Ukrašavanje jelke pred Novu godinu je sada već tradicija, ali evo kako je sve počelo.
Običaj ukrašavanja jelke potiče iz davnina. Oduvek su ljudi zimzeleno drveće smatrali simbolom pobede sunca nad tamom i nadom u buđenje prirode na proleće. Smatra se da su prve novogodišnje jelke okićene u Nemačkoj, u 16. veku.
Naime, navodi se da je mala jelka okićena jabukama, orasima, perecama i papirnim ukrasima 1570. godine postavljena za decu članova ceha koja su na Božić prikupljala slatkiše.
Neki i Rigu, u Letoniji, smatraju domom prve jelke, o čemu svedoči i ploča na jednom riškom trgu. Na njoj je zabeleženo da je prva jelka okićena u Rigi 1510. godine, piše "Politikin zabavnik".
Kod Srba ovaj običaj je unekoliko skorijeg datuma. Pre Drugog svetskog rata nije bio čest, s obzirom na to da se praznovao Božić, a ne Nova godina. Jelke su stigle sa severa, iz krajeva gde je živela brojna nemačka manjina.
Pominje se i uticaj Rusa, koji su običaj doneli sa sobom, kada su se posle Oktobarske revolucije obreli u ovim krajevima.
Tek pedesetih godina prošlog veka ovaj običaj postaje naširoko prihvaćen. Tada su pioniri po školama kitili velike jelke, kao neku vrstu zamene za badnjak. Jelke su prenete i u domove, gde su se zadržale do danas.