Državna ceremonija obeležavanja Dana sećanja na žrtve NATO bombardovanja 1999. održana je večeras u Aleksincu, gradu velikog stradanja tokom NATO agresije. Vučić poručio: Srbija koju nisu ubili njihova je kletva.
Ceremonija je počelau 20 sati, zvukom sirena.
Najteže bombardovanje Aleksinca desilo se 5. aprila 1999. U 21.35 sa sedam projektila pogođene su dve centralne gradske ulice. Poginulo je 11 građana, a 50 je povređeno. Uništeno je 700 stambenih objekata, zdravstvene ustanove i privredni objekti.
Aleksinac je ponovo bombardovan u noći 27. na 28. maj 1999, a poginulo je troje ljudi.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je NATO agresija trajala 78 predugih dana na malu i ponositu zemlju.
"Devetnaest kako su govorili velikih i najjačih udarilo je na jednu malu zemlju ponosnog naroda koji je kriv zato što brani svoje", rekao je Vučić.
Predsednik je istakao da je svako ubistvo tokom NATO bombardovanja bilo namerno, smišljeno i izvedeno s jasnim ciljem i dodao da kazna koju je neko smislio još nije izvršena, jer danas od Srbije pokušavaju da naprave spomenik nečijim političkim ambicijama.
"Svaki projektil je bačen s namerom da se ubijaju civili, ali i naši vojnici i policajci i da se uništi Srbija... i sve što je zgaženo kao da im nije dovoljno. Kao da cela ova zemlja treba da postane spomenik nečijim političkim ambicijama. Otimanje parčeta naše zemlje ne postoji. Oni znaju da smo mi u pravu, i znaju da oni nisu u pravu. Ova zemlja je ubijena prvi put u istoriji civilizacije bez odobrenja Saveta bezbednosti", rekao je Vučić.
Predsednik je kazao da je NATO zločin objašnjavan pozivanjem na diktaturu i loše ljude na vlasti, a kada više nije bilo diktature i tih ljudi nastavljeno je kažnjavanje Srbije proterivanjem srpskog naroda s Kosova, odvajanjem Crne Gore i priznavanjem nezavisnosti Kosova.
On je istakao da je tokom bombardovanja 1999. ubijeno 2.500 ljudi u tačno 2.500 udara.
"Kada nema krivaca a ostanu samo žrtve, kako se zločin zove?", upitao je predsednik Srbije.
Vučić je rekao da je Srbija koju nisu ubili njihova je najveća kletva, a naš zadatak, odnosno budućnost.
"Ubijali ste nas zbog tog Kosova, više ne možete... Svima je jasno da Srbija gradi mir i ima pravo da kaže šta ste joj uradili. Prošlo je vreme kad smo ćutali", rekao je Vučić i istako da će svi u svetu morati da čuju glas Srbije.
"Hoćemo da naša budućnost ne bude manja važna od tuđih interesa i budućnosti. Dosta ste nam ubijali i porušili. Vreme je da priznate zločin", rekao je Vučić i poručio da "članstvo u NATO nećemo".
"To bi bilo previše soli za našu ljutu ranu", kazao je predsednik Srbije i poručio da je jedini put da tražimo prijateljstvo s drugim narodima i da ne ugrožavama nikoga.
"Srbiju više niko neće moći da napada jer će biti ekonomski i vojno jača. Čuvaćemo mir i stabilnost i nikome nećemo dozvoliti da unizi Srbiju", istakao je Vučić.
Na državnoj ceremoniji "Oprostićemo, ako budemo mogli, zaboraviti, samo ako nas ne bude bilo" u Aleksincu govorili su i svedok stradanja dr Bratislav Miladinović i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik.
Dodik je rekao da su Srbi navikli da oplakuju svoje poginule, ali ne mogu da se naviknu na aroganciju sa kojom su ubijani, a koja se i danas, na druge načine, nastavlja.
"Evo nas ponovo da obeležimo stradanje našeg naroda od onoga koji to nikada nisu hteli da prestanu i koji nisu hteli da priznaju da su to činili samo da bi se vežbali i da su izabrali srpski narod kao metu za svoja oružja i tako uništavali našu infrastrukturu, naciju, državu, ubijali nedužne civile", rekao je Dodik.
Miladinović, čija porodica je stradala u NATO bombardovanju u tom gradu kaže da ne prihvata da će smrt nedužnih ljudi nekome doneti dobro.
"Izgubio sam sestru, majku i oca. Te iste noći ranjeni su mi ćerka, sin i supruga”, rekao je Miladinović.
Gotovo da nema grada u Srbiji koji se tokom 11 nedelja napada bar nekoliko puta nije našao na meti snaga NATO-a.
Kad imaš deset godina, a padaju bombe...
U bombardovanju je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 mostova razoreno.
U noći 23. aprila 1999. godine u dva sata i šest minuta nakon ponoći, NATO je u napadu na zgradu nacionalne televizije usmrtio 16 radnika RTS-a. To je bio prvi slučaj da je medijska kuća proglašena za legitimni vojni cilj.
Tokom bombardovanja izvedeno je 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je približno 420.000 projektila, ukupne mase 22.000 tona.
NATO je lansirao 1.300 krstarećih raketa, izručio 37.000 "kasetnih bombi", od kojih je poginulo oko 200 osoba, a ranjeno više stotina, i upotrebio zabranjenu municiju sa osiromašenim uranijumom.
PLJAČKOVICA - ukleto brdo kod Vranja
Uništena je trećina elektroenergetskog kapaciteta zemlje, bombardovane su dve rafinerije u Pančevu i Novom Sadu, a snage NATO-a su upotrebile i takozvane grafitne bombe radi onesposobljavanja elektroenergetskog sistema.
I Beč se seća: NATO zločin da se ne zaboravi!
Prema proceni zvaničnih državnih organa, u bombardovanju je poginulo najmanje 2.500 ljudi (a prema pojedinim izvorima i 4.000) i 1.008 vojnika i policajaca, dok je ranjeno više od 12.500 osoba, Fond za humanitarno pravo, međutim, navodi da je stradalo 759 osoba.