Gledali smo jedanaestu epizodu serije "Nemanjići". Ukoliko vi niste, znajte da slede spojleri. I suze
U jedanaestoj epizodi serije "Nemanjići - rađanje kraljevine" pod nazivom "Biseri u kosi", videli smo prelepu Anu Dandolo, konačno saznali šta se desilo s Raškom i zaplakali zbog "Vukana".
"Istorija nam je rekla" za Anu Dandolo i rođenje sina Uroša, tako da Stefanova razmišljanja na kraju prošle epizode nisu morila gledaoce previše. Ipak, deo priče kojeg nema u knjigama i koji predstavlja deo fikcije jeste Raška.
Stefanova ljubav, koju gledamo od prve epizode, koja nas je očarala blagošću i ljubavlju prema srpskom vladaru, ali i nasmejala rečima "piškila sam, čoveče" nam je priredila veće iznenađenje u novoj, nego ovo o maloj nuždi u jednoj od prethodnih epizoda.
I ova je počela traganjem za Raškom i pomahnitalim vojnicima koji pretražuju svaki kamen po naredbi Stefana Nemanje. "Ako je ne nađete, ne izlazite mi na oči", ljutito viče Stafan, ali ne... Raške nema..
Ipak, njegov Bogdan krije tajnu koji otkrivamo tek po dolasku lepe Ane Dandolo. Dok kralj, deca i podanici čekaju dolazak buduće srpske kraljice, Bogdan odvodi Rašku u napuštenu kuću odakle će u tajnosti posmatrati Anu.
"Ja sam ispunio obećanje, a sad ga ispuni i ti i ne vraćaj se", govori joj Bogdan nakon venčanja Stefana i Ane ulazeći u kuću, ali nje nema...
Opet je gledamo kako tumara suznih očiju...
Meseci su prošli, Stefan se susreće s latinskim carem Henrikom I koji je ljut na njega zbog toga što je "bugarskog sreza držao u ljubavi svojoj".
"Rekao sam vojnicima mojim ako se pojavim obrijan pred njima to je znak da obriju Srbiju", govori on Stefanu i poručuje da mu da tri pogranične oblasti sad "ako ne sad tri, onda kasnije celu Srbiju".
"Ne verujem da ti je vojska ogromna, znam da su ti se pobunile velmože. Nemaš ovde ni pola vojske. Nije trebalo da se briješ. NE DAM zemlju", govori mu on i poručuje da je "izgledao muževnije s bradom"
EVO JE RAŠKA!
TRUDNA RAŠKA! Stefanova ljubav nosi dete. Vidimo je izmučenu dok hoda po šumi, kada kreću trudovi. Leže na zemlju i porađa se. Čuje se plač deteta, ali je ona klonula. Taman kada mislimo da je Raška preminula, pored nje se pojavljuju skitnice i spašavaju nju i dete.
Život nastavlja svojim tokom - Ana Dandolo rađa Uroša, a Sava kreće s Hilandara noseći očeve mošti u Srbiju kako bi pomirio braću i sahranio oca u zadužbini. Na putu njega i "njegovu braću" koja nose kovčeg napadaju razbojnici.
"Skidajte se ili platite te mantije koje nosite", govore razbojnici, a Sava im odgovara "ja sam kaluđer, nemam novca".
"Šta ti je u kovčegu onda", pitaju oni, nakon čega Savina braća ustaju i kreću da biju razbojnike.
I tada, pomalo smešna scena u kojoj vidimo Savu kako mirno nastavlja večeru pored vatre i govori: "Lepo sam im rekao nemojte, ja sam kaluđer. JA, oni nisu...".
Nakon premlaćivanja razbojnika, Sava s očevim moštima stiže u Srbiju. I tada, susret koji se dugo čekao. Braća jedan pored drugog. Vukan i Stefan.
Sava prvi prilazi kovčegu i klanja se moštima. Potom isto čini Stefan, a onda i Vukan. Tada Vukan prilazu bratu i grli ga posle dugo vremena. Suze u očima je primetio i Sava.
"Plačite. Slobodno plačite. Nemojte se uzdržavati, to su suze tuge, ali i radosti. Mošti našeg oca, vladara koji je objedinio srpske zemlje vraćene se u Srbiju, da ovde večno počivaju u miru i budu zalog našeg pomirenja. Plačite".
I zaista, gledajući glumca koji je dočarao lik Vukana u seriji, slavnog Nebojšu Glogovca koji nas je prerano napustio, pored ovih reči, bilo je teško ne pustiti suzu.