Sedam godina nakon smrti Ejmi Vajnhaus posetili smo njenu kuću i skulpturu u Londonu. Ejmi je još uvek u srcima njenih obožavalaca i cveće za nju još uvek cveta!
"Čovek mora da pati da bi se bavio umetnošću", izjavila je EjmiVajnhaus svojevremeno za britanski javni servis, opisujući sebe upravo onako kako je živela - kroz patnju i umetnost.
Nije bila poput drugih ljudi iz svoje generacije i sledila je svoj usamljeni put, koji je znala - put ljubavi kroz muziku, koju je pokazivala svima.
Ljudi su to prepoznali i poistovetivši se s njenom umetnošću izdigli su je iznad aktuelnih trendova u muzici, koje je Ejmi prezirala. "Svi su u fazonu ti me ne znaš, ti me nikad nećeš upoznati… Ne! Ja nisam takva, ja sam za to da legnem pred automobil, iščupam srce i dam ti ga iz ljubavi, da znaš da ja tebe volim, iako je tebi svejedno".Pevam o svojim osećanjima, posebno onim, koja se bojim da priznam sebi naglas. Pevam o njima da pokažem ljudima da nije sramota osećati ljubav, bol, patiti za nekim, voleti", rekla je Ejmi u istom intervjuu.
Da, bila je potpuno drugačija. Neshvaćena od mnogih, ali više voljena i obožavana. To smo videli i u Londonu. Sedam godina nakon njene smrti posetili smo Ejminu kuću u severnom delu britanske prestonice, ispred koje se još uvek okupljaju fanovi i kao i nakon njene smrti, na stablima obavijenim trskom ostavljaju poruke, cveće, ruže uglavnom, narukvice, izgravirane lokote i mnoge druge stvari u znak sećanja na prerano ugašenu muzičku mladost.
S vremena na vreme roditelji i prijatelji pevačice pokupe sve to, kako bi napravili mesta za nove poruke i predmete, a prethodne prodaju na aukcijama, prikupljajući i tako sredstva za Fondaciju Ejmi Vajnhaus, koja se bavi edukacijom mladih o opasnostima, koje alkoholizam i bolesti zavisnosti sa sobomnose.
Odmah prekoputa kuće nalazi se taj mali park, u kojem fanovi vole da sede, slušaju njene pesme i sećaju se Ejmi. Tu smo slučajno odlučili gde ćemo da krenemo dalje.
"Dolaze ljudi iz raznih delova sveta, pevaju, plaču…Eto, vidite - ostavljaju poruke, srca, katance, svašta", rekla nam je komšinica, koja se tu slučajno zatekla i koja nije htela da je slikamo: "Nismo bile baš bliske, znate ono, da ne kažu da se trpam gde mi nije mesto. Ali, ako ste već tu - otiđite i do njene statue, redovno joj menjaju cvet u kosi".
Ostavili smo poruku "MONDO voli Ejmi" i otišli do statue.
Statua Ejmi Vajnhaus postavljena je tek na oko kilometar udaljenosti od pevačicine kuće 2014. godine. Izvajao ju je Skot Iton, vajar, koji je uhvatio tipičnu Ejminu pozu portretišući u njoj i veliki uspeh iz Ejminih najboljih danai nesigurnost, po kojoj ćemo je pamtiti (obratite pažnju na to kako je desnom rukom grčevito uhvatila kraj suknje).
Statua je postavljena u Kamdenu, delu Londona u kojem je Ejmi i sama volela da provodi vreme, a i danas je jedan od najposećenijih gradskih distrikta, u kojem mladi vole da se druže i zabavljaju. Statua od bronze u prirodnoj veličini, frizura u obliku košnice i simpatičan crveni cvet, koji redovno "cveta".
Na premijeri 2014. godine cvet nije bio u Ejminoj kosi, stavljen je kasnije i od tada se redovno menja, kako ne bi uvenuo, baš kao što se menjaju i narukvice i drugi predmeti na Ejminim rukama, baš kao što bi i ona to činila.
Ejmi Vajnhaus preminula je 2011. godine od trovanja alkoholom. Potpuno sama, bez ikoga da joj pomogne - upravo onako kako se nadala da nikad neće umreti.
"Ne želim da umrem sama", rekla je jednom prilikom Ejmi, navodeći kako će se uvek baviti muzikom i zauvek biti drugačija.