenje za nijansu bolje, sa skorom 3-1 u odnosu na Zvezdinih 2-2, a onda su oba tima ušla u seriju poraza. Valensijina se protegla na sedam mečeva i još traje, dok su crveno-beli svoj "crni" niz prekinuli posle pet utakmica.
Nigde drugde nego u Madridu, protiv Reala, koga tamo nisu savladali još od 1973.
Taj trijumf uveo je ekipu Dušana Alimpijevića u stanje velikog samopouzdanja, što se odlično videlo prošle nedelje u meču protiv Efesa, u kome su šutirali trojke 14/28, vodili u jednom trenutku sa 24 poena razlike i prvi put u istoriji kluba postigli 100 poena u utakmici Evrolige završenoj za regularnih 40 minuta.
Polako, ali sigurno, šut za tri poena iskristalisao se kao jedan od ključnih kvaliteta novog Zvezdinog tima.
Od četiri pobede koje su ostvarili u Evroligi 2017/18, samo u drugom kolu protiv Barselone crveno-beli nisu bili na zavidnom nivou u tom elementu (9/31, ili 29 odsto).
Makabiju su ubacili 13 trojki iz 29 šuteva (45 odsto), Realu 17 trojki iz 40 šuteva (42 odsto), dok su protiv Efesa došli do "magične" granice od 50 odsto.
Napad Valensije takođe se u velikoj meri bazira na šutu iza linije 6,75 metara, gde su posle 11. kola bili drugi u Evroligi po broju pogodaka (108 - 9,8 po utakmici), uz 40 odsto uspešnosti.
Razlika u odnosu na Zvezdu je što učinak u šutu spolja nije u direktnoj vezi sa konačnim ishodom utakmica.
Dok su crveno-beli izgubili samo jedan meč uprkos "pristojnom" šutu za tri (10/27 protiv Žalgirisa - 37 odsto), i to "na jednu loptu", španski šampion u pomenutoj seriji od sedam poraza ima čak tri utakmice sa impresivnim šuterskim učinkom: protiv Armanija 17/38 (45 odsto), protiv Bamberga 12/21 (57 odsto) i protiv Makabija 14/33 (42 odsto).
Trener Alimpijević i posle nekih pobeda je naglašavao da šutersko samopouzdanje i ritam dolaze iz dobre odbrane, što je takođe činjenica i što Zvezda za sada uspeva da uradi samo u određenim periodima tokom jedne utakmice (odličan primer bilo je gostovanje Ciboni, u minulom kolu ABA lige).
U svakom slučaju, iako se "na papiru" krenulo sa filozofijom nalik onoj iz prethodnih sezona, kada je trener bio Dejan Radonjić, regionalni i srpski prvak se posle velikog "remonta" igračkog kadra i perioda uigravanja priklonio nečemu što je evropski i svetski trend, a to su brza igra i neoklevanje kada se stvori iole povoljna pozicija za šut.
Kada šutevi ne ulaze, takva igra deluje ružno i "divlje", ali u suprotnom može da donese i nešto što je prethodno bilo nezamislivo, kao što je pobeda u Madridu. Zašto onda ne i u Valensiji?