Planeta Zemlja gubi biljke, životinje i pijaću vodu dramatičnom brzinom, zaključak je četiri naučna izveštaja UN o biodiverzitetu.
Naučnici koji se sastaju u Kolumbiji su danas izdali izveštaje o stanju biljnog i životinjskog sveta za američki kontinent, Evropu i centralnu Aziju, Afriku i azijsko-pacifički region.
Posle tri godine istraživanja, zaključak je da stvari nigde ne stoje dobro.
Predsednik istraživačkog tima Robert Votson rekao je da rad nije bio posvećen samo živim bićima, već i kako Zemlju održati nastanjivom za ljude, jer se naša vrsta oslanja na biodiverzitet za hranu, pijaću vodu i javno zdravlje.
"Trenutno stanje podriva blagostanje širom planete, i dugoročno nam preti u pogledu hrane i vode", naveo je Votson u intervjuu.
Prema njegovim rečima, ono što se dešava je nusprodukt sve bogatijeg i sve naseljenijeg sveta. Ljudima treba više hrane, više vode, više energije i više zemlje, a način na koji je društvo to pokušalo da ostvari se odrazilo na biodiverzitet, naveo je naučnik.
Važna staništa su podeljena, strane vrste su preplavile mnoga mesta, hemikalije štete biljkama i životinjama, močvare i mangrovi koje uklanjaju zagađenje nestaju a u morima i okeanima se lovi previše ribe, tvrdi Votson.
Kako je rekao, ljudski izazvane klimatske promene i globalno zagrevanje će uskoro pogoditi biodiverzitet kao svi drugi problemi zajedno.
Izveštaji predviđaju da će, ako se trenutni trendovi nastave:
- na američkom kontinentu do 2050. biti 15 odsto manje biljaka i životinja nego što ih je sada;
- u Aziji do 2048. više neće biti ribe za komercijalni ribolov;
- Afrika bi do 2100. mogla da izgubi polovinu nekih vrsta ptica i sisara;
- više od četvrtine vrsta koje žive samo u Evropi je ugroženo.