Perfekcionisti, pročitajte OVO!

Autor:

Mnogi ljudi na sebe stavljaju pritisak - da budu savršeni na poslu, u vezi, da izgledaju savršeno. Dobro je da se trudite da budete što bolji, ali ni u tome ne valja preterivati...

Perfekcionisti, pročitajte OVO! Foto: Guliver/Getty Images/AndreyPopov

Stručnjaci kažu da na svetu nikad nije bilo više perfekcionista, posebno među milenijalcima, što dovodi do ozbiljnih posledica, poput sve veće stope depresije i samoubistava, kaže psiholog dr Džesika Prajor.

Dr Prajor, čija je specijalnost oblast perfekcionizma, otkriva kako da znate da li je u vašem slučaju perfekcionizam nezdrav i koje korake možete da preduzmete po tom pitanju.

Razlika između korisnog perfekcionizma i nezdravog pritiska

Najpre, dr Prajor ističe da nije svaki perfekcionizam loš. Pozitivna strana je kada imate ambicije koje vas vode ka uspehu. Znate da što više truda uložite, to su veće šanse da ćete ostvariti svoje ciljeve.

Psiholog ovaj zdrav oblik perfekcionizma naziva "faktorom otpornosti", a poenta je u tome da "imate sposobnosti da se 'saberete' kada ne ispunite cilj i nastavite da stremite tome, čak i kad nailazite na prepreke ili doživljavate neuspeh". Prajorova kaže da su profesionalni sportisti možda najbolji primer za ovu vrstu perfekcionizma.

Sa druge strane, nezdrav perfekcionizam ili neprilagođeni perfekcionizam, podrazumeva da stremite vrlo visokim ciljevima i da imate veoma jaku negativnu reakciju ako ne ostvarite te ciljeve.

"To su malo rigidniji standardi gde sebi ne dozvoljavate fleksibilnost, a posle neuspeha ne možete lako da nastavite dalje", kaže Prajor, dodajući da ovaj tip perfekcionista gura sebe ka još višim, često nemogućim ciljevima.

"To statistički povećava šanse za neuspeh, što opet ovećava učestalost tih jakih negativnih reakcija usled neuspeha", ističe ona. "Tako ljudi upadaju u vrzino kolo misli i dela, a kada dožive neuspeh, ne mogu da izađu iz toga".

Na primer, ova vrsta perfekcionista misli: "Uspeo sam da uradim taj zadatak, ali ne dovoljno brzo kao ostali" ili "upisao sam medicinsku školu, ali nisam upisao najbolju medicinsku školu".

To vremenom, objašnjava psiholog, može loše da se odrazi na osećaj samovrednosti, na samopoštovanje.

"Sa tim dolazi i veliki stres, uključujući i preteranu brigu zbog grešaka, samokritike, sram, anksioznost, strah od neuspeha, a neki ljudi zbog toga počinju da izbegavaju određene zadatke, odugovlače ili sabotiraju sami sebe".

Pored toga, psiholog dodaje da ovaj, neprilagođeni perfekcionizam, može da dovede i do depresije, anksioznosti, poremećaja u ishrani, i najgore, do pojave misli o samoubistvu.

Kako da prestanete da budete pefekcionista

Ako smatrate da vaše ponašanje spada u neprilagođeni perfekcionizam, Prajorova kaže da postoji nekoliko načina da sprečite da se neprestano osećate kao da niste dovoljno dobri.

Shvatite da je perfekcionizam iluzija.

Zapamtite da je perfekcionizam nemoguć i neostvariv. Umesto da kritikujete sebe što nešto niste uradili baš kako ste zamislili, podsetite sebe da je "najrealniji cilj koji možete da postavite da uvek dajete sve od sebe", savetuje psiholog.

Vežbajte da ne budete savršeni.

Drugim rečima, pokušajte da u nekim situacijama koje nisu mnogo bitne namerno napravite male greške. Ako primećujete neprilagođeni perfekcionizam kod sebe, dr Prajor savetuje da sa sobom napravite kompromis – odlučite u kojim sferama života želite da budete "savršeni", ali barem budite fleksibilniji u drugim situacijama.

Na primer, ako želite da budete savršeni u svom poslu, oprostite sebi što se, recimo, ne snalazite najbolje u kuhinji,

Fokusirajte se na proces više nego na ishod.

"Tipično je za perfekcioniste da se fokusiraju na krajnji proizvod, rezultat – a zaborave koliko su vremena posvetili nečemu". To često dovodi do toga da ljudi nemaju motivaciju, da sebi prebacuju što nisu ostvarili neki previsok cilj.

Umesto toga, psiholog savetuje da postavite sebi više manjih ciljeva koje možete da ostvarite.

Slavite svaki korak.

Uživajte u svakoj maloj pobedi koju ostvarite na putu do svog cilja. To možete da uradite tako što ćete vežbati da budete prisutni u trenutku, kaže dr Prajor.

Vežbajte da cenite sve te male korake koje preduzimate svakog dana, umesto da se koncentrišete isključivo na širu sliku.

Prekinite samokritike, koje su važna komponenta nezdravog perfekcionizma.

"Vremenom počinjemo da verujemo u on što govorimo sebi", kaže psiholog. Ona ohrabruje svoje klijente da vode dnevnik o svojim malim dostignućima, i da sebe ohrabruju rečenicama: "Dovoljan sam dobar/ra" ili "Dovoljno je da dam sve od sebe".

Takođe, ona ističe da ne silite previše sebe na ovaj korak, jer je to jedan od najtežih koraka za one koji su preterani perfekcionisti. Vežbajte, uvodite male promene i vremenom ćete prevazići nezdravi perfekcionizam.

Budite sebi na prvom mestu. Perfekcionisti često žrtvuju svoje blagostanje zarad nekog uspeha. Ne dozvolite da vam išta bude preče od sopstvenog zdravlja i sreće – to nijedan uspeh ne može da zameni ili nadoknadi.

Na kraju, ako mislite da ne možete sami i da vam je potrebna profesionalna pomoć, ne stidite se da je potražite.

Ostale vijesti