Popodnevna dremka možda je dobra za pamćenje, ali se pomalo i igra mozgom, evo kako.
Spavanje je veoma važno jer pomaže mozgu da se "osveži" i očisti gomilu nepotrebnih informacija koje smo sakupili tokom dana, da se fokusira i da može da "svari" još informacija.
Međutim, nova studija sprovedena na Lankaster univerzitetu otkrila je da popodnevna dremka od sat i 45 minuta može da dovede do toga da stvorite lažna sećanja, odnosno da verujete da su se neke stvari dogodile, iako nisu.
Ova ošamućenost, kakvu još osećate i kada predugo spavate tokom noći, posebno pogađa desnu stranu mozga, koja je odgovorna za maštu, kreativnost i slične stvari suprotne "logičkoj" levoj strani mozga.
"Ova studija je dokaz da je popodnevna dremka veoma važna za sređivanje informacija u mozgu. Ali, pokazuje i to da informacije koje sredimo mogu da prođu kroz pormenu od bukvalne do apstraktne forme", kaže autor studije, psiholog dr Džon Šo.
Do sada je već poznato da desna strana mozga sadrži više lažnih sećanja nego leva, bez obzira na spavanje. Postoje mnoge teorije zašto je to tako, a Šo veruje da desna strana mozga sakuplja "samo suštinu" informacija a ne same informacije, dok je pamćenje na levoj strani više zasnovano na rečima.
"Hemisfere su različite", objašnjava on. "Leva je uska jezička mreža, gde reč (stopalo, na primer) vuče asocijacije koje su usko vezane za tu reč (na primer, prsti, zglob, čarapa). Na desnoj strani mozga, asocijacije su šire, tako da možda na istu reč, stopalo, mogu da se jave asocijacije poput - fudbala".
Psiholog objašnjava da desna hemisfera mozga pretvara reči u "suštinu" i da je rezultat zbog toga više podložan "greškama", odnosno da može da se desi da se sećamo nečega što zapravo nikad nismo videli i nije se desilo.
Kao što je već rečeno, dokazano je da popodnevna dremka utiče više na desnu stranu mozga, stvarajući lažna sećanja, ali i "izoštravajući" prava.
Da bi sve to istražili, Šo i profesor Monagan testirali su dve grupe ljudi, od kojih je jedna spavala popodne sat i 45 minuta, dok je druga celog dana bila budna.
Pre toga, obema grupama je dat test.
Od njih je zatim traženo da se fokusiraju na centralnu tačku kompjuterskog ekrana, dok se 48 reči pojavljivalo sa leve i desne strane te centralne tačke. Date su im instrukcije da pritisnu "da" ili "ne" taster u zavisnosti od toga da li su tu reč videli ranije ili ne.
Neke od reči koje su se pojavile na testiranju bile su "krevet, odmaranje, budnost, sanjanje, dremanje, hrkanje".
Posle dremke, učesnici je trebalo da se prisete reči koje su bile deo originalne liste, koje nisu bile na listi i koje nisu ranije videli ali su povezane sa rečima sa liste (na primer, spavanje).
Grupa učesnika koja je spavala popodne znatno je češće obeležavala reči koje nisu bile na listi kao poznate, tj. viđene, misleći da su ih već videli.
Analizirajući aktivnost mozga, tim je otkrio da je ovaj efekat na pamćenje primetan samo na desnoj strani mozga.