Smrtonosni ishod raka bi u skoro 40 odsto slučajeva mogao da se spreči, usvajanjem određenih životnih promena.
Novo istraživanje je pokazalo da bi smrtonosni ishod kancera mogao da se izbegne u 38 odsto slučajeva prestankom izlaganja poznatim uzročnicima te bolesti.
Kancer nije jedna bolest, već grupa bolesti koje uzrokuju različite stvari. U nekim slučajevima, kriva je genetika, a ponekad životni stil, virusi, infekcije.
Tim naučnika je istraživao 44.000 smrtnih ishoda raka u Australiji 2013. godine i došao do saznanja da je veliki broj tih ishoda mogao da bude sprečen.
"U mnogim slučajevima je tragičan ishod neizbežan, ali ova studija je potvrdila ono što smo znali godinama: kancer nije uvek stvar genetike niti loše sreće. Istraživanje je potvrdilo tu teoriju, da bi oko 17.000 smrti koje godišnje uzrokuje rak, mogle biti sprečene ukoliko bi ljudi smanjili izloženost faktorima rizika", kaže autor studije profesor Dejvid Vajtman.
"Postoji mnogo stvari koje ljudi mogu da urade da bi smanjili rizik od obolevanja ili umiranja od kancera".
Tim je analizirao nekoliko faktora rizika poput pušenja, aktivnog i pasivnog, ishrane koje se ljudi pridržavaju, konzumacije alkohola, gojaznosti, preterane izloženosti sunčevom zračenju, kao i hormonalnim promenama i infekcijama.
"Faktor koji je krivac za ubedljivo najveći broj smrtnih ishoda od kancera, a koji bi se mogao sprečiti je - pušenje. Rak uzrokovan pušenjem ili pasivnim pušenjem ubio je 9.921 čoveka 2013. godine i to je uzrok 23 odsto svih smrtnih ishoda raka", objasnio je profesor Vajtman.
"Drugi važni faktori su loša ishrana, višak kilograma ili gojaznost, i infekcije, a svaki od navedenih faktora učestvuje sa pet odsto smrtnih ishoda raka godišnje. Loša ishrana je 2013. godine odnela 2.329 života obolelih od raka, višak kilograma i gojaznost 1.990, a infekcije 1.981. život".
Naučnici tvrde da je kancer pluća, creva, jetre, želuca, stomaka i melanom moguće izbeći. Oni su takođe ovom studijom utvrdili da su muškarci podložniji obolevanju od oblika raka koje je moguće sprečiti. U proseku, kažu oni, muškarci više puše, piju, provode više vremena na suncu i lošije se hrane nego žene.
"Ako pušite, potražite pomoć da prestanete. Ograničite unos crvenog i obrađenog mesa, unosite što više voća, povrća i hranljivih vlakana. Vežbajte, uvedite makar neku laganu fizičku aktivnost i trudite se da održavate zdravu telesnu težinu. Na kraju, ne zaboravite da se zaštitite od sunca", savetuje Vajtman.