Veštački zaslađivači odavno se preporučuju kao zdravija alternativa šećeru, ali ako je verovati novom istraživanju, to je opasno barem koliko i šećer.
S obzirom na to da je u svetu sve više gojaznih, nije ni čudo što se na sve načine gleda da se smanji unos šećera, jednog od glavnih krivaca za gojaznost. Upravo zato su mnogi koristili i još uvek koriste veštačke zaslađivače kao zdraviju verziju, ali sve je više dokaza da su i oni štetn po zdravlje.
Novo istraživanje sprovedeno u Americi otkrilo je da postoji veza između veštačkih zaslađivača i promena u markerima krvi koji se povezuju sa povećanim rizikom od gojaznosti i dijabetesa tipa 2. Istine radi, studija je sprovedena laboratorijskim miševima, ali možda bi ipak trebalo da smanjimo i šećer i veštačke zaslađivače?
Zaslađivači generalno nemaju nikakvu nutritivnu vrednost, što znači da iz njih ne dobijamo nikakvu energiju. Neki od sastojaka su u potpunosti sintetičke hemikalije, koje se koriste kako bi ukus bio sličan ukusu šećera. U to spadaju saharin, sukraloza i aspartam. Ima i zaslađivača koji koji se dobijaju preradom biljnih sastojaka, poput stevije.
Generalno, zaslađivači se konzumiraju u velikim koliinama, a najčešće ih koriste oni koji su na dijeti i paze na liniju, a pošto u svetu ima toliko gojaznih, sve je više onih koji žele da smršaju.
Šećer inače sadrži oko četiri kalorije po gramu, zbog čega su slatka hrana i napici generalno visokokalorični. U principu, uklanjanjem tih kalorija se smanjuje ukupan unos kalorija što pomaže u mršavljenju.
Međutim, sve je više dokaza koji otkrivaju da konzumiranje veštačkih zaslađivača ima veze sa povećanim rizikom od gojaznosti. Dakle, moglo bi se reći da veštački zaslađivači potpomažu epidemiju gojaznosti, a ne bore se protiv nje.
Istraživanje je pokazalo da veštački zaslađivači utiču na bakterija u crevima, dovodeći do toga da naše telo postane manje tolerantno na glukozu.
Novo istraživanje je na pacovima utvrđivalo da li veštački zaslađivači utiču na to kako se hrana u organizmu koristi i skladišti, ali i na zdravlje krvnih sudova.
Naučnici su pacovima dali hranu bogatu šećerom (glukozom i fruktozom) ili veštačkim zaslađivačem. Nakon tri nedelje, primetili su značajne negativne promene kod obe grupe miševa, uključujući i koncentraciju masti.
Otkrili su, između ostalog, da je veštački zaslađivač oštetio ćelije koje se nalaze duž ivica krvnih sudova.
Naučnici nakon ove studije tvrde da veštački zaslađivači doprinose gojaznosti i riziku od dijabetesa jer menjaju način na koje telo obrađuje masti i na koji dobija energiju.
Ipak, oni naglašavaju da to ne znači da morate u potpunosti da prestanete da koristite veštačke zaslađivače, već da budete umereni u tome.