Sedam "zlatnih dečaka" ABA Fajnal fora 2014.

Regionalna košarkaška liga oduvek je bila dobra odskočna daska za mlade talente, a utisak je da ih je pre četiri godine bilo više nego ikada.

Izvor: MN PRESS

DARIO ŠARIĆ (rođen 1994)

Biser hrvatske košarke, koji je u mlađim kategorijama osvojio gotovo sve moguće titule i pokupio sva individualna priznanja, na početku seniorske karijere je "lutao" dobrih godinu dana, ali su dolaskom u Cibonu, jeseni 2012, stvari počele da se razvijaju u željenom pravcu.

Osvojio je "duplu krunu" i postao MVP prvenstva Hrvatske, da bi u sezoni 2013/14 bio proglašen za najkorisnijeg igrača regularnog dela ABA lige, zatim i Fajnal fora u Beogradu, na kome je predvodio Cibonu do senzacionalnog trijumfa.

U polufinalu protiv Crvene zvezde imao je 21 poen i 15 skokova, a u finalu protiv Cedevite 23 poena i 11 skokova.

Time je njegova misija u Zagrebu uspešno okončana. Prava na Šarića su posle NBA drafta 2014. obezbedili Filadelfija Siksersi, a on je prešao u Efes, gde se dve sezone pod nadzorom Dušana Ivkovića spremao za naredni izazov.

Od leta 2016. je član jednog od najperspektivnijih NBA timova, u kome ima i minute i učinak - ove sezone oko 15 poena, sedam skokova i tri asistencije po utakmici. Prošle godine zauzeo je drugo mesto u izboru za najboljeg debitanta.

BOGDAN BOGDANOVIĆ (1992)

Predvodnik nove generacije srpskih asova nije se proslavio na utakmici protiv Cedevite. Ostaće upamćen "vruć krompir" Milenku Tepiću u poslednjem napadu i zakasneli izlazak na šut Nolana Smita, kojim je Partizan izbačen iz Evrolige posle 13 godina.

Međutim, sve što je te sezone uradio pre i posle kobne završnice regionalnog polufinala, bilo je fenomenalno.

U Evroligi je doprineo plasmanu u Top 16 fazu, postižući 15 poena po utakmici, a njegov ogroman napredak došao je do punog izražaja u finalu plej-ofa domaće Superlige, kada je u četiri meča protiv Crvene zvezde igrao "simultanku" i sa prosekom od 31 poena bio najzaslužniji za 13. uzastopnu titulu prvaka države - poslednju koja je uneta u klupske vitrine.

Leta 2014. je za sedmocifreno obeštećenje prešao u Fenerbahče, gde je kod Željka Obradovića nastavio da izrasta u jednog od najboljih bekova Evrope. Drugi put zaredom izabran je za Evroliginu "Zvezdu u usponu", nastupio je na jednom, pa na još jednom Fajnal foru, dok se 2017. u Istanbulu konačno nije okitio i najznačajnijim klupskim trofejom.

Potom se u velikom stilu, kao pobednik Evrolige i vicešampion Evrope sa reprezentacijom Srbije (treće srebro u četiri godine, posle onih sa SP 2014. i OI 2016), otisnuo u najjaču ligu na svetu.

Partijama u Sakramento Kingsima za sada je u potpunosti opravdao poverenje te franšize, koja mu je dala trogodišnji ugovor vredan 36 miliona dolara. Na Ol star vikendu bio je MVP utakmice Amerika - Svet, koja okuplja igrače u prvoj i drugoj NBA sezoni.

JUSUF NURKIĆ (1994)

Centar iz Tuzle je za samo dve godine (2012-2014) prešao put od razlaza sa Zlatorogom iz Laškog, gde mu trener nije davao šansu da igra, do potpisivanja ugovora sa Denver Nagetsima.

Deo prve sezone u Cedeviti proveo je na pozajmici u Zadru, da bi 2013/14 napravio veliki proboj u ABA ligi, uz simboličan debi u Evroligi, gde je igrao nepuna četiri minuta po utakmici.

Iako mu je bio problem da se fizički maksimalno spremi, pa je lako zarađivao lične greške i tako limitirao sopstveni boravak na terenu, Nurkić se nametnuo kao sila na niskom postu, kakva na ovim prostorima nije viđena od Nikole Pekovića. U pobedi nad Partizanom, koja je Cedeviti obezbedila još jednu sezonu u Evroligi, sa 13 poena je bio drugi strelac svoje ekipe.

Za dve i po godine u Denveru zaradio je nadimak "Bosanska zver", a februara 2017. je zbog igračke nekompatibilnosti sa Nikolom Jokićem poslat u Portland, za koji ove sezone beleži 14 poena, devet skokova, dve asistencije i jednu blokadu po utakmici.

Leta 2018. biće ograničeno slobodan agent, tako da će imati priliku da proveri svoju vrednost na NBA tržištu.

BOBAN MARJANOVIĆ (1988)

Popularni Bobi te 2014. nije bio toliko mlad, ali se kao igrač "rađao" drugi put, pa zato smatramo da zaslužuje da bude pomenut u ovoj grupi.

Bila je to njegova prva sezona u Crvenoj zvezdi, u koju je stigao iz Mege, kao MVP srpske Superlige 2013.

Član U-19 reprezentacije koja je 2007. u Novom Sadu postala prvak sveta, bio je na rubu igračke propasti posle neuspešne avanture u Rusiji (CSKA, pozajmica u Žalgiris, Nižnji Novgorod) i izgubljene polusezone u Radničkom iz Kragujevca.

Odlaskom u Megu, kod Dejana Milojevića, uhvatio je slamku spasa, da bi u Zvezdi, kroz rad sa Dejanom Radonjićem i jake utakmice, postao jedan od najboljih i najtraženijih evropskih centara.

Marjanović je 2015. izabran u idealnu petorku Evrolige, pomogao je Zvezdi da prekine Partizanovu dominaciju u Srbiji i regionu, a onda odlučio da "preskoči" Evropu i ode direktno u NBA.

Prvu sezonu proveo je u San Antonio Spursima, a leta 2016. potpisao je trogodišnji ugovor sa Detroit Pistonsima, koji su ga nedavno "trejdovali" u Los Anđeles Kliperse.

Oprečna su mišljenja o njegovoj ulozi u NBA košarci, ali činjenica je da kada Boban dobije šansu - najčešće je iskoristi.

ŽOFRI LOVERNJ (1991)

Kada je na izmaku 2012. godine potpisao za Partizan, niko u Srbiji, a ni u većem delu Evrope nije imao pojma ko je ovaj momak. Te jeseni otpustio ga je francuski Šalon, a za mesec dana boravka u Valensiji takođe nije prepoznat kao naročit potencijal.

Za pet-šest meseci rada sa Duškom Vujoševićem doživeo je totalnu transformaciju. Podigao je nivo igre, dobio na samopouzdanju i dao doprinos osvajanju ABA lige i Superlige. Na osnovu toga je leta 2013. izabran na NBA draftu i postao "A" reprezentativac Francuske, sa kojom je na Eurobasketu u Sloveniji došao do zlatne medalje.

U Evroligi 2013/14 je na svakoj utakmici bio "dabl-dabl" pretnja, našao se i u idealnoj petorci ABA lige, ali onda je na Fajnal foru usledilo veliko razočaranje...

Od Partizana se oprostio drugom titulom prvaka Srbije, u ulozi kapitena, umesto povređenog kapitena Dragana Milosavljevića. Leta 2014. prešao je u Himki, pa već na polovini sezone "produžio" u NBA. Za tri godine u Americi promenio je čak četiri tima (Denver, Oklahoma, Čikago), a od letos je kod Grega Popovića u San Antoniju.

Sa reprezentacijom je posle pomenutog evropskog zlata osvojio još dve bronze, na SP 2014. i EP 2015.

NIKOLA MILUTINOV (1994)

U Partizan je doveden leta 2012, nakon što je raskošan talenat demonstrirao u juniorima Hemofarma. Kao i mnogi njegovi prethodnici, postepeno je spreman da preuzme glavnu ulogu, pa je u prve dve sezone uglavnom bio podrška Musliju, Gagiću i Lovernju.

Milutinov tako nije imao velikog udela u porazu od Cedevite, ali je u sezoni 2014/15 dobio znatno više prostora, samo što crno-beli više nisu bili učesnici Evrolige, pa je perspektivni centar odlučio da pređe u Olimpijakos, sa jednom regionalnom i dve srpske titule u svojoj "ličnoj karti".

Partizan je napustio i kao potencijalni NBA igrač, pošto su ga na draftu 2015. izabrali San Antonio Spursi, i to 26. pikom.

U Olimpijakosu je nastavio da postepeno napreduje, tako da se još čeka njegova "eksplozija", ali je na Fajnal foru Evrolige 2017. godine pokazao da može da dominira i u tako važnim utakmicama.

Ostaje mu da se afirmiše i kao seniorski reprezentativac, s obzirom na to da je nastupio samo na Eurobasketu 2015, jedinom takmičenju u prethodne četiri godine sa kog su se "orlovi" vratili kući bez medalje.

DAVIS BERTANS (1992)

U vreme transfera iz Olimpije u Partizan, početkom 2012, sjajni letonski šuter već je imao overenu potvrdu velikog potencijala. Indijana Pejsersi uzeli su ga sa 42. pozicije NBA drafta i prava na njega prosledili San Antonio Spursima.

Imao je nesreću da u poslednjoj utakmici finala plej-ofa srpskog prvenstva 2013. godine pokida prednji ukršteni ligament, što ga je na osam meseci odvojilo od terena.

Bertans je u preostalom toku sezone 2013/14 "tražio" sebe posle duge pauze, ali cela Evropa je ionako već znala o kako se ubojitom krilu radi. Kada je Partizan porazom od Cedevite ostao bez plasmana u Evroligu, njegov agent ocenio je da je vreme za sledeći korak u karijeri, pa je Letonac prešao u Baskoniju.

Za dve sezone u Španiji doživeo je još jednu tešku povredu kolena, ali se ponovo vratio košarci i 2016. pomogao Baskoniji da se plasira na Fajnal for Evrolige, pogađajući 47 odsto šuteva za tri poena.

Leta te godine konačno je potpisao za San Antonio, gde sa solidnim uspehom privodi kraju svoju drugu NBA sezonu.