Vrhovni vođa Irana ajatolah Ali Hamnei naredio da već danas počne ponovno obogačivanje uranijama u Iranu. "Ako nas neko napadne...", preti Hamnei.
Vrhovni vođa Irana ajatolah Ali Hamnei rekao je da iranski narod i vlada neće dozvoliti da dalje bude i pod sankcijama i da poštuje nuklearne restrikcije.
"Onaj ko napadne Iran biće napadnut deset puta jače", poručio je Hamnei.
Iran će danas informisati nadzornu agenciju UN u Beču o ponovonom započinjanju procesa obogaćivanja uranijuma.
Portparol Organizacije za atomsku energiju te zemlje Behruz Kamalvandi objavio je:
"U pismu koje će biti predato Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju... Iran će objaviti da će proces povećanja kapaciteta proizvodnje... UF6 (uranijum heksafluorida)... započeti u utorak", poručio je Kamalvandi.
IAEA: Iran obogaćuje uranijum i prkosi
U Iranu vlada nezadovoljstvo, nakon što je predsednik SAD Donald Tramp povukao svoju zemlju iz nuklearnog sporazuma s Iranom.
Nuklearni sporazum iz 2015. uveo je ograničenja iranskom nuklearnom programu u zamenu za ukidanje najvećeg broja sankcija.
Međutim, on je imao vremenski rok i nije se bavio iranskim raketnim programom ni iranskom politikom u regionu. Tramp je to više puta navodio kao razloge kada je govorio o "najgorem sporazumu ikada".
SAD izašle iz nuklearnog sporazuma s Iranom!
Pristalice sporazuma tvrde da vremenski rokovi za cilj imaju da podstaknu dalje razgovore s Iranom o drugim temama.
Iranska valuta se na crnom tržištu menja po kursu od 66.000 rijala za jedan dolar, iako je zvanični kursu 42.000 prema jedan. Mnogi tvrde da nisu videli nikakve koristi od nuklearnog sporazuma.
ŠTA JE IRANSKI NUKLEARNI SPORAZUM
Suština sporazuma iz 2015. godine je to što je njime nametnuto takvo ograničenja nuklearnog programa Irana koje ga onemogućava da proizvede bombu, a u zamenu je dobio ukidanje većine američkih i međunarodnih sankcija. Ali, sporazum ima niz vremenskih ograničenja.
Po njegovim odredbama, Iran može da održava zalihu od samo 300 kilograma nisko-obogaćenog uranijuma, dok je nekada imao i 100.000 kilograma visoko-obogaćenog uranijuma.
Iran može da obogaćuje uranijum samo do 3,67 odsto, koji se može koristiti kao gorivo reaktora, a to je daleko ispod 90 odsto potrebnih za proizvodnju oružja.
Sporazum takođe ograničava broj centrifuga za obogaćivanje uranijuma koje Iran može koristiti i ograničava ih na stariji, sporiji model.
Iran je uz to izmenio reaktor za proizvodnju "teške vode" tako da ne može da proizvede plutonijum, i prihvatio je da svoje postrojenje za obogaćivanje, Fordo, duboko u planini, pretvori u istraživački centar.
Dao je više pristupa inspektorima Međunarodne agecije za atomsku energiju i uspostavio sistem koji omogućava tom telu UN da proverava i druga postrojenja.
Zauzvrat, svetske sile su uklonile teške ekonomske sankcije koje su isključile Iran iz međunarodnog bankarstva i svetske trgovinr naftom. To je omogućilo Iranu da kupuje komercijalne avione i sklapa druge poslove. To je takođe odmrzlo milijarde dolara koje je Iran imao u inostranstvu.
Sporazum, međutim, ne sprečava Iran da testira ili ispaljuje balističke rakete. Sporazum ima niz odredbi o tome kada ističu pojedini rokovi.
U osmoj godini, na primer, Iran može početi testiranje do 30 naprednijih centrifuga, a taj broj može u velikoj meri porasti dve godine kasnije.
Petnaest godina po sklapanju sporazuma, potpisanog 2015, okončavaju se ograničenja obogaćivanja uranijuma i veličine zaliha Irana.
Tokom važenja sporazuma, Iran je ograničen na nivo na kojem ne može proizvesti bombu i, ako bi se dogovor danas i raspao, stručnjaci kažu da bi Iranu bilo potrebno bar godinu dana da je napravi. Ako Iran prekrši sporazum, sankcije se mogu odmah ponovo nametnuti.
Protivnici sporazuma tvrde da on omogućava Iranu da napravi bombu posle prestanka važenja sporazuma.
Kada se navrši 15 godina, Iran može imati niz naprednih centrifuga spremnih da rade, ograničenja zaliha više neće biti, i onda bi teoretski mogao da se svesrdno baci u proizvodnju visoko-obogaćenog uranijuma.