Od nedjelje do petka uveče dogodilo se sasvim dovoljno stvari da se, ovako-onako, vratimo u poziciju da moramo da pobedimo Brazil. Ovo je pet najupečatljivijih.
/od reportera Monda iz Rusije/
Fudbalska reprezentacija Srbije moraće 27. juna na "Lužnjikiju" da pobedi najtrofejniji nacionalni tim u istoriji FIFA svetskih prvenstava, kako bi se plasirala u osminu finala i nastavila takmičenje.
Ili, kraće rečeno, kako se ne bi vratila kući već posle prve faze.
Iracionalni optimista u nama govorio nam je pre puta u Rusiju da bi "orlovi" mogli sa "Selekaom" da igraju za prvo mesto u grupi i lakšeg rivala na startu "nokaut" faze. Napaćeni skeptik u nama tvrdio je još posle žreba za XXI svetsko prvenstvo u fudbalu da ćemo, ovako-onako, morati da pobedimo Brazilce ako želimo dalje.
Prvi se busao posle tanke, ali 20 godina čekane startne pobede na velikim takmičenjima, kada smo skromne Kostarikance pobedili 1:0 u Samari. Samo 1:0, ali i konačno 1:0.
Drugi je, ipak, mudro ćutao i javio se posle još jednog srpskog "klasika" na velikoj sceni, bolnog poraza koji i dan posle izaziva mučninu, pre svega, zbog načina na koji je zabeležen. Posle ranog vođstva i dominantnih 20-ak minuta odrekli smo se lopte i pozvali kosovske Albance u redovima Švajcarske da nas pošalju tamo gde nijedan tim ne želi da bude - "pobedi ili idi kući" u utakmicu sa Brazilom.
Kako je do toga došlo?
Razloga je verovatno koliko i minuta igre sinoć po kiši u Kaljiningradu, ali nekako se ovih pet izdvaja i s obzirom na to da je teško izdvojiti najvažniji, krenućemo hronološki računajući od nedelje do petka uveče.
1. Propuštene šanse u utakmici sa Kostarikom;
Gledati u zube dve decenije čekanoj startnoj pobedi našeg nacionalnog tima na FIFA i UEFA finalnim turnirima ne bi bila odlika pobednika, ekipe koja veruje u sebe, ali ni reportera koji veruju u ekipu.
"Orlovi" su u nedelju uveče na "Kosmos areni" imali sasvim dovoljno prilika iz igre, lepih i izgrađenih akciaj da dotuku najslabiji tim u Grupi E, nabiju samopouzdanje na maksimum i pošalju preteću poruku u kampove Brazila i pre svega Švajcarske. Nisu to uradili.
Jedini gol postigao je kapiten Aleksandar Kolarov iz slobodnog udarca sredinom drugog poluvremen, pre i posle čega je ofanzivna postava selektora-debitanta Mladena Krstajića sa samo jednim pogrešnim izborom za datu poziciju bila za očigledan nivo kvaliteta iznad "tikosa", ali ne i iznad Kejlora Navasa.
Golman Real Madrida nije se izborio samo sa đuletom koji je ispalio top iz leve noge našeg kapitena, pa se posle prvog rezultata koji se nije uklapao u jedini mogući scenario po kojem bismo mogli da prođemo dalje (a, to je remi Brazila i Švajcarske), tiho javio i skeptik u nama svestan da tih 1:0 možda neće biti dovoljno za prolazak dalje.
To što bi isto bilo i da je, recimo, Brazil pobedio Švajcarce 1:0, nije bilo previše bitno, počeli smo da sumnjamo i kalkulišemo kao prvi u grupi sa dva i tri boda više od konkurencije.
2. Odluka FIFA da utakmicu sudi Nemac;
Krajem marta FIFA je objavila listu od 36 sudija i 63 asistenata, među kojima su se našli i naši arbitri na čelu sa Miloradom Mažićem, a dolazili su iz svih šest konfederacija, odnosno sa šest kontinenata. Nakon što je jedan korumpirani (drugim rečima: uhvaćen u prevari) eliminisan u junu, ostalo ih je 35.
U nedelji pred eliminacionu utakmicu između Srbije i Švajcarske (o, da, celom svetu bila je jasna važnost ovog susreta), FIFA se odlučila baš za elitnog arbitra iz Nemačke, Feliksa Briha, čoveka kojem je i UEFA prethodnih godina poveravala svoje najkomplikovanije utakmice.
Iako je to mogao da bude i Tunišanin i Kolumbijac i Australijanac i Japanac i Amerikanac i Poljak i Španac, određen je baš sused naših rivala, zbog čega je skeptik u nama postavio realno pitanje:
"Čekajte, pa je l' mora baš ovako?", ali je optimista u nama uporno ponavljao:
"Daj, čoveče, mani se teorija zavere, Brih je ozbiljan čovek, a mi smo bolji od njih i pobedićemo".
Suština je, i to nema veze sa ishodom duela na "Areni Baltika", da je FIFA bez ikakvog posebnog razloga iziritirala skeptika u svakom od nas i uvela još jedan i to najnepoželjniji faktor u pripremu važne utakmice: crva sumnje.
Ujedno, naš rival iz zemlje u kojoj čelnici "Svetske kuće fudbala" žive, rade, zarađuju i odlučuju bio je svestan da na ovako velikim takmičenjima ne postoji nešto poput "slučajnog", "nesvesnog" ili "nehotice", pa je Vladimir Petković u pripremi utakmice nad utakmicama dobio pozitivan impuls iz Ciriha, gde od nedavno gazduje Švajcarac italijanskog porekla, Đani Infantino.
Skeptik u nama to nije mogao da izbaci iz podsvesti, ma koliko ga optimista ignorisao.
3. Očekivan izbor tima i predvidljiva Krstajićeva postavka igre;
Čak i sa tankih 1:0 iz Samare, Srbija je pred 2. kolo u jednoj od najnezgodnijih grupa na Mundijalu bila za dva koraka ispred rivala što je čoveku u kog se FSS opkladio prilikom smene Slavoljuba Muslina pružilo priliku da se zaigra, povuče neočekivan potez, izvuče "keca iz rukava" i prevari deset godina starijeg zemljaka iz Sarajeva.
Međutim, naš selektor Krstajić tu priliku nije iskoristio. Naprotiv, uradio je upravo ono što je mogao da pretpostavi i neko ko nema 2% iskustva sa kojim Sarajlija uspešno vodi selekciju najtalentovanije dece imigranata iz raznih krajeva sveta čiji su roditelji pronašli mir pod Alpa.
Krstajić je na premijeri napravio samo jedan pogrešan izbor, tražio je od klasične "desetke" Ljajića da sa levog krila kontra nogom napada "kapicu" i odatle traži ili završni pas ili udarac u Navasovu malu mrežu. Verujući da je Adem to može dovoljno dobro da odredi, selektor je izbegao neprijatnu odluku: Ljajić ili Milinković-Savić, i za to nismo platili na mostu...
...ali jesmo na ćupriji.
Ukoliko je gledao utakmicu Srbija - Kostarika, a verujemo da jeste i to više puta, Petković je lako mogao da pretpostavi da Krstajić neće ponoviti isti previd i da će probati ili sa Kostićem ili sa, eventualno, Radonjićem. Na našu veliku žalost, bio je u pravu.
Njegov kolega nije uradio ništa neočekivano u pripremi utakmice nad utakmicama, što apsolutno ne znači da bi naš tim izašao kao pobednik da eventualno jeste iznenadio, pomerio, pretumbao, pokušao... Kako nas je Rajevac pročitao kao otvorenu knjigu u Južnoj Africi, tako nas je i Petković provalio pre nego što je i počelo, pustio je čopor hijena u vezni red od kojih je svaka znala čiju nogu da grize i malo je reći da su brojčano inferiorni u ovoj borbi Milivojević, Matić i Milinković-Savić izgriženi u 90 i kusur preoštrih minuta gde nije bilo nedozvoljenih poteza.
4. Gospodin Brih;
Nakon što je besprekorno odsudio zavidan broj istorijskih utakmica u bogatoj karijeri i izgradio reputaciju čoveka čija se čast ne dovodi u pitanje, svesno ili nesvesno ovaj doterani advokat iz Minhena pokazao je u Kaljiningradu klasu i u ne tako časnoj sudijskoj disciplini: perfidnom radu u korist jednog tima, ovog puta Švajcarske, jer tu privilegiju srpski fudbal teško da će imati snage da izlobira i za narednih 100 godina.
Da nije bilo očiglednog penala nad Mitrovićem kod 1:1, zbog čega u šoku nije ostao samo iracionalni optimista u nama već i kompletan fudbalski svet (a, tu mislimo i na švajcarski deo navijača Švajcarske), Brihovo zanatsko umeće da tendenciju sakrije u brojne 50-50 situacije i pokrije slobodnim sudijskim uverenjem ostalo bi nevidljivo za svetsku javnost.
Na stranu to što nije želeo da vidi penal, čak ni da iskoristi šansu da se uveri u to da svesno pravi grešku i to tako što će pljunuti igrača u lice faulom u napadu, Brih je od prve do poslednje sekunde utakmice donosio odluke koje su bile poput poziva Albancima u redovima našeg rivala na juriš ka Stojkovićevom golu (čitaj: osmini finala).
Našim prebijenim vezistima podelio je žute kartone da im ne padne napamet da istom merom uzvrate hijanama, Mitroviću je delio i moralne lekcije nakon što mu je pumpao košarkaške lične greške u napadu prilikom vaterpolo faulova odbrane za igrača više, nije dosudio nijedan prekršaj nad našim momcima u zoni šuta, tako je pesimista u nama, u Krstajiću, u igračima, u stručnom štabu, ma u svima... već tokom same utakmice počeo da prepoznaje ono čega se pribojavao još kad je FIFA odredila svog specijalca za specijalan meč u Kaljiningradu.
5. Razgovor u svlačionici i Krstajićeve izmene;
Ako je Petkoviću bilo jasno šta je naša namera i pre utakmice, a nama šta je Brihova namera i pre odlaska na poluvreme, i dalje je nejasno šta je bila Krstajićeva i namera našeg tima u drugom delu igre u kom smo - na stranu sve gore napisano - razbijeni.
Iako nikad nećemo saznati šta su Krstajić i Petković rekli tokom taktičko-motivacionog govra u pauzi, ali teško ćemo moći da zaboravimo šta je bila posledica tih razgovora kada je meč nastavljen. Hvalili smo "orlove" za to što su tokom svih 90 minuta "raznosili" Kostarikance u duelima i naterali ih u beg ka svom golu, ali se nekako dogodilo da smo u najvažnijih 45 minuta na šampionatu doživeli od rivala to isto i bili surovo kažnjeni.
Da, imali su Švajcarćiriji očiglednu podršku, ali je i činjenica da je naš tim pretrčan, da je ustuknuo usled energije sa druge strane terena i da nije odgovorio svom snagom - po cenu da "gospodin" to kazni momentalnim crvenim kartonom.
Da sve bude gore, pročitani Krstajić ne samo da propustio i poslednju priliku da sredinom drugog poluvremena iznenadi sve i svakoga, već je povukao potez posle kog je igra našeg tima konačno kolabirala. Izvođenjem sinoć jedinog veziste u našem timu koji je imao energije da dobija duele, kojem je uspevalo da čita igru rivala i stigne do lopte "tik" pre protivnika, Milivojevića, selektor je širom otvorio kapije našeg gola kroz koje je Šaćiri protutnjao i zadao težak udarac srpskom fudbalu od kog imamo samo još tri dana da se oporavimo.
Shodno prikazanom do tada logično je bilo da je Milivojević daleko umorniji od Matića i Milinković-Savića, ali teško da bismo se onako sunovratili u finišu da je Krstajić imao mudrosti i samopouzdanja da donese jednu od dve komplikovanije odluke.
Milivojevićev izlazak je, verovatno, bila najpogubnija stvar u tom trenutku i tačka posle koje (čitaj: 1, 2, 3, 4...) više nije bilo povratka.
6. Šta dalje?
Utoliko, u pravu je i Tadić kada kaže da smo izgubili "jer su ljudi trčali više od nas", u pravu je i Kolarov kad kaže da je "odabir Nemca za utakmicu Švajcarske isto kao i Crnogorca za utakmicu Srbije", u pravu je i Krstajić kada da viđena "selektivna pravda" (premda to nema nikakve veze sa Hagom), ali je i dalje neizvesno da li će se poslednji smejati iracionalni optimista ili napaćeni skeptik u nama, jer...
...srpski fudbal u svoj toj nedokučivosti jeste ono sa čim Brazilci možda neće uspeti da se izbore.
Ali, samo pod jednim uslovom - da ostanemo bar malo više optimisti do srede uveče, ma koliko to uzaludno delovalo ove subote popodne.
*napomena: pod "preVAReni" se podrazumeva i deo u kom smo varali sami sebe.