• Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne smije biti više od 25 MB.

Poruka uspješno poslata

Hvala što ste poslali vijest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

PROBLEM: Niste fer, ose vrede koliko i pčele!

Autori mondo.rs Autori Tanjug

Naučnici smatraju da nije fer da su pčele visoko cenjene dok ose ljudi ne vole i pozivaju na organizovanje javne kampanje kojom bi se "imidž" osa poboljšao.

 PROBLEM: Niste fer, ose vrede koliko i pčele! Izvor: Mondo/ Stefan Stojanović
Izvor: Mondo/ Stefan Stojanović

Nova studija pokazuje da ljudi ne vole ose, iako su ose, kako naučnici ističu, podjednako korisne za ekologiju kao i pčele.

U anketi objavljenoj u časopisu Ecological etnomology učestvovalo je 750 ljudi iz 46 zemalja i prema toj studiji ose su među najomraženijim insektima, preneo je BBC.

Učesnici u istraživanja ocenjivali su insekte na skali od minus pet do pet.

Većina ocena za pčele bila je plus tri i više, dok je većina ocena koje su ose dobile bila minus tri ili čak niže.

Možda zbog meda?

Možda je presudno što "nam" pčele prave med, od osa ga ne dobijamo, a prvi kontakt sa pojmom pčele već u predškolskom dobu dcu dobijaju upravo preko pojma meda.

Kada je trebalo da navedu reči koje imaju veze sa pčelama, najčešći odgovori bili su "med", "cveće" i "oprašivanje".

S druge strane, najčešće navedene reči za ose su "ujed", "dosada" i "opasnost".

Međutim i ose oprašuju cveće i ubijaju štetočine, a jednako su značajne za životnu sredinu kao pčele.

Problem je, prema rečima doktorke Sejran Samner sa USL, koja je vodila istraživanje, u tome što ose imaju lošu reputaciju.

Javnost nije svesna svih dobrobiti osa, pa se one smatraju neugodnima, a ne važnim za ekologiju.

"Ljudi ne shvataju kolika je njihova neverovatna vrednost", rekla je ona.

"Iako možda mislite da žele vaše pivo ili sendvič - one su, zapravo, mnogo zainteresovanije da pronađu plen, odnosno insekte i da se vrate u osinjak da nahrane larve."

Samner takođe navodi da postoji manjak istraživanja o pozitivnim efektima osa na životnu sredinu.

Analizirala je naučne radove i konferencijske prezentacije o pčelama i osama tokom poslednjih 37 godina, 16 godina zaredom.

Na uzorku od 908 dokumenata, otkriveno je samo 2,4 odsto publikacija o osama objavljenih od 1980. godine, u poređenju sa 97,6 odsto - 886 radova o pčelama.

Od 2.543 konferencijska izlaganja o pčelama i osama, 81,3 odsto bio je o pčelama.

Taj nedostatak istraživanja zaustavlja napore za razvoj strategija o očuvanju osa, čija populacija opada zbog gubitka staništa i klimatskih promena, upozorio je dr Alesandro Kini sa Univerziteta u Firenci, koji je sarađivao na studiji.

Još iz INFO

Komentari 0

Komentar je uspješno poslat.

Vaš komentar je proslijeđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspjelo.

Nevalidna CAPTCHA

MONDO REPORTAŽE