Dogodi se to, posle 30 i "kusur" dana ostanete bez ideje, bez inspiracije, ali ne i bez prijatelja. Uz dopisivanja sa njima pregurao sam solo ovo Svetsko prvenstvo i na kraju baš u njima pronašao ideju za novi tekst.
/od reportera Monda iz Rusije/
U petak, juče, planirao sam da ustanem ranije, obiđem što više uspem peške, odem u Istorijski muzej u Kremlju jer je jednom u životu premalo, prošetam se uz reku, odem i u Zoološki vrt, možda stignem i do Gorkog parka...
Znao sam i pre dolaska na Svetsko prvenstvo da se neću fokusirati na to šta su selektori rekli pred utakmicu, ali i da ne želim da pišem proste putopise, slikam fasade i uveravam vas kako je to baš onako lepo i da treba da dođete bar jednom u životu. Ako vas do sada nisam ubedio da posetite ne Moskvu, nego Rusiju, onda bolje da vratim ovu ulaznicu za finale što mi je FIFA uručila danas i vratim se kući još večeras.
Pešaka, ćuteći.
E, juče je bio baš takav dan i to nema veze sa petkom 13. već prosto činjenicom da sam ovde uglavnom sam i u gradu u kom je teško ostvariti sve zamišljeno, a da vam se pritom dogodi nešto zbog čega ćete jedva dočekati da se zavučete negde, otvorite računar i počnete.
Nešto od zamišljenog nisam mogao i želeo da ispunim, kao recimo da čekam tri sata u redu da bih ušao u muzej u kom sam bio, u jednom delu sam bio zadovoljan, kao recimo kako je ispala galerija slika Kremlja iako sam od opreme imao samo mobilni telefon (uživao sam fotkajući, tvrđava je impresivna), dok sam na kraju ostao razočaran Zoo-vrtom od kog je onaj naš beogradski lepši, atraktivniji, čistiji, jeftiniji, zanimljiviji i jednostavno draži.
Možda je, ipak, po sredi to što u ovim godinama nisam više ni siguran da li bi zoološki vrtovi trebalo da postoje u gradovima. Da, klinci u njima prvi put u životu vide divlje životinje u njihovoj prirodnoj veličini i shvate da to nisu samo stvorenja iz bojanki i crtanih filmova, ali isto tako verujem da svaka zemlja sveta ima dovoljno prostranstava, parkova, šuma, reka i jezera da tim nesrećnim bićima osuđenim na život u kavezu podari bar nešto više prostranstva i dostojanstva.
Uglavnom, posle desetak šati pešačenja i samo dva "brejka" - jednog da jedem, drugog da pošaljem fotke za galeriju - ostalo mi je snage taman toliko da se od Barikadnaje dovučem metroom do Prospekta Mira, a tamo mi se kao i obično ukazao "Katie O'Shea's" pab u kom se petkom uveče vrti dobra muzika, gde imaju solidnu klopu i dobro pivo.
Na jednom televizoru išla je prva epizoda epskog duela Novak - Rafa, a na drugom repriza (za mene) najbolje utakmice Mundijala, Belgija - Brazil. Što sam i tvitnuo nazvavši je "lepoticom" turnira...
Kad sam video da imam "menšn" od Matije prvo sam pomislio da sam nešto pogrešno objavio. Taj tip je neverovatan, da postoji neko Svetsko prvenstvo u sportskom znanju, on bi bio prvi nosilac, a ja bih se trudio na sve načine u grupnoj fazi da štelujem tako da ne budem u njegovoj polovini žreba.
Ali, dobro ga je imati blizu sebe, jer uglavnom uoči grešku izazvanu neznanjem, lenošću ili dekoncentracijom pre nego što stigne prvi komentar "ko se sve danas naziva novinarom, strašno".
Pre neki dan je tvitnuo da se u istoriji nije dogodilo da je neka reprezentacija stigla do finala nakon što je gubila u svakoj utakmici. Verujte, sam je to izračunao, taj ne prepisuje. Srpski "MisterChip".
Ovog puta, srećom, nije bila greška.
"Bez konkurencije", napisao mi je, što me je opustilo jer nisam morao da ispravljam tekst ili zovem u redakciju da neko to uradi umesto mene, pa sam mu postavio još par pitanja o tome ko je za njega bio najbolji igrač, golman, napadač... ne sećam se šta još.
Tu se uključio markovic, inače meni najgotivniji grobar "sa lajne", tip koji je davno prevazišao "Krcun ubio Dražu" nivo prozivki i koji me često nasmeje.
"Meni Urugvaj - Portugal, pa Francuska - Argentina, ova mi nekako nije imala tu tenziju do pred kraj", napisao je, ali sam umesto odgovora...
"Da li si pri sebi, pa ceo bar u Nižnjem je ćutao i gurao se pred tim jednim ekranom poslednjih 15 minuta?"
...uveliko imao ideju u glavi.
Možda nisam ušao u Kremlj, možda sam ga video samo sa druge strane, možda je "Zoo" bio gubljenje vremena, ali ovo očigledno zanima ljude, pomisio sam, sastavio listu konkretnih pitanja i poslao je celom "inboxu".
Svima!
Ne imeniku, već ljudima sa kojima sam se dopisivao tokom ovih mesec i "kusur" u Rusiji i koji su činili da ne budem baš sam kad nije bilo Svete da mi pravi drušvo i čupa iz...
Znam unapred da ovo na kraju možda bude zanimljivo samo njima, od kojih nisu svi ni odgovorili, ali ću se truditi da kroz vam kroz njih ispričam što više o sebi, pozivu za koji sam se odlučio, praćenju Svetskog prvenstva u fudbalu, odnosu između sportskog novinara i ljudi koji nas prate na društvenim mrežama, a koje možda već smatramo prijateljima iako se nismo ni upoznali, i slično.
Neće biti lako, ali je svakako zanimljivije od ona dva mulaca koji se nabadaju glavama dok se ljudi guraju da to snime samo zato što je besmisleno snimati leoparda koji leži kroz žicu od koje se ne vidi ni "golim okom".
Na kraju, ovo jeste prava sportska priča, malo lična, ali sportska.
Zvanična poruka poslata izgledala je ovako.
Lepotica šampionata?
Sudija?
Napadač?
Igrač?
Navijači?
Razočaranje ekipno?
Razočaranje individualno?
Zadovoljan?
Odgovor jedna reč, prezime, ime nacije ili da/ne
I tu sam napravio previd, jer sam podrazumevao da će svako razumeti da pod "lepotica šampionata" mislim na utakmicu, što se naravno nije dogodilo - i to je zapravo najzanimljivije u svemu! Ja sam se smejao naglas.
Dok su markovic i Matija sastavljali svoje konačne odgovore, gde je prvi napisao...
Urugvaj - Portugal
Mažić
Mandžukić
Kante
Englezi
Poljska
Hames
6/10 ocena
...a, drugi dopunio listu sa...
Najlepši gol: Pavar (ne znam samo ko ga je pitao za najlepši gol, ali već sam vam rekao da je to perfekcionista)
Razočaranje ekipno: Nemačka (Španija)
Razočaranje individualno: Levandovski
Izuzetno zanimljivo prvenstvo 9/10 (uzalud sam naglašavao da hoću samo "da" ili "ne")
Kvalitet igre prosečan 6/10 (hahahaha, sad kapirate?)
...meni su odgovori polako počeli da stižu sa svih strana i to se završilo tek danas popodne, malo nakon što sam uspeo da završim selfie video intervju sa kolegom i prijateljem Dubravkom. Preporučujem vam da odgledate.
Ako je markovic omiljeni grobar, iDook aka Ajduk je omiljeni cigan. Niko se ne smeje kao on i nikome ne stoji tompus kao njemu (sa naglaskom na NE).
Ona Ruskinja (znamo, kako ne znamo, ima ih samo 100 miliona Ruskinja)
Mažić, patriotski
Ronaldo
Azar
Panamci
Argentina
Mesi
Ne baš
Vlajić, još jedan momak sa Twittera kog nisam upoznao, a imam utisak da smo prijatelji, odmah mi se izvinio i rekao da je previše pijan i da će mi odgovoriti ujutru što je samo potvrdilo moj utisak da se radi o modernom Momčilu Bajagiću - "finom momku kog bi svaka majka poželela za svoju kćer". Kad smo bili klinci, naše mame su živele u zabludi da je Bajaga fin dečko i najpoželjniji neženja.
I, stvarno, kad se probudio i otreznio odgovorio je:
Lepotica šampionata? Bila jedna Ruskinja... :D (izgleda da samo ja nisam video TU Ruskinju)
Sudija? Mažić
Napadač? Kavani
Igrač? Grizman
Navijači? Englezi
Razočaranje ekipno? Nemačka
Razočaranje individualno? Miler
Zadovoljan? Da
Vladu znate. Možda se nekad subotom oko podneva pojavi u studiju sveže obrijan i rumen, možda nekad kao pretendent za Amfilohijevu stolicu u Eparhiji crnogorsko-primorskoj, ali dve stvari kod njega se ne menjaju: uvek je dobro potkovan za razgovor o fudbalu i blago naklonjen svom Mančester junajtedu što posebno cenim kod njega.
Ne možemo ni mi novinari vazda da glumimo objektivnost, to je prokletstvo ovog posla.
Bra-Bel
Faghani
Giroud
Hazard
Colombia
Argentina
Lewandowski
Veoma
Vlada je inače meta poliglota i govori jezike koji još nisu ni nastali, pa je logično odgovorio na engleskom, a ja ću se do kraja truditi da svaki odgovor otkucam baš onakav kakav mi je i stigao.
Osim naravno delova koje ću, nažalost, morati da cenzurišem. Eto još jednog prokletstva poziva kojim se bavim.
Pirke je ortak koji mi pokrije čamac pre oluje pre nego što mu napišem molbu da to uradi i poslednja osoba koja me je videla pred odlazak iz Beograda. Pomogao mi je da nađem prazne flaše na "Knjazu" i natočim rakiju što je ostavila Danka, kako bih doneo mom budućem prijatelju, Sveti. Bolje da ih nismo našli, flaše.
"Lepotica je pobedila".
Samo to. To je bio njegov odgovor. Razumem koliko i vi.
Moja rođena sestra Ivana je nekad bila solidna rukometašica, potom perspektivni rukometni sudija previše pravdoljubiva da bi uspela kod nas, a danas je izvrstan organizator rukometnih turnira za klince, kao i priprema stranih ekipa na našem podneblju. Naravno da je udata za rukometnog trenera, i to veoma uspešnog i naravno da mislim da će naša dva "kućna ljubimca" Vuk i Lav jednog dana biti rukometaši, iako su još mali pa moraju samo na džudo.
Naravno da sam i njoj poslao poruku, jer je veći sportista nego što sam ja ikad bio, ali nisam očekivao da ću dobiti ovako potkovan odgovor:
Hrvatica (ne znam koja, pojavljuje se u mnogim odgovorima, ako neko zna ime i prezime neka kaže)
Mažić
Mandžukić
Mbape
Englezi
Nemačka
Nejmar
Ne
Vidi malu što se razume i u fudbal, ne znam samo kad stiže, pomislio sam, ali je bio dopisan još jedan red.
(Nikola)
To je moj zet, imenjak, trener Makabija iz Tel Aviva. Zete, dobar izbor, samo ti nedostaje Modrić.
Od kad sam na proleće 2001. da moji nemaju pojma, u pocepanim bermudama i posle neprospavane noći otišao u prostorije "Večernjih novosti" da se javim izvesnom Momčilu Popoviću (Momo, ako ovo čitate, znate koliko ste važni za mene) i pitam ga da li bi me, možda, primio na praksu, nisam radio sa mnogo ljudi koji su na posao trošili više energije od mene.
Peđa je jedan od retkih koji su u davanju sebe drastično prelazili granicu očekivanog i prema kome sam uvek mogao da izmerim da i od tog mog mnogo može više.
Bio je urednik sportske kad sam 2007. došao u Mondo, a kad je Danijel otišao u Vice, on je zamenio Danija, a ja njega. Terao sam ga da odgovori dok je slobodan dan na poslu trošio na nečiju selidbu i naterao sam ga.
Belgija - Japan
Iranac Reza Pagani
Mbape
Azar
Argentinci
Nemačka
Nejmar/Mesi
Da, uglavnom
Prva devojka sa kojom sam prebacio godinu dana veze u životu je Milica. Ona i ja smo, ujedno, neoboriv dokaz da dvoje ljudi mogu ostati prijatelji i posle raskida. Iako se danas dopusujemo uglavnom u slučajevima kad nisam siguran da li mi dobro stoje patike koje nameravam da kupim ili kad se oduševim nekim novim pivom, nije postojao razlog da je preskočim.
Izgleda da i dalje prati sport, ali i da još sve radi naopako, pa je njen redosled - naravno - specifičan.
Razočaranje grupno Argentina
Navijači bez premca Japanci
Individua (!?!?! prim. aut) onaj Rus što je ceo go (bez L naravno, jaooo) omašio
Napadač Mbappé (tamo nema L, ali zato ovde ima apostrof na e)
Igrač Mbappé (opet apostrof, razume se) ili Modric (e, ovde nema apostrofa, pa vi sad vidite kako je meni bilo u toj vezi)
Mada ekipno i Nemci (ovo se odnosilo na prvi odgovor, Argentince)
I Mesi naravno razočaranje
Sudija onaj što nas je za*ebao, iako je to možda subjektivno
Ako niste sigurni da li je Milica navijala za ili protiv Srbije, nisam ni ja.
Pazite, za Milicu nisam imao dilemu da li da joj pošaljem pitanja, ali za kuma jesam. Ozbiljno.
Peđa i ja smo zvanično kumovi od dana kad me je pitao da budem svedok njegovoj ljubavi sa Dinom, što je bila velika čast i još veće zadovoljstvo, ali smo i dalje prvo najbolji prijatelji pa onda sve ostalo. Međutim, kada mi se gleda utakmica ili ide na stadion, moram da potražim neko drugo društvo. On me i ovako slabo sluša šta mu pričam, zamislite još te razgovore o sportu koji ga skoro pa nimalo ne zanima.
Lepotica šampionata: Sveta (hahaha)
Sudija: je*em li ga, ne pamtim imena (nije, nego ne pratiš sport, a i ne pamtiš imena)
Napadač: Mbape (opa)
Igrač: Modrić (tako je, Peksone)
Navijači: Argentina (ovde sam već posumnjao da je odgovore tražio u mojim tekstovima)
Ali, nije se obrukao, naprotiv. Bravo, kume!
U Beogradu postoji jedan odličan bend u povoju, zove se "Dzosh" i sasvim slučajno su sva trojica članova ovog u budućnosti popularnog sastava moji dobri drugovi. Poslao sam poruku i Marku i Mladenu i Mišku, iako se u sport razumeju k'o ja u njihove instrumente, ali nisam očekivao odgovore jer naporno rade na izdavanju prvog studijskog albuma.
Ipak, Miško me je iznenadio, ali mi i priznao da se oko sastavljanja odgovora konsultovao sa starijim burazerom, Markom, koji sa porodicom živi u Norveškoj. Generalno, treba biti kao Miško. Ako znaš - kažeš, ako ne znaš - pitaš.
Buzga, Prajo, hvala!
Belgija - Japan
Argentinac što sudi finale
Karry Kane
Eden Hazard
Kolumbijski navijači
Nemačka razočarala
Messi
Zadovoljan
Biber i ja igramo bilijar najmanje jednom nedeljno, a najčešće i više od toga. Ne postoji osoba koju poznajem, a koja ima zdravije rezone ne samo kada je sport u pitanju. Na neki način on je moj pundit, iako sa burazerom vodi igraonicu za klince u Tošinom bunaru i sport prati onako kao i vi, koji čitate.
Ali, ako imam dilemu oko nečega ili me je nešto impresioniralo, najverovatnije ću poslati njemu. Ono gde moj kum Pekson ne može da mi pomogne, Biber je tu.
Prvo stvarno ne znam, nisam odgledao dovoljno
Mažić
Kejn
Modrić ili Mbape, mada je i Grizman blizu
Pojma nemam, Englezi su bili okej recimo
Argentina
Nejmar
Ne
Malo čega u životu imaš jedno. Mamu, tatu, rođendan, nevinost, strah i kraj. Ostalo varira. Ali, ja sam imao sreće da tokom srednje škole imam samo jednog druga iz klupe, Dražena.
Nismo sedeli zajedno samo kada jedan nije naučio, pa je morao da pali sa časa.
I, Draženov odgovor je specifičan, ali samo za onoga ko ga ne poznaje.
Lepotica je Hrvatica, ne znam joj ime. I ona Engleskinja (tu sam već morao da ga cenzurišem, javile bi se feministkinje, a i Marina možda čita)
Hvala, Šojka, odličan izbor.
Ne postoji niko koga poznajem, a da je sličan Saletu. To je ortak iz srednje, koji se probudi jednog dana i shvati da ga zanima Svemir i astrofotografija, onda skupi lovu za teleskop i fotoaparat, ali odluči da sam napravi mehanizam koji će - prema svim proračunima poznatim čovečanstvu - pomerati glavu teleskopa tako da zum fotoaparata ne gubi fokus sa planete koju želi da uslika zbog toga što se (to znamo) Zemlja pomera oko svoje ose.
I uspe.
Ili, recimo, probudi se i shvati da ga zanimaju dronovi i onda počne sam da ih lije na 3D štampaču, a ostale delove naručuje preko interneta i na kraju zastrašujućom lakoćom sastavi trkački dron i, u međuvremenu, navežba da upravlja njime dovoljno dobro da bude među najboljima na pionirskim trkama dronova u sportu koji je u našoj zemlji još u povoju.
Trkama koje, inače, sam organizuje i promoviše uz pomoć nekolicine svojih drugara, zaljubljenika.
U nadi da ću uspeti da ga nateram da u ekskluzivnom intervjuu za Mondo ispriča narodu kako je kao student u Bolonji zarađivao za život sudeći najniže lige italijanskog fudbala, zbog čega ga je pohvalio i gospodin Ricoli, donosim vam njegove odgovore.
Kazahstanske Sonja i Kaća (ovde misli na Sabrinu i Kurtešu, čijih imena nije mogao da se seti - postoji samo jedno objašnjenje - a Sonja i Kaća su dve od četiri devojke iz našeg odelenja u Drapšinu)
Đanluiđi Roko (strah me da izguglam ovo ime, ali to mu je odgovor, ne mogu da menjam)
Nejmar
Luka Modrić
Argentinci
Srbija
Krstajić
Da
Saša je već sada bio, ako se ne varam, na više gren slem turnira nego što ih je Novak osvojio, a poruku od mene dobio je dok je pratio drugi najduži meč u istoriji Vimbldona... onaj zbog kog su Nole i Rafa morali da igraju dva dana.
Ne znam, oprosti tebra, gledam u Andersona i Iznera... Tesla bi poludeo.
Mažara
Lukaku
Modrić
Peru
Švabo
Nejmar
Da
Sale, čekam te na "Knjazu" na stonom fudbalu kad se vratiš, samo donesi tu titulu.
Milutin je počeo da piše za nas tokom Svetskog prvenstva u Brazilu pre četiri godine, kada se javio na naš poziv čitaocima da nam šalju tekstove. Već posle dve pročitane priče znao sam da ću ga zvati da nam se pridruži, ali sam tada imao jasan uslov: "Nećeš dobiti posao dok ne završiš fakultet".
To je, četiri godine kasnije, i dalje jedini razlog što nije dobio posao. Milutine, završavaj to, prebiću te.
Belgija - Brazil
Mažić
Lukaku
Kante
Nisam pratio navijače
Nemci
Kros
DA! (ovde vidite koliko voli sport)
Isti poziv uputili smo vam i ovog leta i izdvojio se momak koji ne samo da je već objavljen tri puta, već me svaka dva- tri dana pita "a, šta sledeće da pišem?" (deco, tako se bori za posao, nemoj posle da kukate kako ga nema i kako ga dobijaju samo oni preko veze).
Marinjo, i za tebe važe isti uslovi: prvo faks, požuri.
Francuska - Argentina
Mažić
Mbape
Mbape
Peruanci
Španija
Gabrijel Žezus
Ne
Sašu Ibrulja nikad nisam upoznao, ali dosta toga znam o njemu: da je Mostarac, da voli Veleža, da živi i radi u Švedskoj, da je autor knjge "Igrač za raju" koju preporučujem i da bih jednog dana voleo da radim nešto s njim i, što je najvažnije, da je dobar čovek.
Eto, i to su vam društvene mreže, ne znate nekoga, a sve znate o njemu.
Lepotica šampionata? Neka bude Špa-Por
Sudija? Mažić. Jer komšije...
Napadač? Rebić
Igrač? Subašić
Navijači? Putin
Razočaranje ekipno? Njemačka
Razočaranje individualno? Sampaoli
Zadovoljan? 'nako
Kao što ste mogli da primetite, bez ikakvog posebnog reda sam sastavljao ovo, kako se čije ime pojavljivalo u Wordu, a upravo sam pogledao u donji levi ugao i shvatio da sam na devetoj od 11 stranica. Ovo je na polovini već bilo predugo.
Ako je iko uopšte stigao do ovde, razume da moram da stanem. A, preterao sam i ostao dužan mnogima koji su mi odgovorili. Tek sad vidim koliko sam ljudi "ispamovao". Za kolege Boguna, Sukija, Jocu i Đomlu mi je nekako lakše, jer se poklopilo da smo danas grupno, kao redakcija, izglasali naš idealni tim i pomenuli neke od tema o kojima je i ovde reč, ali svakako da sam ih cimao bez razloga.
Mićo, Matejko, Šumadinac, Aleksa, Lazare, Jelena, Nebojša, Vlado, Šćepo, Karaga, Subine, Darko, Bruno, Deki, Krešo... još jednom Bogune, Suki, Joco, Đomla - dugujem vam veliko izvinjenje.
Ali i sa vašim odgoorima ova priča imala bi istu poentu:
Kad si sam negde u svetu i nemaš sagovornika, kad si posle 30 dana jurnjave ostao bez ideje šta je sledeći tekst, kada se ceo dan mučiš da sebi zadaš pravu temu, sigurno i bez greške inspiracju možeš pronaći u "inboksu" prepunog prijateljima.
(ako je neko stigao do ovde, svaka mu čast)
P. S. Posebno izvinjenje dugujem Andreju, kog sam upoznao ovde u Moskvi i koji mi je mamuran odgovorio, a ja zaboravio da ga pomenem i među izostavljenima. Znaš da je slučajno.