Fudbal je rizičan posao, a najnovija istraživanja pokazuju da konstantno udaranje lopte glavom može da izazove određene traume, pa i oštećenja mozga. Ali, fudbal ne bi bio ista igra bez ovog elementa...
Evropska fudbalska unija (UEFA) nedavno je najavila mogućnost da uvede nova pravila u fudbalu, a sve u cilju zaštite zdravlja fudbalera.
Reč je o udaranju lopte glavom, a UEFA razmatra mogućnost da zabrani igranje glavom, za početak, u mlađim kategorijama. Nesumnjivo je da bi ovo bitno izmenilo fudbalsku igru, možda i njenu suštinu, ali važno je razmišljati pre svega o zdravlju ljudi.
Fudbal je najpopularniji sport na svetu i njega upražnjava, što profesionalno, što amaterski, više od 256 miliona ljudi na planeti. Sastavni deo ove igre je i udaranje lopte glavom (defanzivno, ofanzivno...), a prosečno po utakmici jedan fudbaler udari loptu glavom od 6 do 12 puta.
Zato je ovaj element igre u fokusu mnogih naučnika-istraživača, odnosno lekara koji pokušavaju da utvrde koliko je igranje fudbala, zapravo, rizično, iako ne spada u vrh "nasilnih" sportova, kakvi su recimo američki fudbal, ragbi, boks ili hokej na ledu, gde su kontakti neizbežni i česti.
Prema najnovijem naučnom istraživanju lekara iz Njujorka, utvrđeno je da konstantno udaranje lopte glavom može da izazove oštećenja mozga, prenosi "Dejli mejl".
Dr Majkl Lipton sa njujorškog koledža za medicinu "Albert Ajntšajn" istraživao je uticaj udaranja lopte glavom na moždane funkcije fudbalera i ustanovio je da to jeste potencijalna opasnost, ali i da se posledice mogu sprečiti.
Istraživanje je pokazalo da fudbaleri koji često udaraju loptu glavom imaju sporije reakcije i manju pažnju, odnosno koncetraciju.
Bilo je primera u prošlosti da se kod pojedinih fudbalera razvila demencija, kakav je recimo engleski napadač Džef Ejstli, koji je igrao u vreme kada je lopta bila teška, a član šampionske engleske reprezentacije iz 1966. godine Nobi Stajls ima Alchajmerovu bolest.
Istraživanje je pokazalo i da često udaranje lopte glavom može negativno da utiče na memoriju fudbalera, ali to nije opšti slučaj, već da su samo pojedinci ovome podložni.
"Zabrinuti smo da određene mozga mogu da budu oštećene udaranjem lopti i da to dovede do izvesnih promena u radu mozga koje mogu da budu trajne", rekao je dr Lipton, ograđujući se da je neophodno napraviti široko istraživanje, sa mnogo većim brojem fudbalera kako bi se doneli ispravni zaključci.
U ovom istraživanju, koje je objavljeno u časopisu "Granice neurologije" (Frontiers of Neurology), učestvovalo je 308 amaterskih fudbalera iz Njujorka, starosti od 18 do 55 godina. Pokazano je da su fudbaleri pod rizikom da imaju demenciju ili da dobiju neke manje povrede, odnosno oštećenja mozga konstantnim udaranjem lopte glavom.
CELO ISTRAŽIVANJE POGLEDAJTE OVDE
Iako je rizik od bolesti mnogo manji nego kod boksera, ipak postoji sve više dokaza da ponavljanje ove radnje (udaranje lopte glavom) mogu da izazovu traume mozga, pa i trajna oštećenja.
Pre dve godine, urađeno je istraživanje u Engleskoj, koje je pokazalo da su fudbaleri čak 67% lošiji na testovima memorije odmah posle završenog treninga na kojem udaraju loptu glavom, mada se oporavljaju posle 24 sata.
"Udaranje lopte glavom je kao da dobijete udarac u glavu", kaže dr Tom Krisp iz jedne londonske bolnice.