Nikada nije govorio u rukavicama, ni kada se kao igrač probijao na veliku scenu, ni danas kada je u najboljim trenerskim godinama. Kolumnista MONDA Neša Petrović napravio je azbuku Miroslava Đukića.
Arhiva je čudo. Svašta može da se iskopa iz starih sportskih časopisa.
"Sve je tačno što tu piše - kaže Miroslav Đukić dok gleda u članak iz 1990. godine - Iz Mačve sam prvo išao u Partizan na razgovor sa Tomom Kaloperovićem. Dogovorili smo ugovor na četiri godine, ali sam tražio 30.000 maraka odmah, plus 70.000 kada se izborim za status prvotimca. On mi je odgovorio da za te pare mogu da zadrže Vokrija i da dovedu Lipovca. Rekao sam 'u redu, radite kako hoćete', vratio sam se u Šabac i počeo pregovore sa Zvezdom".
Džajić je po svaku cenu hteo da ga vidi u tandemu sa Belodedićem:
"Bio bih sjajan tandem i sa Petrićem jer smo se poznavali iz mlade reprezentacije. Svi govore kako su Zvezda i Partizan vodili rat da me dovedu iz Mačve, a niko se ne seća da sam u tom periodu bio najbliži Dinamu. Čak i kasnije kada sam prešao u Rad, Zajec je slao Kužea na Banjicu da me ubedi da prihvatim njihovu ponudu. Bili su spremni da plate istu cifru koju je Selja Jovanović tražio Partizanu u mini-prelaznom roku, 350.000 maraka. Oni su me videli kao idelanog partnera sa Panadićem u zadnjoj liniji".
...
Miroslav Đukić nikada nije govorio u rukavicama. Ni tada kada se kao igrač probijao na veliku scenu, ni danas kada je u najboljim trenerskim godinama. Ovo je njegova AZBUKA.
...
A kao Angloma, Ajala, Angulo, Aimar, Albelda... - "Moji saigrači iz Valensija sa kojima sam dva puta stizao na korak od trofeja u Ligi šampiona. U Parizu smo ušli kao favoriti jer smo u tom trenutku bili u vrhunskoj formi, ali je Real dokazao da je specijalista za finalne mečeve. Nije bitno da li su u krizi ili je protivnik kvalitetniji od njih, kada osete miris trofeja ne može im niko stati na put. U Milanu je lutrija bila na strani Bajerna. Imali smo tri meč lopte tokom penal serije, oni su čak počeli promašajem Paula Serža, ali su Zahović, Karboni i Pelegrino bili neprecizni sa bele tačke. Bio sam u krugu na centru i nije mi padalo na pamet da se uhvatim za loptu. Molio sam boga da red ne dođe na mene. Dovoljna je jedna trauma za ceo život. Bila je to sjajna ekipa. Nismo umirali u lepoti, već smo igrali konkretan fudbal. Osvojio sam titulu, Kup kralja i Superkup Španije. Čak i jedan Intertoto kup, u istoj sezoni kada je i Vojvodina dogurala do finala. Oni su izgbuili od Verdera, a mi tukli Salcburg".
B kao Baboš - "Golman Mađarske, Gabor Baboš. Njemu sam dao svoj prvi gol u dresu A reprezentacije. Zgazili smo ih u tom baražu. Brna i ja smo otvorili seriju u Budimpešti, a Mijat, Dejo i Savo stavili tačku na jedan od najsvetlijih momenata te generacije. Tamo 7:1, pa 5:0 u Beogradu. Neponovljivo. Dao sam do kraja karijere još samo jedan gol za Plave i to protiv Farskih ostrva u pobedi 2:0".
V kao Valensija - "Sada iz trenerskog ugla. Preuzeo sam ih u veoma delikatnoj situaciji. Klub je potresala ekonomska kriza, prodali su Soldada, a nisu imali novca ni za jedno zvučno pojačanje. Nasledio sam Valverdea (eto još nekoga na V) i igrom sudbine sada je baš Valensija jedini dostojan takmac njegovoj Barsi za titulu u Primeri. Bio sam ove zime u Španiji, gledao ih uživo na Novoj Mestalji i uverio se da imaju kvalitet za vrh tabele".
G kao Gonzalez - "I dalje mi njegovo ime odzvanja u ušima. Hoze Luis Gonzalez Vaskez. Golman Valensije. Proklet bio. Sve do tog kobnog 90. minuta poslednjeg kola španskog prvenstva, bio sam nepogrešiv sa 11 metara. Obično sam čekao golmane i onda rutinski gađao suprotan ugao. Te večeri, kao da to nisam bio ja. Dugo sam razmišljao kako da šutnem, a kada se dvoumite uglavnom pogrešite. Donato je bio prvi izvođač, ali u tom trenutku van igre. Bebeto je tri nedelje ranije promašio i nije smeo ponovo da preuzme odgovornost. Ne znam koji me je đavo terao da se hvatam lopte. Mnogo je tu tenzije. Jednim šutem rešavate celo prvenstvo. Gonzalez je odbranio i pomogao Barsi da osvoji titulu".
D kao Derbi - "Za sva vremena ostaje rapsodija na Marakani protiv Bajevićeve Zvezde. Slavili smo sa 4:2, a moglo je da bude mnogo ubedljivije. Ušli smo agresivno i bez straha i zbunili protivnika koji je u tom trenutku bio u mnogo boljem položaju. Ove sezone smo oba puta remizirali, ali su te utakmice došle u nezgodnom terminu. Umorni od Evrope, i jedni drugi su igrali bez rizika. Više na grešku nego na maštu".
DJ kao Đorđe Jovanović - "Dobio je šansu ove jeseni i nagovestio da ima ogroman potencijal. Nadam se da će zablistati na proleće i postati ozbiljna opcija za mesto u špicu".
E kao Ektor Kuper - "Vrhunski znalac. Sa ekipama koje nisu bile u vrhu evropskog fudbala stizao je na domak velikih podviga. Pratila ga je kob gubitnika na poslednjem koraku. Dva puta sa Valensijom u Ligi šampiona, jednom sa Majorkom u Kupu kupova. Čak je i sa Interom ostao bez Skudeta u poslednjem kolu. Šteta, zaslužio je sve te trofeje. Na ovo slovo može i Erkules. Moje prvo trenersko iskustvo u Španiji. Uzeo sam ih kada su bili poslednji, pobedili smo Sosijedad na premijeri, ali nismo uspelu da ostanemo u Primeri".
Ž kao Žuka - "Igrač koji je oplemenio igru Partizana tokom mog prvog boravka u Partizanu. Dao nam je mirnoću u fazi poseda lopte, agresivnost na sredini, organizaciju igre iz pozadine. Kasnije sam ga preporučio Deportivu i tamo je napravio sjajnu karijeru. Skoro smo se čuli, zaposlio se kao trener u Brazilu i svaki savet mu je koristan. Najsličniji Žuki iz današnjeg sastava? Radin. Ima tu njegovu agresivnost i taktičku disciplinu".
Z kao Zrinjski - "Nikada nismo saznali dokle je ta ekipa mogla da stigne. A mislim da je mogla daleko. Dostigli smo maksimalan nivo u svim aspektima igre. Dali smo im 11 u dve utakmice i plesali po terenu. Joveta je bio neuhvatljiv. Već u tim godinama spreman za velika dela. Pokazivao je neverovatnu želju i ljubav prema fudbalu. Morao sam da ga teram sa terena jer je ostajao po dva sata posle treninga da vežba neke detalje. Vanserijski talenat i prosto mi je neobjašnjivo da nije dogurao do Reala ili Barselone. Nije za njega italijanska liga. Morao je odmah iz Partizana da ode u Španiju. On je tip igrača koga lopta vuče napred i savršeno se uklapa u tiki-taka filozofiju igre".
I kaoIzmir - "Grad u kome sam debitovao za A reprezentaciju. Bio je 27. februar '91. Protiv Turske 1:1. Kakav tim! Ladić, Petrović, Spasić, Đukić, Hadžibegić, Najdoski, Mijatović, Savićević, Pančev, Baždarević i Boban. Ušli su Jokan i Šuker. Sve igrači iz fudbalskih 'metropola' i samo ja Radovac. Veliki podsticaj, čast i privilegija".
J kao Jugoslavija - "Zemlja u kojoj sam rođen, u kojoj sam odrastao i za koju sam igrao svim srcem. Incident u Mostaru sa Zrinjskim nije razlog koji treba da nas udalji od Regionalne lige. Moramo konačno da se dozovemo pameti. Samo kvalitetni dueli protiv ekipa iz cele bivše Juge vode ka ozdravljenju fudbala na ovim prostorima".
K kao Klajvert - "Roterdam, 25. jun 2000. Najteži poraz u karijeri. Nismo znali šta nas je snašlo. Bili smo sklop vrhunskih individualaca u kome je svako vukao na svoju stranu. Tu smo protiv Holandije menjali i sistem, igrali sa trojicom pozadi. Ja sam počeo na boku i čuvao Overmarsa, pa se vratio na štopera da preuzmem Klajverta. I kako sam kojeg ostavljao, tako je taj tresao mrežu. Overmars dva, Klajvert tri komada. Debakl. Čudna utakmica i protiv Španije, a još čudnija protiv Slovenije. Pomislio sam na 0:3 da je najbolje da se spakujemo i vratimo kući odmah posle prvog meča. To smo mi. Nepredvidivi. Sposobni za sve i svašta. Ne sećam se više ni kako se završila ta utakmica. 3:3, je l tako?"
L kao La Korunja - "Titula je izmakla za dlaku, ali Kup kralja i Superkup Španije nisu mogli da nam izmaknu. Ironijom sudbine, Kup smo osvojili baš u duelu sa Valensijom. U dve utakmice, 1:1 i 2:1. Oba gola za njih je dao Peđa Mijatović. Ta druga utakmica je prekinuta zbog poplave, pa se naknadno igralo 13-14 minuta i postigli smo pobedonosni gol odmah na početku tog 'dovršetka'".
LJ kao Ljupko Petrović - "Veliki mag trenerskog posla od koga sam mnogo naučio. Imao je presudan uticaj na moju karijeru. Bili smo tvorci 'čuda sa Banjice', jer smo u onoj i onakvoj konkurenciji izborili plasman u Kup UEFA. Nedavno mi je poklonio svoju knjigu sa posvetom i porukom da bi voleo da i ja jednog dana osvojim titulu evropskog prvaka. Teško će to bilo kom našem treneru ponovo poći za rukom. Jedan je Ljupko".
M kao Maksimir - poprište istorijskog remija sa Hrvatskom. Herojska utakmica. Sa 10 igrača smo izbacili zvanično treću reprezentaciju sveta i plasirali se na Evropsko prvenstvo. Nikada neću zaboraviti muk na stadionu kada je Garsija-Aranda odsvirao kraj. Maksimir je uvek za mene bio veliki izazov. Sećam se sjajnog nastupa za mladu reprezentaciju protiv Bugarske. Tada su mogla dva starija igrača, preko 21 godine, pa smo Savićević i ja pomogli klincima. Oduševio sam igrom i novine su posle tog meča počele ozbiljno da pišu o meni".
N kao Navijači - "Nikada nisam imao ni najmanji problem. Ne pogađa me skandiranje 'Đukiću odlazi' jer imam ogromno poštovanje prema publici koja dolazi na utakmice Partizana. Naučio sam da se borim sa pritiskom i shvatio sam na vreme da navijače možete da ućutkate isključivo poštenim radom i rezultatima".
NJ kao Njujork - "Svojevremeno sam Valensiju vodio na turneju po Americi i Velika Jabuka je na mene ostavila izuzetan utisak. Voleo bih jednog dana i sa Partizanom da odem na pripreme u Njujork".
O kao Osim - "Čovek kod koga sam debitovao u dresu Jugoslavije. Možda i najbolji trener svih vremena na ovim prostorima".
P kao Peking - "Otputovali smo na Olimpijske igre puni nade i očekivanja, a vratili se kao pokisli. Vraški teška grupa. Argentina sa Mesijem, Aguerom, Di Marijom, Lavecijem... Obala Slonovače sa Kaluom i Žervinjom. Skupili smo se s brda s dola. Bolje da vam ne pričam kako smo molili igrače da dođu na okupljanje i čime su se klubovi služili da spreče njihov odlazak u Kinu. Sramota. Sa Toletom sam ušao u konflikt oko Fejse, jer se povredio Žuka i Partizanu je trebao igrač za evropske mečeve. A da sam pustio Fejsu, morao bih i druge i to bi bio totalni haos. Kada sam se vratio u Beograd, sačekao me je otkaz. Nemam danas nikakav problem sa Karadžićem. Shvatio je da sam se tada borio za ekipu i za ugled srpskog fudbala na najvećoj planetarnoj manifestaciji".
R kao Rad - "Nikada se nisam pokajao što sam prihvatio ponudu velikog čoveka i entuzijaste Selje Jovanovića. Dugujem mu veliku zahvalnost i srećan sam što sam bio deo njegovog projekta. Imao je plan da napravi evropski Rad. Golac me je trenirao u Mačvi i bio je inicijator ideje da pređem u Partizan, ali je Seljina vizija odigrala ključnu ulogu".
S kao Saša Ilić - Legenda Partizana. Mozak tima. Ma mozak svega. Tu je da se našali kada smo tužni, da pomogne kada ne vidimo rešenje, da upali svetlo kada ekipi padne mrak na oči. Ako vam se učini da ga nema na terenu i da drugi briljiraju, ne verujte svojim očima. Drugi briljiraju jer on gura lopte koje imaju oči. Jedan njegov potez oplemeni čitavu utakmicu. Na sve načine tražimo novog Saleta, ali se takav rađa jednom u sto godina".
T kao Trolhaten - "Prekretnica u mojoj i u karijeri svih tih momaka. Bili smo na stubu srama posle 0:3 u Novom Sadu. ušao sam u svlačionicu i rekao 'momci, samo jednu stvar tražim od vas. Neću sutra u novinama da vidim nijednu jedinu optužbu na bilo čiji račun. Ja sam isključivi krivac za ovaj debakl. Naspavajte se, pa da sredimo utiske i pripremimo revanš'. Meni Savez pre puta u Švedsku produžava ugovor na još jedan ciklus, što je nepojmljivo za srpske fudbalske prilike. Odlazimo tamo kao gubitnici. Tražio sam od njih da ne razmišljaju o četvrtom, već samo o prvom golu. Samo da ih pobedimo, nije bitno sa koliko razlike. Da spasemo čast. Utakmica se otvorila, Šveđani su ušli u haos. Na 3:0 sam rekao da se smire jer će oni sami sebi dati još neki gol. Završava se 5:0 i mi se od 'grupe građana' pretvaramo u heroje".
Ć kao Ćevapi - "Pre nego ćufte. Kada ste dugo u inostranstvu, uželite se pravog srpskog roštilja".
U kao Učiti - "Čovek se uči dok je živ. Nikada nije kasno da saznate nešto novo. Zato morate da budete otvoreni, da priznate sebi da niste sveznalica i da upijate tuđa iskustva".
F kao Francuska '98 - "Prokleta povreda. Dočekate plasman na Svetsko prvenstvo i onda se zakucate za klupu. Taman kada sam se oporavio i vratio u konkurenciju za tim, Holandija nas je izbacila sa turnira. Frustracija i nemoć".
H kao Holandija - "Došli su nam glave u Roterdamu i Tuluzu i red je bio da nam se jednom posreće. Doduše, sve do tog famoznog finala u kome su nam ponovo očitali lekciju. Nije me taj poraz mnogo zaboleo jer smo kao ekipa delovali perfektno tokom celog prvenstva. Atmosfera, odnos, pristup obavezama, sve je bilo na vrhunskom nivou. Holandija je osvojila zlato, ali smo mi izbacili daleko više igrača. Pogledajte gde je danas Drente, a kakve su karijere napravili Kolarov, Ivanović, Tošić...".
C kao Cilj - "Čeka nas taj treći duel u plej-ofu protiv Crvene zvezde u kome idemo na pobedu. Želimo sva tri trofeja ove sezone. Prvenstvo, Kup i Ligu Evrope. Nema prioriteta, sve je podjednako bitno".
Č kao Čovek - "Nije teško biti čovek. Kada sam se vratio iz Španije, slušao sam na svakom ćošku priče o nameštanju i mešetarenju u srpskom fudbalu. Nikada nisam bio deo tog miljea niti mi je neko nekada ponudio da lažiram utakmicu. To je najbolji dokaz da sam čist. Verovatno znaju kako razmišljam i prosto im je neprijatno da mi priđu i ponude mi dil".
Dž kao Džon Tošak - "Trener sa kojim sam osvojio Superkup Španije u Deportivu. Tukli smo Real u dve finalne utakmice. Dali smo im pet komada. Manharin, Begiristajin, Donato, Fran i Bebeto. I to onaj Real. Bujo, Jero, Luis Enrike, Raul, Zamorano... Trener Horhe Valdano. Tošak je gajio ultra-ofanzivan fudbal. Na jednoj pripremnoj utakmici dobili smo minhenski Bajern sa 7:0".
Š kao Šabac - "Mesto rođenja i prvih fudbalskih koraka. Nikada ne smete da zaboravite odakle potičete. Ja poštujem svoje korene i ponosan sam na moj Štitar. Uvek se rado vratim i sa mojim prijateljima podelim lepe trenutke. Drago mi je da Ivica podiže Mačvu na noge i nudim mu svoju pomoć u svakom mogućem smislu".
...
Od A do Š. Miroslav Đukić, uzduž i popreko. Ali, nije kraj. Da ga vidimo u koži nekih njegovih slavnih kolega...
...
Sir Aleks FERGUSON - U februaru 2010. poslao cirkularno pismo svim trenerima mlađih kategorija Mančester junajteda u kome je pisalo kratko i jasno: 'neću više da vidim kopačke u drugim bojama, osim u crnoj. Tek kada pređu u prvi tim, mogu da izmišljaju fore i fazone'.
"Omladinci Partizana prate trendove i svi bi oni hteli da budu Mesi ili Ronaldo. I neka budu, ali samo u fudbalskom smislu. Lako ćemo za frizuru, boju kopački ili foliranje na terenu kada za to dođe vreme. Moraju da shvate da su Ronaldo i Mesi mukotrpnim radom došli do slave".
...
Rajmon DOMENEK – Zaluđen astrologijom, kao selektor Francuske izbegavao je da stavlja u tim defanzivce rođene u znaku lava, dok one u znaku škorpije nije stavljao ni na spisak jer loše utiču na atmosferu u ekipi.
"U Partizanu je samo Dača Pantić rođen u znaku škorpije, ali nije neko ko narušava atmosferu u svlačionici. Čujem da u poslednje vreme sarađuje i sa mental-koučom i nemam ništa protiv. Svi mi pokušavamo da iz sebe izvučemo maksimum energije i kapaciteta i ako u tome ne uspemo sami, zašto da nam neko ne pomogne u tome. Nemanja G. Miletić je jedini 'lav' u ekipi, ali nemam nameri da ga zbog astrologije pomeram u vezni red".
...
Nil LENON – Dok je bio u Boltonu, branio je igračima da treniraju sa vunenim kapama na glavi.
"Moji mogu u čemu god hoće. Kape, rukavice, šalovi... Samo da mi ne navuku neku prehladu na ovom beogradskom mrazu. Bar dok ne odemo na Kipar".
...
Paolo DI KANIO – Kao trener Sanderlenda, branio je igracima kečap, majonez, kafu i gazirana pića, ali ih je najviše nervirao zahtevom da u svlačionici nema mobilnih telefona, pošalica, razgovora o tabloidnim skandalima i pevušenja pesama pre izlaska na teren.
"Kod nas u ekipi nema mnogo muzički obdarenih igrača. Novajlije silom prilika otpevaju ponešto, bez obzira na boju glasa i estradni talenat. Ne branim telefone, ali dok smo zajedno zvono mora da bude na tišini. Ukoliko zazvoni, znaju šta sleduje. Tabloide više čitamo mi iz stručnog štaba da bi imali materijala da ih zezamo za starlete".
...
Luis FELIPE SKOLARI – dok je bio selektor Brazila, nije mu smetalo prisustvo lepših polovina u karantinu, ali je apelovao na svoje igrače da izbegavaju akrobacije tokom vođenja ljubavi, kako bi bili zdravi i spremni za ono zbog čega su se i okupili.
"Nemam ništa protiv da žene i devojke dođu u hotel tokom dužih karantina. Može kafica, razgovor ili šetnja u danu kada nema treninga. Slažem se sa Skolarijem, bez vratolomija u krevetu".
...
Trapatoni je sa jelovnika za igrače izbacio pečurke, Venger Mars čokoladice, Dejvid Mojes čips, Huande Ramos kompletnu kuhinju iz MekDonaldsa, a Pep GVARDIOLA – izbacuje iz tima svakog igrača koji premaši svoju prosečnu kilažu, makar se on zvao i Kun Aguero.
"I kod nas postoji stroga kontrola težine. Nema striktnih zabrana, igrači jedu ono što im mi donesemo. Kod kuće jedu šta oni hoće i to je van mog domašaja. Ali zato kada stanu na vagu, sve izbija na videlo. Srećom, nema onih koji su skloni gojenju. Tavamba ima 100 kg, ali on je takve konstitucije".
...
Kao neustrašivi defanzivac, u karijeri se plašio samo jednog igrača: "Miroslava Đukića! Kada sam bio potpuno spreman i koncentrisan, niko mi nije mogao ništa". Zato i Partizan nema čega da se plaši ovog proleća. Osim samog Partizana.