Proslavljeni reditelj je istakao značaj Božića i hrišćanske civilizacije
Za Emira Kusturicu Božić je bio i ostao mnogo više od običnog okupljanja porodice. Iako reditelj veći deo godine nije u Srbiji, radosni praznik provodi sa suprugom Majom, decom i unukom.
"Božić je dan kad je rođen onaj koji je promenio svet, popravio ga, stavio na nove temelje. Paradoksalno je što o tome govorimo danas, kada se paganizam vraća na velika vrata. Antihrišćanska antropologija je u velikom zamahu, ona ima za sobom čitavu tu informatičku revoluciju, detronizaciju Boga, koju Amerika izvodi kroz relativizaciju uloge religije i kroz ostvarivanje masonske kontrole sveta", objasnio je Kusturica svoj pogled na simboliku velikog praznika za "Kurir".
U drveni grad na Mećavniku, u svoju kuću u kojoj se uoči Božića okuplja porodica Kusturica, godinama već na Badnji dan donosi badnjake sa planine, gore visoko sa Šargana, a onda ih u Drvengradu, pošto ih sveštenik osvešta, založi ispred crkve, a Božić dočekuju potom porodično.
"Na našoj planeti je sve više ljudi, a sve manje onih koji mogu da preuzmu bilo kakvu odgovornost na sebe. A civilizacija se oduvek drži na odgovornosti... Tvitovanje, Fejsbuk, pa to nikoga ni na šta ne obavezuje. Ovo je vreme kvantifikacije planete, a ne kvaliteta. Utoliko je religija važna, bazna, utoliko se religiji, njenim idejama sveta, bar ja tako mislim, uvek treba vraćati. Posebno hrišćanska civilizacija, bez koje ne bilo ni rokenrola ni filma, ni svega onoga što je dvadeseti vek izbacio zajedno sa lokomotivom. Rokenrol nije došao ni iz islama, ni iz budizma, on je stigao upravo kao jedna faza, doduše antihrišćanska, ali je došao iz hrišćanstva. Kao i mnoge druge dobre stvari."