Članstvu Srbije u NATO protivi se 84 odsto građana, pokazuju rezultati ispitivanja javnog mnenja Srbije povodom 19. godišnjice početka NATO bombardovanja SRJ.
Istraživanje Instituta za evropske poslove pokazalo je i da 62 odsto građana ne bi prihvatilo izvinjenje alijanse za agresiju na Saveznu republiku Jugoslaviju.
Oko 10 odsto građana podržava članstvo u NATO dok je neodlučnih šest odsto, pri čemu su najmanju podršku ulasku u taj vojni savez pokazali ispitanici iz Beograda.
Građani sa visokim obrazovanjem više podržavaju članstvo u NATO dok se muškarci više protive uključivanju zemlje u zapadnu vojnu alijansu.
Upitano za razloge agresije, 17 odsto građana navelo je politiku Slobodana Miloševića, 15,2 odsto interese i političke razloge SAD i Zapada a 12,6 odsto etničko čišćenje Srba na Kosovu i Metohiji.
Oko dve trećine građana se protivi bilo kakvoj saradnji Srbije i NATO dok 26 odsto, uglavnom visoko obrazovanih, podržava tu saradnju.
Istraživanje je pokazalo i da 66 odsto građana smatra da se bombardovanje moglo izbeći, 20 odsto ispitanika ima suprotan stav dok je neodlučnih 13 odsto.
Izvinjenje NATO za agresiju ne bi prihvatilo 62 odsto građana, trećina bi prihvatila dok je sedam odsto građana neodlučno, pri čemu se izvinjenju najviše protive ispitanici uzrasta od 30 do 44 godine sa područja Beograda i Zapadne Srbije sa Šumadijom.
Istraživanje je sprovedeno od 16. do 20. marta na uzorku od 1.203 ispitanika iz cele Srbije osim teritorije Kosova i Metohije.
Prema proceni zvaničnih državnih organa u bombardovanju je poginulo najmanje 2.500 ljudi (a prema pojedinim izvorima i 4.000) i 1.008 vojnika i policajaca, dok je ranjeno više od 12.500 osoba, Fond za humanitarno pravo, međutim, navodi da je stradalo 759 osoba.
