"On meni Svinjo jugoslovenska, ja njemu: Dankešen"

Autor:

Stanislav Karasi o krahu reprezentacije Jugoslavije na Mundijalu 1974, o tome kako su hteli da tuže rukovodioce "drugu Titu" jer su ih uskratili za premije... Zašto uvek afere? "Loši smo ljudi Svako gleda svoj interes...".

"On meni Svinjo jugoslovenska, ja njemu: Dankešen" Foto: MN Press/arhiva

(Drugi deo: RASPLET PRVENSTVA I MUNDIJAL 1974. godine)

"Raspad Jugoslavije je počeo pred Mundijal '74"

...
Srušena je Španija. Plavi su deo planetarnog spektakla. Uli Henes poručuje iz Minehna da samo Jugosloveni i Brazilci mogu da zaustave nemački pohod na titulu svetskog šampiona:

"Dobili smo ih u prijateljskoj utakmici golom Bajevića, Marić je odbranio penal Gerdu Mileru. Bilo je normalno da nas respektuju i da nas se plaše. Nažalost, nisu znali za politička previranja i neslogu unutar naše reprezentacije. Duel sa Španijom u Frankfurtu bio je poslednji na kome smo disali jednim plućima i funkcionisali kao tim", nastavlja Stanislav Karasi priču u drugom delu Mondovog Amarkoda.

Najveća smotra svetskog fudbala ubrzava ritam u domaćem prvenstvu.

Na startu proleća jesenji prvak iz Niša gubi u Zagrebu (2:0), Zvezda lako izlazi na kraj sa Borcem, a Partizan je nemilosrdan prema Sarajevu (4:0).

Sva četiri gola za crno-bele postiže Nenad Bjeković:

"Mogao je i peti da je bolje izveo penal. Nena je bio pošten momak i ja sam ga veoma cenio kao igrača. Po svim parametrima, morao je da se nađe na spisku za Svetsko prvenstvo".

U velikom hrvatskom derbiju, Hajduk nosi sva tri boda sa Maksimira (1:0). Velež je u naletu, dobija Zvezdu 4:2 i prvenstvo ima još jednog ozbiljnog pretendenta na titulu:

"Oni su u Mostaru bili nepobedivi. Nama na toj utakmici nisu igrali Pižon, Kule, Lazarević i Dojčinovski, dali smo čak dva autogola, Bajević je bio raspoložen i nije nam bilo spasa".

Ipak, Velež u narednom kolu pada na JNA (3:2), Radnički gubi u Ljubljani i Hajduk je usamljen na vrhu. Na redu je Večiti derbi, nedelja 15.15h:

"Neobičan termin, ali to nam nije bio alibi. Izgubili smo 2:1 i definitivno se oprostili od titule. Šteta, jer je sve krenulo kako treba. Dobio sam pas od Jovanovića, primio na grudi i raspalio iz prve za vođstvo od 1:0. Posle toga Vukotić 'polomi' Pižona na sredini terena, Jovanović uhvati Mocu za gušu i Ljujić mu da crveni karton. Jedva smo smirili Paviku da ne zadavi sudiju. Partizan je sa igračem više stigao do preokreta preko Cvetkovića i Živaljevića".

KAD JE DERBI BIO DERBI: Živaljević i Karasi

Hajduk ima tri boda više od Veleža i Čelika, četiri od Radničkog i čak šest od petoplasirane Zvezde. Karasi kao jedna od zvezda predstojećeg Mundijala, posećuje škole, snima reklame, učestvuje u televizijskim emisijama:

"Bili smo popularni, ali niko od fudbalera nije mogao u rang sa Mokom Slavnićem. Gde god se pojavi, izazivao je šou. Majstor na parketu, šmeker u privatnom životu. Vodili smo ratove u revijalnim mečevima. Ludeo je kada izgubi običnu 'fucu' na betonu. Danas je isti kao u doba najveće slave, iskren i jednostavan. Bokseri su takođe bili popularni, pre svih Kačar i Beneš. Sonja Požeg je mamila uzdahe na teniskom terenu, a Milena Dravić na malim ekranima. Gostovali smo posle Frankfurta kod nje i Gage u 'Licem u lice'. Šotra je režirao skeč, a svako od nas je morao da nauči neki recitat. Bilo mi je teže u studiju nego na Vald stadionu".

Zvezda, tim Zvezde 1973. godine Foto: MN Press/arhiva



Remijem sa Dinamom (0:0) i pobedama protiv Vojvodine i u Tuzli, Zvezda izlazi iz krize. Partizan gubi od Zagreba na JNA 3:0, pa donosi bod iz Skoplja (1:1), a Nišlije su posle poraza na Karaburmi sve dalje od vrha:

"Te sezone je borba za opstanak bila spektakularna. Desetak ekipa u tri-četiri boda. Radnički je na polusezoni bio prvi, a posle jedva spasao živu glavu".

Zvezda u Tušnju slavi 2:1, ali Karasija nema u kombinaciji za tim:

"Tokom jesenjeg duela sa Slobodom, Hatuna (Jusuf Hatunić) je zapretio da će mi slomiti nogu kada dođem u Tuzlu. Priznajem, bila mi je prpa. Šta sve nisam radio protiv Vojvodine da mi Gugulović pokaže isključujući karton. Psovao ga, šutirao loptu u tribine, odugovlačio... Na kraju se smiluje i da mi žuti, ali zapreti kako će reći Miljanu koliko sam bio drzak tokom utakmice. Nema veze, bitno je da sam izbegao Hatunu. Jusuf je bio velika dobričina, ali na terenu nikoga nije štedeo. Žao mi je što je završio u Partizanu, jer se pričalo da će doći kod nas, zbog dobrih odnosa Slobode i Zvezde".

26. kolo donosi smenu na vrhu. Partizan je šokirao 25.000 navijača u Splitu i omogućio Veležu da prestigne Hajduk. Zvezda se neočekivano vraća u igru sa dve uzastopne pobede, u Zagrebu 2:0 i protiv Bora 5:0:

"Boru sam dao tri gola na toj utakmici".

Na tabeli: Velež 33, Hajduk 32. Na listi strelaca: Bajević 14, Karasi 13.

Uzbuđenja dostižu vrhunac. Utakmica sezone igra se u Mostaru. Velež je bolji od Hajduka, Halilhodžić postiže gol, Oblak pokušava iz svih pozicija, Marić briljira, ostaje 1:0. Euforija kraj Neretve. Smeši li se "rođenima" prva istorijska titula:

"Kad je tada nisu osvojili, znali smo da neće nikada više. Pali su na Karaburmi. Ninoslav Zec ih je deklasirao sa dva gola. Još jedan iz tog perioda za koga je apsolutno bilo mesta u reprezentaciji".

Od četiri komada Radničkom na Marakani, dva daje poletarac sa Uba.

Novine pišu "Stopama slavnog komšije" i konstatuju da Dule Savić imitira čak i hod Dragana Džajića: "Teško, hahahaha. Takav hod je nemoguće imitirati".

Sledi Split:

"Uz Zenicu, moje najteže gostovanje. Neverovatna je bila količina mržnje Splićana prema Zvezdi. Uvek je sa Hajdukom bilo na život i smrt".

Tako i ovoga puta. Haos na terenu. Pet golova, smrtni slučaj na tribinama zbog infarkta posle Zvezdinog izjednačenja, tri kamena i dve flaše u igralištu, dva crvena i sedam žutih kartona...

"Maksimović je napravio kurcšlus. Svirao je smešan penal za Hajduk i izazvao stampedo. Kule mu kaže: 'Sad kad si ga svirao, idi pa ga izvedi'. Ovaj ga istera napolje. Posle Duletovog gola, uleti Ivić na teren i uhvati Pižona za gušu. Ja dotrčim da ih razdvojim, Ivić padne na zemlju kao pokošen. Priđe mu maser Soldo i polije ga kofom vode. Isceniraju kao da je pokušaj ubistva. Maksa naravno ništa nije video i poveruje Meškoviću da sam ja navodno nokautirao Ivića. Kaže: Pošto glumiš Kleja, evo sada i tebi crveni'".

Zvezda čitavo drugo poluvreme sa devet igrača, Hajduk stiže do 4:1 i ponovo izbija na čelo tabele. Karasi dobija dva meča suspenzije i oprašta se od borbe za prvog strelca lige:

"Zato mi je najveća satisfakcija jedna pobeda na zalasku karijere kada sam se vratio iz Amerike i obukao dres OFK Beograda. Gojko Zec se kladio sa Bićetom Mladinićem da ćemo im dati četiri komada. Zadužio je mene i Petka da motrimo na Jelikića i Zlatka Vujovića. Nas dva veterana na njihove najbrže igrače. Mislili smo 'ovaj odlepio'. Ispostavilo se kao genijalan potez. Svaku koju smo presekli dali smo odmah napred u kontru. Dobili smo ih 4:1, svaki naš gol bio je remek-delo. Nisu znali šta ih je snašlo".

Duel Crvene zvezde i Partizana iz 1973. godine (4:3 za crveno-bele) Foto: MN Press/arhiva Duel Crvene zvezde i Partizana iz 1973. godine (4:3 za crveno-bele)



Dva kola pre kraja Hajduk i Velež izjednačeni sa po 41 bodom, Zvezda treća sa 39, Čelik 35...

"Hajduk je imao najbolju gol-razliku. Dao je sličan broj golova kao Velež, ali je primio desetak manje. Znalo se, ako dobiju obe, osvajaju titulu".

I dobili su obe. Tu drugu, na beogradskoj Bogosloviji. Tamo gde su mnogi položili oružje:

"Jurica Jerković je napravio dar-mar u finišu meča. Izlomio je Borotu i centarhalfa Mitrovića i ušetao se u gol. Ruku na srce, zaista su zaslužili da slave. Imali su moćan tim, Ivić se vratio iz Ajaksa i doneo nešto novo u jugoslovenski fudbal. Prvi je uveo klasičnu markaciju na sredini terena. To jeste bilo prljavo, ali je dalo rezultat".

Hajduk šampion! Split u transu. Mešković, Rožić, Buljan, Matković, Peruzović, Jovanović, Oblak, Holcer, Mužinić, Jerković, Šurjak. "Zlatnu kopačku" osvaja Popivoda iz Olimpije.

"Šteta što Oblak nije došao u Zvezdu. Miljan je jurio njega, Bukala i Vahu Musemića. Da smo ih doveli onda kada je Laza otišao u inostranstvo, sigurno bismo izbacili Panatinaikos i pobedili Ajaks u finalu Kupa šampiona".
...
TABELA 1973/74:

1. Hajduk 45
2. Velež 45
3. C. zvezda 43
4. Partizan 37
5. OFK Beograd 35
6. Čelik 35
7. Dinamo 33
8. Željezničar 32
9. Sloboda 32
10. Olimpija 32
11. Vardar 31
12. Vojvodina 31
13. Proleter 31
14. Sarajevo 31
15. Radnički 31
16. Bor 31
17. Borac 30
18. Zagreb 27
...
Uoči Svetskog prvenstva, Plavi imaju tri kvalitetne provere. Rezultati nisu na nivou očekivanja. Poraz od Sovjeta u Zenici (0:1) i Mađara u Sekešfehervaru (2:3) i remi sa Engleskom (2:2) pred 80.000 ljudi na stadionu Zvezde:

"Majko moja, kakav je gol Oblak dao Englezima. Bomba, Klemens nije ni trepnuo. U Mađarskoj smo uveličali oproštaj legendarnog Florijana Alberta. Pripreme su bile u Dujlovu kod Splita. Već tada je počelo da puca po šavovima. Stvarali su se klanovi, bežalo se iz karantina, a pogibeljni startovi na treninzima su postali normalna pojava. Pored Marića, prednjačili su Mužinić i Rožić. Nisu birana sredstva da se obezbedi mesto na spisku putnika za Nemačku. Od tih igrača van Srbije, najbolji momak je bio Enver Hadžiabdić. Pravi Jugosloven".

/golovi Petkovića i Oblaka protiv Engleske/

Izvor: YouTube/sp1873


Nije nas dugo bilo na velikoj sceni. Od Čilea 1962. Jugoslavijom odjekuje "sad ili nikad".

Uoči polaska za Nemačku, prijem kod Staneta Dolanca (nekada jedan od najvažnijih jugoslovenskih političara i najbližih saradnika Josipa Broza Tita):

"Pardon, Druga Staneta Dolanca", koriguje nas Karasi.

Među "odabranima" najviše igrača iz Zvezde i Hajduka:

"Drugi su se ljutili, ali bili smo najbolji i bilo je logično da damo najviše reprezentativaca".

Jugoslavija, jugoslovenska reprezentacija, Oblak Foto: MN Press/arhiva Oblak u duelu sa nemačkom reprezentacijom 1974. godine


Velež prati sa Marićem, Vladićem i Bajevićem, Željo sa Katalinskim i Hadžiabdićem, Olimpija sa Popivodom, a Petko je kao igrač Troa jedini internacionalac na Miljanovom spisku.

"Čiča je informacije o rivalima skupljao sa raznih krajeva sveta. Svuda je imao prijatelje, a tamo gde nije, on ih je izmišljao. Bio je čudo. Radio je posao za razliku od drugih koji su samo otaljavali. Čak smo i Zair skenirali uzduž i popreko. Pripremali su se u Švajcarskoj i prvi put u životu videli sneg".

Mundijal otvaramo sa svetskim šampionom. Širom Jugoslavije opšta euforija. U školama skraćeni časovi. Na Vald stadionu u Frankfurtu 62.000 ljudi. Pele donosi "Zlatni globus" i predaje ga Uveu Zeleru:

"Znao sam da Brazilci ne mogu daleko. Nije to bio onaj tim iz Meksika 1970. Pele se do poslednjeg trenutka dvoumio i na kraju odustao od povratka u reprezentaciju. Bili smo bolji, dominirali terenom, ređali šanse, ali završilo se bez golova. Sedeo sam na klupi i čupao kosu što mi ne daju da uđem i rešim. Ne mogu da se otmem utisku da je ta utakmica bila kao stvorena za mene".

Protiv Zaira, demonstracija sile. Bajević tri puta, Džajić, Šurjak, Katalinski, Bogićević, Oblak i Petković. Nije ga dao samo ko nije hteo. Rekordna pobeda u istoriji Svetskog prvenstva - 9:0:

"Otkriću vam detalj za koji niko ne zna. Posle meča sa Zairom, spakovao sam kofere i krenuo iz hotela. Na kapiji me zaustave Boškov i Mile Kos, pitaju me o čemu se radi, ja kažem: 'Pošto mogu i bez mene, ja odoh za Jugoslaviju'. Oni me odvuku na stranu, slože mi priču kako je to taktička zamisao, kako me Miljan odmara za drugu fazu šampionata i ja legnem na rudu".

Jugoslavija, jugoslovenska reprezentacija, Dragan Džajić Foto: MN Press/arhiva Bajević, Džajić i Ilija Petković



Protiv Škotske, Karasi menja Bajevića u poslednjih 20 minuta. Dovoljno da smesti loptu iza Dejvida Harvija:

"Džo Džordan je izjednačio dva minuta pre kraja, ali nama je bod odgovarao za plasman u naredni krug".

U bašti hotela "Zonenhof", svako na svoj način razbija monotoniju. Mešković i Bajević igraju šah.

"Ja sam kao novopečeni tata po ceo dan visio na telefonu".  

Grupa igrača gostuje u poznatoj robnoj kući, potpisuju postere i zauzvrat dobijaju na poklon kolor-televizore:

"Vidiš, to mi nisu prijavili. Ja nisam dobio ništa (smeh). Mnogo je kontradiktornih informacija u vezi sa aferom sa sportskom opremom. Da i to razjasnimo. Zvezda je tada imala ugovor sa Pumom i mi smo na Svetskom prvenstvu imali obavezu da nosimo njihove kopačke. Dresovi, šortsevi i trenerke su bili u nadležnosti FSJ. I tu ništa nije bilo sporno. Mi smo od Pume dobijali sve što smo hteli. Premije, bonuse, patike, tenisku opremu, majice... Šta god bi nam palo na pamet, svemoćni Ante Dujmić bi stvorio za pet minuta".

Na jednoj fotografiji Pižon i Dojčinovski dele autograme, dok neko treći drži upaljenu cigaretu!?

"Bilo je pušača, ništa čudno. Svi smo umeli da damo sebi oduška i zapalimo uz kafu. Čak i Džaja, onako u šali i poze radi".

U pauzi do utakmice sa Nemačkom, igrači ćaskaju o tome ko je presudno uticao na njihove karijere. Buljan kaže Nenković, Katalinski - Ribar, Šurjak - konkurs, Kule - Miljan, Petko - Miloš Milutinović, a Karasi kaže majka:

"Potičem iz sirotinjske porodice. Majka je hranila sedmoro dece i uvek je meni najviše odvajala da bih mogao da izdržim naporne treninge. Brisala mi je suze kada su me kao klinca oterali iz Partizana i rekla mi da je to sitnica u odnosu na teškoće i nepravde koje me čakaju tokom života. Bila je u pravu".

Druga faza Mundijala i potpuni krah jugoslovenskih vedeta. Tri utakmice, tri poraza.

"Raspad sistema. Svako je vukao na svoju stranu, dešavalo se da do poslednjeg trenutka ne znamo ko je u timu. Kulminiralo je na sastanku kada nam je Lončar rekao da od premija nema ništa. A dogovor je bio da nagradu iz kvalifikacija dobijemo u dinarima, a sve što zaradimo u Nemačkoj, da se isplati u markama. Bleki je podigao ruku iz zadnjeg reda, ustao i rekao: 'Ja sam Vladislav Bogićević, fudbaler Crvene zvezde i reprezentacije Jugoslavije. Samo da znate da ću sve ovo što ste rekli nama na sastanku, da prenesem drugu Titu'. Kod Broza smo išli na prijem uoči meča sa Nemcima i Blekiju su dodelili nekoliko 'telohranitelja' da se ne bi ponovo javio za reč".

Sa Nemcima po kratkom postupku. Brajtner i Miler. Sa Poljacima čudna utakmica.

"Još čudniji penal koji sam napravio kod 0:0. Neko je izbacio loptu u polje, Šarmak me udari laktom u stomak, ja ga s leđa 'počistim' po nogama i čujem pištaljku. Molim samo Boga da ne bude crveni. Sudija Glekner vadi karton, unese mi se u lice i kaže na nemačkom: 'Svinjo jugoslovenska'. Ja pogledam gore i vidim žuti. Lakne mi i odgovorim: 'Danke šen'. Posle sam se iskupio i dao sjajan gol za 1:1, ali mi opet taj Lato pokvario užitak. Dao mi je gol sa Mjelecom u Kupu šampiona i posle nam presudio na Svetskom prvenstvu".

Protiv Švedske ni za čast. Opet poraz, iako smo poveli Šurjakovim golom:

"Kule je ostavio najbolji utisak. Odmah posle Mundijala, dobio je poziv Pari Sen Žermena. Hvala mu što nije otišao, jer je omogućio meni da nađem angažman. Parižani su tražili manevraskog igrača, ali su insistirali da plate u ratama. Zvezda je bila u finansijskim problemima i ja sam prihvatio ponudu Lila. Već u prvoj sezoni, 'Frans fudbal' me je proglasio za drugog igrača prvenstva, iza čuvenog Trezora".

Jugoslavija, jugoslovenska reprezentacija, Dragan Džajić Foto: MN Press/arhiva Džajić u meču sa Šveđanima



Poput Blekija, ni Kule nije imao dlaku na jeziku. Jedini je digao glas i obrazložio mundijalski krah. Kaže "bitku smo izgubili van terena, kada je počela deoba para i obećanja".

"U pravu je. Da su nama pre puta u Nemačku rekli otvoreno: 'Idete da se borite za državu bez dinara nadoknade', svi bismo oberučke prihvatili. Ali nismo dali da nas lažu i hvataju za nos".

Nemačka stiže do "grend-slema".

Posle Evropskog, osvaja i Svetsko prvenstvo. Majer, Švarcenbek, Overat, Brajtner, Bekenbauer, Fogts, Bonhof, Holcenbajn, Miler, Vimer, Hercog: "Strašan tim. Holandija je možda bila i kvalitetnija. Svi smo ostajali bez daha kada vidimo Krojfa kako rola onom 'spoljnom' i centrira kontra nogom. Ali, Nemac je Nemac. Helmut Šen godinama ništa nije menjao. Za razliku od nas koji smo menjali čak i krampone tokom utakmice".

"Aufiderzen Nemačka", "Hasta la vista Argentina". Jugoslovenska javnost svodi račune sa Svetskog prvenstva i razmišlja o narednom Mundijalu. Igrači optužuju jedni druge i pitaju se "Zašto smo kukavice?".

"Posle svega što nam se dogodilo u Nemačkoj, ostala je i jedna lepa satisfakcija za nas 'zvezdaše' iz državnog tima. Sav novac koji smo dobili od Svetskog prvenstva, uplatili smo za izgradnju autoputa Beograd-Niš. Porezi su bili visoki, ne bismo se nešto ni ovajdili od tih premija. Dogurali smo daleko u Kupu šampiona, sezonu ranije osvojili duplu krunu i imalo se para"

Zatvaramo Amarkord uz poslednje pitanje: zašto ni na jedno Svetsko prvenstvo ne možemo da odemo bez neke afere?

"Imam 72 godine i ništa me ne košta da kažem. Ako smem?", kaže Karasi.

Slušamo...

"Loši smo ljudi. Svako gleda svoj interes i ne zanima nas da li ćemo sutra ostaviti nešto iza sebe".

Amin!

Ostale vijesti