Crna Gora bi trebalo da bude na oprezu jer pritisak i uticaj Moskve mogu biti nastavljeni i nakon punopravnog članstva u NATO, navodi se u izveštaju koji su za Senat SAD pripremili senatori iz reda Demokrata.
U izveštaju "Putinov asimetrični napad na demokratiju u Rusiji i Evropi: Posledice po nacionalnu bezbednost SAD", koji je objavio senator Ben Kardin, navodi se da je nakon članstva Crne Gore u NATO malo verovatno da će Rusija prema Crnoj Gori koristiti grubu i otvoreno nasilnu taktiku, prenose "Vijesti".
"Ali, Moskva bi mogla da nastavi da pritiska i utiče na sličan način kao što je to viđeno u Bugarskoj. Međunarodna zajednica ne sme spavati na lovorikama sada kad je Crna Gora članica NATO-a, već treba da aktivno pomogne vladi da ojača svoju odbranu protiv 'meke moći' kojom raspolaže Rusija“, navodi se u izveštaju.
U Izveštaju koji je pripremljen za Odbor za međunarodne odnose američkog Senata ističe se da je "maligni uticaj" Rusije u Crnoj Gori prisutan duže vreme, ali da je inteziviran 2016. godine s ciljem da se spreči ulazak u NATO i kulminirao navodnim pokušajem Rusije da zbaci vlast na parlamentanim izborima u oktobru te godine.
Dodaje se da je Rusija htela da destabilizuje Crnu Goruna isti način kao što je učinila u Ukrajini i Gruziji, kako bi je pokazala nesposobnom da se integriše sa zapadnim demokratijama.
"Ovaj pokušaj puča nije bio jednokratni događaj, već kulminacija neprekidne propagande i kampanje mešanja da bi građani Crne Gore ubedili da se usprotive članstvu u NATO“, navodi se u dokumentu.