...ovo bi trebalo da znate.
"Noćne ptice" sigurno su već svesne nekih loših strana svojih navika spavanja: na primer, jutarnju smenu je mnogo teže odraditi, ako ste legli da spavate tek u tri sata ujutru. Ali, ne završavaju se tu problemi.
Jeste li ste ikada pitai da li je po vaše zdravlje loše to što ste "noćna ptica", osim što zbog toga pijete više kafe tokom dana, da ostanete budni? Nove studije pokazuju da ove vaše navike ipak imaju dublji uticaj na zdravlje.
Naučnici kažu da većina nas ima "prirodnu preferenciju" prema ustajanju u ranu zoru ili leganju u krevet tek pred zoru. Da li smo ranoranioci ili noćne ptice zavisi od našeg cirkadijalnog ritma ili hronotipa, tj. unutrašnjeg sata koji određuje kada spavamo, kada se budimo i jedemo, između ostalog. Noćne ptice imaju večernji hronotip, odnosno urođenu preferenciju da kasno ležu u krevet.
Međutim, problem je u tome što ovaj hronotip ima veliki uticaj na to kada i šta jedemo. Istraživači su otkrili da ljudi koji imaju večernji hronotip imaju 2,5 puta veće šanse da obole od dijabetesa tipa 2, u odnosu na one koji imaju jutarnji hronotip. A razlog za to može da bude i ono što "noćne ptice" jedu...
"Nivo glukoze bi trebalo prirodno da se smanjuje tokom dana, a da je najniži uveče", kažu naučnici. Ali, ljudi koji imaju večernji hronotip obično jedu kasnije, često baš pred spavanje. Rezultat? Nivo glukoze se povećava kada bi trebalo da je najniži.
"To može negativno da utiče na metabolizam jer telo ne može da prati normalne biološke procese", upozoravaju naučnici.
Pored toga, problem je i u tome šta "noćne ptice" jedu. Ljudi koji imaju večernji hronotip skloniji su tome da konzumiraju više slatkiša, brze hrane, alkohola i napitaka sa kofeinom. Sa druge strane, jutarnji tipovi ljudi jedu više voća, povrća i žitarica. Noćne ptice, pak, sklonije su tome da ne doručkuju, da imaju manje obroka tokom dana, ali su ti obroci veći.
Naučnici ističu da bi ovakve navike mogle da objasne zašto noćne ptice imaju veći rizik od hroničnih bolesti, a pre svega, veći rizik od bolesti srca i dijabetesa tipa 2.
Ok, ali ako je vaša večernja preferencija prirodno određena, da li to znači da do kraja života morate da ostajete budni do kasno, preskačete doručak, a jedete uveče? Ne nužno. I, zanimljivo, hronotip se menja s godinama.
"Dok više od 90 odsto dvogodišnjaka ima jutarnje preferencije, taj procenat opada na 58 do šeste godine života, i sve više se smanjuje, prelazeći u večernju preferenciju tokom puberteta", kažu naučnici.
Tinejdžeri održavaju večernju preferenciju i kasnije, ali negde u pedesetim godinama života ta preferencija se ponovo vraća ka jutarnjoj.
Eto, možda vam je teško da u to poverujete, ali u vama negde čuči jutarnja osoba, i čeka da opet ispliva na površinu.