Nauka kaže: Ovo je stvarno važno u životu!

Autor:

Šta je to što nas održava zdravim i srećnim u životu? Evo šta kaže psihijatar, u šta treba da "uložite" da biste bili zadovoljni u budućnosti.

Nauka kaže: Ovo je stvarno važno u životu! Foto: Mondo/ Stefan Stojanović

Robert Valdinger je psihijatar sa Harvarda, koji radi na studiji koja traje već 75 godina, a cilj je da se otkrije šta je to što život čini dobrim.

On navodi da je nedavno sprovedeno istraživanje u kojem su učestvovali milenijalci, i kada su ih pitali šta su njihovi najvažniji životni ciljevi, više od 80 odsto njih je reklo da želi da se obogati. Osim toga, za 50 odsto njih je najvažnije u životu da postanu poznati.

"Stalno nam govore da treba da se predamo poslu, da radimo više i postižemo više. To daje utisak da su posao i uspeh ono što treba da jurimo, da bismo bili srećni i zadovoljni u žviotu", kaže psihijatar.

Valdinger ističe da je sve što znamo o ljudskom životu zasnovano na prošlosti, ali kao što znamo, ljudi zaboravljaju veliki deo prošlosti, a sećanja su ponekad neverovatno kreativna.

"Ali, šta kada bismo mogli da jedan život sagledamo u celini, kako se odvija kroz vreme? Šta ako bismo mogli da proučimo ljude od vremena kada su bili tinejdžeri, do doba kada su stari, da bismo uvideli šta ih to održava srećnim i zdravim", zapitao se profesor kada je govorio na TED konferenciji.

"Mi smo to uradili. Harvardova studija možda je najduža o ljudskom životu ikad sprovedena. U trajanju od 75 godina, pratili smo živote 724 muškaraca, godinu za godinom, ispitivali ih o poslu, njihovim životima, zdravlju, i naravno, sve to dok nismo imali ni predstavu kakvi će njihovi životi biti".

Profesor kaže da su ovakve studije veoma retke jer se takvi projekti često raspadnu nakon decenije iz raznih razloga - neki ljudi napuste studiju, nestane sredstava za finansiranje, neko umre... Ali, ova studija je opstala, iako je od 724 učesnika studije do danas u životu ostalo samo 60, i većina ih je u devedesetim godnama životu. Ali, sada počinju da ispituju i više od 2.000 dece tih muškaraca. A sam profesor je četvrti direktor pomenute studije.

Među učesnicima studije inače ima različitih ljudi - neki su na početku bili veoma siromašni, drugi su imali više novca, a u odraslom dobu su neki postali lekari, advokati, radnici u fabrikama, a jedan je čak bio i predsednik SAD.

"I, šta smo naučili? Pa, nijedna lekcija koju smo naučili nije o bogatstvu, slavi, niti poslu. Najjasnija poruka koju smo dobili iz 75-godišnje studije je sledeća: dobri međuljudski odnosi su ono što nas održava zdravim i srećnim!".

Valdinger dodaje da se iz ove studije mogu izvući tri velike lekcije o vezama i međuljudskim odnosima. 

"Prva je da su društvene veze veoma važne za nas, a da samoća ubija. Ispostavilo se da su ljudi koji imaju bolje odnose sa prijateljima, porodicom, zajednicom, srećniji, fizički zdraviji i žive duže od onih koji nisu razvili dobre međuljudske odnose. A usamljenost je, ispostavilo se, toksična. Ljudi koji su izolovaniji nego što bi želeli da budu su i manje srećni i žive kraće od ljudi koji nisu usamljeni", sumira psihijatar.

usamljenost, samoća Foto: Guliver/Getty/Thinkstock

S obzirom na to usamljenost nema veze samo sa tim da ste sami, već možete da budete usamljeni i u braku, vezi, društvu, druga lekcija koju psihijatar izdvaja je da nije važan broj prijatelja koje imate.

"I nije važno samo da li ste u vezi, već je važan kvalitet te veze. Ispostavilo se da život usred konflikta može da bude veoma loš po zdravlje. Brakovi u kojima ima mnogo konflikta, gde nema ljubavi i nežnosti, veoma su loši po zdravlje, možda još i gori od razvoda. Sa druge strane, u dobroj, toploj vezi se osećate zaštićeno".

Kada su učesnici studije došli u osamdesete godine života, naučnici su sagledali njihov život u srednjem dobu i pokušali da predvide ko će od njih biti srećan i zdrav, a ko neće.

"Sakupili smo sve što smo znai o njima kada su imali 50 godina, i nivo holesterola nije bio ono što ukazuje na to kakvu će starosti imati ovi ljudi. Opet je poenta bila u tome koliko su zadovoljni vezama. Ljudi koji su bili najzadovoljniji vezama u pedesetim godinama života bili su najzdraviji u osamdesetim godinama. A dobre, bliske veze izgleda nas štite od nekih aspekata starenja. Učesnici koji su bili zadovoljni vezama izjavili su da, u danima kada su osećali fizički bol, i dalje su bili srećni. Sa druge strane, fizički bol onih koji nisu bili zadovoljni vezama bio je uvećan emocionalnim bolom".

Na kraju, treća velika lekcija koja se izvlači iz ove studije je da dobre veze ne štite samo naša tela, već i mozak.

"Ispostavilo se da je dobra veza sa drugom osobom dobra i kada ste u osamdesetim, da ljudi koji znaju da na tu osobu mogu da računaju kada zatreba, duže imaju bolje pamćenje. Oni koji nemaju ovakve veze ranije se suočavaju sa problemima sa pamćenjem".

Psihijatar nakraju kaže da je ova poruka da su veze važne za naše zdravlje i blagostanje stara i odavno poznata."Zašto nam je onda teško da to prihvatimo, a lako da ignorišemo? Pa, zato što smo ljudi. Želimo brzo rešenje, nešto što može da nam poboljša život odmah. A veze su komplikovane, na njima treba mnogo raditi sa porodicom i prijateljima, i to nije nimalo seksi niti glamurozno. I za to je potreban ceo život, taj rad se nikad ne završava. Najsrećniji ljudi iz naše studije su oni koji su aktivno radili na tome da kolege zamene prijateljima. Mnogi naši učesnici su u mladosti želeli da bogatstvo i slavu jer su mislili da je to dobar život. Ali kasnije, naša studija je pokazala da su najbolje uložili u budućnost oni koji su ulagali u veze sa prijateljima, porodicom".

Ako se pitate kako se to ulaže u veze, psihijatar ima predlog.

"Mogućnosti su bezgranične. Možda nešto jednostavno poput toga da vreme koje provodite ispred ekrana zamenite vremenom koje ćete provesti sa ljudima. Oživite veze tako što ćete raditi nešto novo zajedno, šetajte, izlazite uveče, pozovite tog člana porodice sa kojim niste razgovarali godinama jer će takvi konflikti ozbiljno uticati na vas", savetuje psihijatar.

"Dobar život je izgrađen na dobrim vezama", zaključuje Valdinger.

Ostale vijesti