Legenda srpskog fudbala Dejan Stanković u intervjuu RTS-u kaže da ništa ne bi menjao u životu, osim utakmice protiv Australije na Svetskom prvenstvu 2010. godine. "Zaboravimo Brazil - Kostarika je polufinale, Švajcarska finale".
Dejan Stanković ima izvanrednu igračku karijeru iza sebe, a sada želi da bogato iskustvo prenese na klince koje će u svom kampu na Zlatiboru učiti fudbalu, ali i fer-pleju, vrednostima koje ova igra nosi.
U intervjuu za Radio-televiziju Srbije, rekorder po broju utakmica za reprezentaciju Srbije (103), rekao je da ništa u životu i karijeri ne bi menjao, osim utakmice protiv Australije na Svetskom prvenstvu u Južnoj Africi 2010. godine, koju su "orlovi" izgubili 1:2, a da su pobedili...
"Ako me već pitate, eto vratio bih tu utakmicu protiv Australije, da je ponovo odigram. Igrali smo dobro, nismo imali sreće", kaže Stanković, sada funkcioner u UEFA.
O tome šta možemo očekivati od reprezentacije Srbije na predstojećem Mundijalu u Rusiji, Stanković kaže da se treba fokusirati na dve utakmice.
"Svetsko prvenstvo je teško, ima mnogo pritiska, odgovornosti, svako može da te iznenadi. Za nas su polufinale Kostarika, a finale protiv Švajcarske. Te dve utakmice treba da nam budu fokus. Ne treba da čekamo utakmicu protiv Brazila i tu da pravimo bodove, prva i druga su najvažnije za prolaz", ocenio je Stanković.
Upitan da li ima neki savet za selektora Mladena Krstajića, sa kojim je dugo bio saigrač u nacionalnom timu, odgovorio je:
"Mladen zna, on ima ogromno iskustvo, igrali smo zajedno, zna i sam kakav je pritisak, šta čeka njega i celu grupu momaka. Zna on šta treba da radi, treba da bude mirne glave, da bude uveren u sebe i to prenese na momke".
Prisetio se i fudbalskih početaka i kako su ga u Zemunu proglasili neperspektivnim.
"Da, hahahaha, rekli su u Zemunu to, da sad kažem - srećom da su to rekli. Ne bih o imenima, uglavnom, počeo sam u Radničkom iz Nove Pazove, u Zemunu nisam prošao probu, bio sam u Teleoptiku godinu dana, pa sam prešao u Crvenu zvezdu".
Smatra da mu je meč protiv Kajzerslauterna u Kupu pobednika kupova (26. septembra 1996. godine) bio "ogromna prekretnica" u karijeri. Ušao je sa klupe, dao gol za Zvezdu za ulazak u produžetke, pa još jedan u produžecima...
"Sedam dana pre prve utakmice sam napunio 18 godina i onda sam u revanšu ušao sa klupe, dao dva gola... Šta još čovek da poželi?", kaže Stanković, koji je prestigao rekord Dragana Džajića, kao do tada najmlađeg prvotimca Zvezde.
"Ne može se Dragan Džajić nikada prestići. Kad te neko uporedi sa njim to je već velika čast. On ostaje Zvezdina legenda, pionir stvaranja evropske Zvezde", dodaje.
Sa 20 godina otišao je u Lacio. Bila je to 1998. godina, u kojoj je Stanković najpre igrao na Svetskom prvenstvu, a potom zaigrao za rimski klub.
"Moje veliko zadovoljstvo je što sam igrao sa neverovatnim imenima, neverovatnim igračima, u klubu koji je rastao. Mislim da smo malo osvojili koliko smo bili dobri. Zahvalan sam predsedniku Kranjotiju koji je izjavio: 'Potrošio sam tolike pare za klinca kojeg nisam ni video uživo'".
Mnogo mu je pomogao Siniša Mihajlović, koji je tada bio u Laciju, a godinama kasnije je krstio njegovu decu.
"Siniša je za mene... i tada i sada... On me je zaštitio, prihvatio, savetovao me je, objasnio mi je kako funkcioniše Serija A, život u Italiji, kum je mojih sinova, iskreni prijatelj, velika osoba, nikad jači karakter nisam upoznao od njegovog".
Iz Lacija je otišao u Inter. Verovatno najbolja odluka u igračkoj karijeri.
"Bilo je nekoliko zainteresovanih klubova, zanimljivih situacija. Malo se posavetuješ sa Sinišom, Manćinijem... Manćini mi je rekao da idem u Inter jer tamo mogu da ispišem istoriju. Skoro 10 fenomenalnih godina sam proveo u Interu i ispisao sam istoriju tamo", kaže Stanković, koji je nedavno bio ušao i u izbor za Kuću slavnih Intera za šta glasaju navijači milanskog kluba.
"Počastvovan sam samim tim što sam dospeo u poslednji krug tog navijačkog glasanja. Moja prognoza je bila - Ronaldo, Zenga i Macola. Stati u krug pored Macolinog imena to je za mene već bila ogromna pobeda. Bitno je šta si ostavio za taj klub i da li si ostao u srcima navijača. Biće još tih glasanja. I ako ne uđem u tu kuću znam šta sam dao za taj klub i kakav odnos imam sa navijačima", rekao je Stanković.
Najsrećniji dan u fudbalskoj karijeri mu je 22. maj 2010. godine. Tada je Inter osvojio Ligu šampiona, a Stanković se ogrnuo zastavom Srbije.
"Slavila je Italija, slavila je Srbija, oni koji su znali šta mi to znači. U tom timu je bilo dosta igrača preko 30 godina. Ne da nam je bio poslednji voz, nego je voz stajao u stanici. Sigurno je da je za grupu od 10-12 igrača to bila poslednja prilika. Stvarno smo dali sve od sebe, vođeni Žozeom Murinjom. Nismo imali nijedan problem koji nismo mogli da rešimo unutar svlačionice. Svako će vam reći da je Liga šampiona vrh klupskog fudbala. Staviš tačku na 'i'".
O Murinju...
"Žoze i ja smo bili i ostali prijatelji. I dan danas se čujemo, pošalje poruke za rođendan, kad igra Srbija. Ja njemu isto za Mančester, za uspehe. Polako stvara ogroman tim. Po tome što Nemanji Matiću daje tolike odgovornosti vidi se kakav respekt ima prema igračima koji su spremni da se žrtvuju za njega. Tako je bilo i u Interu, prepoznajem to i u Junajtedu sa nekim igračima. Treba mu verovati, slediti ga, jer on može da ti donese trofeje".
Stanković je upitan i ko je najkompletniji fudbaler sa kojim je igrao.
"Uf, bilo je mnogo fenomenalnih igrača, ne bih da izostavim nekog. Imao sam, srećom, dugu karijeru i igrao sam sa fenomenalnim igračima - tu su Zlatan Ibrahimović, Tijago Mota, Vesli Snajder, Dijego Milito... Sve su to fenomenalni igrači, pa onda Nemanja Vidić u reprezentaciji, sigurno najbolji defanzivac u poslednjih 20 godina u Evropi i svetu. Pa onda Dijego Forlan, imao sam priliku da treniram sa njim, on je igrač plave krvi, kako ja to kažem".