Srbija nije jedina koja "muku muči" s malim boginjama. U 2017. godini u Evropi je zabeležen porast zaraze od 400 odsto u odnosu na prethodnu godinu!
Porast broja slučajeva zaraze malim boginjama od 400 odsto zabeležen je u Evropi 2017. godine u odnosu na prethodnu godinu. Bilans je više od 20.000 zaraženih i 35 umrlih od te bolesti.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) smatra da je to alarmantno, s obzirom na rekordno nizak broj od 5.273 slučaja u 2016. godini.
Velike epidemije malih boginja zabeležene su u 15 evropskih zemalja prošle godine, uključujući i Veliku Britaniju. Najveći broj slučajeva malih boginja registrovan je u Rumuniji, Italiji i Ukrajini.
Najteže pogođena zemlja prošle godine bila je Rumunija gde su zabeležena 5.562 slučaja malih boginja, sledi Italija sa 5.006 slučajeva i Ukrajina sa 4.767.
U Grčkoj je 2017. bilo 967 obolelih, u Nemačkoj 927, u Srbiji 702, u Tadžikistanu 649, Francuskoj 520, Rusiji 408, u Belgiji 369, Velikoj Britaniji 282, ; uBugarskoj 167, Španiji 152, Češkoj 146, Švajcarskoj 105, navodi BBC.
Stručnjaci smatraju da je deo problema što ljudi odbijaju vakciinacije.
Iako je opovrgnuto jedno istraživanje objavljeno 2004. godine o mogućoj vezi između vakcine MMR i autizma, to je zastrašilo neke ljude i poljulalo im veru u vakcinu.
Svetska zdravstvena organizacija je saopštila da je zabeležen pad opšte rutinske vakcinacije, uz inače nisku pokrivenost "marginalizovanih društvenih grupa" vakcinacijom, kao i prekide u snabdevanju vakcinom ili neadekvatne sisteme za nadzor bolesti.
Suzana Jakab iz SZO rekla je da svaka nova osoba zaražena malim boginjama u Evropi podseća da nevakcinisana deca ili odrasli, bez obzira na to gde žive, ostaju pod rizikom da se zaraze i da prenesu zarazu na druge.
"Ovo kratkoročno nazadovanje ne može nas odvratiti od posvećenosti da budemo generacija koja će jednom zauvek osloboditi našu decu te bolesti", rekla je Jakab.