NBA PRIČE: Leri "Baba" Džonson

Autor:

Ima mnogo NBA legendi koje se izdvajaju po nekom svom pečatu koji su ostavile u ligi, ali i košarci generalno. Leri nije osvajao titule, nije ostavio gomile nagrada, nije imao nizove učešća na Ol-star mečevima, ali je imao svoju ličnost.

NBA PRIČE: Leri "Baba" Džonson Foto: Guliver/Getty Images/Stephen Lovekin

Ovom pričom želim da odmrznem legendu o Džonsonu. Imao je samo 10 sezona NBA karijere. Povreda leđa koštala je, ne samo njega, već i košarku, njegovih silovitih predstava na NBA parketima. U ligu je došao jako, igrao još jače, a nije mogao tiše da ode. Ako ćemo realno, imao je ne više od osam pravih sezona. Premalo za takvog igrača. Malo za nas koji smo obožavali da ga gledamo.

Pretvaranje sirove snage u strahovita zakucanja bio je njegov posao. I obavljao ga je perfektno. Bez greške. Bio je nezaustavljiva sila Stršljenova. Bio je spiritualni vođa Njujorčana. A najviše od svega je bio nepokolebljivi vuk, uvek gladan pobeda i spektakularnih koševa. Magnet za navijače.

Karijeru je počeo u svom Teksasu, da bi posle dve godine Odesa koledža prešao na UNLV, kod čuvenog trenera Džerija Tarkanijana. Sa UNLV je osvojio titulu protiv Djuka, kada su pobedili sa 30 razlike, što je bila najveća razlika u jednoj finalnoj NCAA utakmici. U timu je tada imao Stejsija Ogmona, takođe buduću NBA zvezdu.

Lari Džonson UNLV, Leri Džonson UNLV Foto: Guliver/Getty Images/Ken Levine


Posle osvojene Nejsmi nagrade, Leri biva odabran kao prvi pik na draftu od strane Šarlot Hornetsa. Te sezone je lako osvojio titulu rukija godine, ispred Stiva Smita. Zbog svoje snage je celu karijeru odigrao na poziciji krilnog centra, iako je bio visok 201 cm. Čarls Barkli, isti slučaj. Sa svojim atletskim predispozicijama, Leri je bio čovek među decom u koledž konkurenciji. Šarlot je imao neverovatnu sreću da dobije priliku da bira Džonsona. On je bio motor koji će da preokrene franšizu Hornetsa i vine ih u visine. Već u prvoj sezoni je postao drugi strelac tima, iza Kendala Gila, potpisao sponzorski ugovor za "Konvers" (Converse)" i zauzeo drugo mesto na takmičenju u zakucavanju, iza Sedrika Sebaljosa. Dobio je naslovnu stranu u časopisu "Slem" (Slam), sa jednim od svojih brutalnih zakucavanja. To je bilo premijerno izdanje ovog časopisa i čast da se na njemu pojavi pripala je Džonsonu. Eto koliki je uticaj već tada Leri imao u NBA ligi. I dalje mislite da nije bio materijal za NBA legendu? Možda da opet razmislite.

Leri je često imao i nesuglasice sa saigračima, pogotovo ako su oni bili zvezde. Malo je ego radio. To je najupečatljivije bilo u Hornetsima. Sledi mala priča kako se razvilo neprijateljstvo između njega i Alonza Morninga. Ranih 90-tih, Pet Rajli je trenirao Nikse. Tačnije od 1991. pa sve do 1995. godine. Niksi takvi kakvi jesu, brend su za sebe. Ipak je to Njujork. Ako se nije nešto desilo u Njujorku, kao da se nije ni desilo. Ali to nije bilo dovoljno. Ovi navijači traže titule. Traže pobede. Traže slavu. Medison Skver Garden. Hala gde svaki igrač želi da igra. Hala gde nikome ne fali inspiracije. Pogledajte Kobi Brajanta. Njegovi poeni će vam sve reći. Rajli je redovno ostajao bez šampionske titule zbog ovih ljudi. Iako je imao džina sa Džordžtauna - Patrika Juinga, na drugoj strani su bili Hakim Olajdžuvon, Redži Miler i Majkl Džordan. I pored rekordnih sezona, kada su pobede u pitanju, falio je taj presudni korak koji bi napravili ka tituli. Ali taj korak je večito nedostajao. Negde je škripalo.

Kada je stigla ’95. godina, Rajli je poželeo više moći, jači budžet i novi izazov. Njujork je zamenio sunčanom Floridom, gde se njegov mediteranski izgled odlično uklapao. Tamo je dobio novog pulena Džordžtauna, koledža koji je mašina za proizvodnju onih pravih centara, moćnih pod obručima. Jakih kao zemlja. Dobio je Alonza Morninga. Majami je četiri godine zaredom išao na Nikse u plej-ofu. Neprijateljstvo ova dva tima počelo je kada je Pi-Džej Braun bukvalno prevrnuo Čarlija Varda. U plej-ofu 1998. godine došla je nova utakmica ovih rivala. I tada je čovek iz naše priče krenuo u razmenu udaraca sa Alonzom Morningom, sa kojim je inače bio saigrač tri sezone u Hornetsima. Tada je nesrećni Džef Van Gandi upao da razdvoji nekadašnje saigrače i čini se dobio najviše po glavi.

Ali nije ovo bio prvi put da se njih dvojica, kako da kažem, ne razumeju. A, ne. Dešavalo se to. Bilo je nešto lično između njih, što je prelazilo granice sporta i nadmetanja. Ako se ponovo vratimo u doba kada su igrali za Hornetse, priča ide ovako. Šarlot je birao Džonsona kao prvog pika. Stigao je u Hornetse da ih razbudi i da pokrene rebuilding. Odmah sledeće godine su dobili pravo da biraju sa druge pozicije i izabrali su Alonza, koji je tada bio zvezda Džordžtauna. Dobijate u sezoni 1992/93 dva igrača na poziciji 4 i 5 koji zajedno u proseku donose čak 43 poena timu. A pritom vam obojica daju po "10+" skokova u proseku. Nađite sada takav tandem. Ali da bude isto tako efikasan što se tiče poena. Evo da vam pomognem. Nema ga. Ne postoji. No existe.

Hornetsi stižu do plej-ofa. Alonzo daje pogodak u poslednjoj sekundi protiv Seltiksa. Masa luduje. Dolazi još jedna vest, koja praktično oslobađa ceo Istok.Majkl Džordan objavljuje da prestaje sa igranjem košarke. Hornetsi odlučuju da osiguraju ostanak Džonsona.

Pažljivo čitajte sada.

Daju mu ugovor na 12, dvanaest sezona. Ugovor vredan 84 miliona dolara. Najduži ugovor u istoriji NBA lige. U vreme završetka ugovora Leri Džonson bi imao 36 godina. Bogata penzija, negde na Bahamima. Leri je već maštao o budućoj destinaciji posle svoje NBA karijere. To se desilo istog dana kada je DžJordan odlučio da se penzioniše, prvi put. Dobar tajming. E sad dolazimo do zanimljivog dela.

Vlasnik Hornetsa Džordž Šin: "On je lider ovog tima. I on će to uvek biti. On je taj koji će doneti NBA titulu u Šarlot". U međuvremenu, predsednik Hornetsa Stolpen kaže: "Ja ne mislim da je Leri najbolji igrač u timu". Sve do tada ova dvojica su se odlično slagali. Bili su sjajan tandem, sve je pucalo od snage i atleticizma. Od poena i skokova. Kako su obojica očekivali da budu vodeći igrači ove franšize. Mada pričaju da njihov odnos od početka nije bio zdrav. Još kad je Leri ispred Alonza nosio kožnu jaknu koju je dobio kao ruki godine i rekao Alonzu: "Hej ruki, ako budeš igrao dovoljno dobro i dovoljno se trudio, možda i dobiješ jednu od ovih jakni". Na Alonzovu nesreću, te godine je Šakil O'Nil ušao u NBA ligu, pa nije bilo dileme ko će biti ruki godine. Džonson je već snimao reklame, onu za "Konvers", kada je zakucavao obučen u babu, posle čega mu je nalepljen nadimak Grandma. I bio je vlasnik najvećeg ugovora ikada.

Džonson je tokom leta, pre potpisivanja ugovora, povredio kičmeni disk i njegovo stanje je bilo sve lošije. Propustio je dva meseca igranja 1994. godine. Ta sezona je bila za zaborav. Poslednje sezone kada su igrali zajedno, iako su bili u tihoj svađi, nije tako izgledalo na terenu. Dejvid Vingejt je tada rekao: "Treninzi nisu normalni. Tenzija je neverovatna između Zoa i LJ-a". Ali na terenu je sve bilo perfektno. Čak su zajedno igrali za Drim tima 2, odmah posle onog legendarnog, originalnog Drim tima. Pre te odlične sezone, a poslednje za Zoa, Leri je igrao kao preporođen. Niko mu nije dao veliku šansu zbog povrede leđa, ali se on vratio jako. Donekle mu je pomogla dijeta, koju je počeo da sprovodi kada je prešao u Islam. Pretežno se hranio vegeterijanski i na taj način je malo oslobodio svoja prevelika leđa. Beležio je najbolje procente šuta, za tri je šutirao najbolje u karijeri, ne samo do tada, nego i do kraja karijere nije beležio bolje procente šuta. Magzi Bougz ih je hranio loptama, a njih dvojica su sve te asistencije pretvarali u čiste poene. Te sezone su igrali zajedno i na Ol-star utakmici.

Lari Džonson Šarlot, Leri Džonson Šarlot Foto: Guliver/Getty Images


Ušli su u plej-of kao No. 4 na Istoku i dobili prednost domaćeg terena u odnosu na Bulse. E sad, ovde postoji jedna fora. Čikago je bio 5. i svi bi se radovali tome da se nije desila jedna stvar. Majkl Džordan je rekao da mu je dosadilo da igra bejzbol i snima filmove. Želeo je ponovo da zaigra i na pola sezone se vratio u Bulse. Dobra vest za sve ljubitelje košarke, za ceo sportski svet, a loša vest za Hornetse, koji su tada igrali svoju najbolju košarku. I eto ih Bulsi, mnogo bolji nego što su bili. Džordanu nije trebalo puno da uđe u formu, jer se ipak radi o najboljem ikada. Leteo je Majkl kao da nikada nije napustio parket. Istina, Hornetsi su imali neke šanse. Magzi je promašio šut za pobedu u prvoj utakmici, a kada imate protiv sebe Jordana morate da koristite baš svaku, pa i najmanju priliku za pobedu. Ili vam se smeši poraz. Hornetsi su imali šanse i to dosta njih, ali su promašivali šuteve za pobedu, posebno je bitan taj promašeni zicer Džonsona. Tim zicerom je odlučeno da će Džordanovi Bulsi ići dalje. Leri je ostao kratak za nekoliko centimetara.

Razmrdaćemo ovaj tekst jednom uskočicom. Sigurno ste gledali film "Spejs džem" (Space Jam", gde "Looney Tunes" crtani likovi pronalaze Jordana na golf terenu, kao jedinog sposobnog da ih odbrani od vanzemaljaca. Trebalo je da odigraju tu odlučujuću košarkašku utakmicu protiv "Mean Team-a". Mean Team su činili vanzemaljci, ali su pre toga ukrali veštine nekih NBA igrača. Tu su bili Šon Bredli, tada centar Mavsa. Onda su isto to uradili sa zvezdom Finiks Sansa, a to je bio Čarls Barkli. Pa sa budućim saigračem Džonsona, Petom Juingom. I na kraju su stigli do tadašnjeg tandema Hornetsa, a to su bili Magzi Bougz i Leri Džonson. To je još jedan pokazatelj tadašnje popularnosti Hornetsa, a posebno Lerija Džonsona. Što je Bredli bio njihova meta, ostaće verovatno tajna koju samo znaju kreatori ovog filma. Ja ne znam. Magzi i Leri su bili jako dobri prijatelji. Magzi je ispričao anegdotu sa snimanja "Spejs džema": "Leri je odjednom rešio da ode u svlačionicu da mu srede frizuru. Leri nije mnogo obraćao pažnju šta frizer radi, jer je frizura bila jako kratka. Kada je završio, rekao je da mu se uopšte ne dopada frizura i da mora opet sutra da dođe na popravku. Sutra? Do sutra će da ti izraste nova kosa? On se samo okrenuo i otišao u kućicu koja je bila rezervisana za Jordana. Bio je prava filmska diva".

Magzi je inače u sezoni 1992/93, kada je Leri beležio najbolje brojke, u istoj sezoni kada je stigao Alonzo, pored tih 10 poena i devet asistencija, beležio čak četiri skoka. Magzi, koji je bio visok 160 cm. Taj tim Hornetsa bi sada bio ako ne najbolji u ligi, onda bi bar došao do finala. Imali ste Lerija Džonsona, Alonza Morninga, Kendala Gila, a dopunjavao ih je otac Stefa i Seta - Del Kari. Hoću da kažem da je liga tada bila prepuna fantastičnih igrača, gde je ovakav tim bio 5. na Istoku. Moram da ubacim da je to bila i poslednja sezona Dražena Petrovića u NBA ligi, karijeri i životu. Završio je kao prvi strelac Netsa. Posle te sezone se desilo i povlačenje Džordana posle osvojene titule.

Onda se desio i čuveni "lokaut" (lockout). Zo je počeo da paniči posle ugovora koji je Leri dobio i tražio je više za sebe. Sada mu je i "lokaut" dao priliku da dobije mnogo, mnogo više novca. U Hornetsima su razmišljali i da povećaju cene karata za 50% samo da potpišu Alonza. Ali to je bilo uzalud, jer su sve pare otišle Džonsonu. Hornetsi, da ne bi izgubili sve, počeli su da razmatraju trejd opcije. Lakersi su ponudili Vlade Divca. Hornetsi nisu pristali, ali je Divac ipak samo godinu kasnije stigao, u trejdu koji će od Kobija Brajanta napraviti legendu Lejkersa. Alonzo je odbio smešnu sumu za produžetak ugovora i trejdovan je u Majami, kada je u Šarlot stigao sharp shooter Glen Rajs. Prvi povratak Alonza u Šarlot bio je ispraćen zvižducima i namernim faulom koji je stigao od Džonsona, samo da mu da do znanja da nisu prijatelji. Hornetsi su propustili plej-of prve sezone bez Alonza, kao 9. tim, odmah ispod crte. A pogađate, odmah iznad njih sa samo jednom pobedom više bio je Majami Hit. Posle samo jedne sezone bez Alonza, Leri je želeo napolje.

Lari Džonson, Leri Džonson Foto: Guliver/Getty Images


Sledeće sezone, nova destinacija za egoističnog Johnsona bio je Njujork. "Velika jabuka" je bio sledeći zalogaj koji je Leri želeo da zagrize. Taj ugriz je trebao da bude jak, ali se ispostavilo da Leri više nema tu snagu. Njujork je u suprotnom smeru poslao Entonija Mejsona. Kao da su menjali sirovu snagu za sirovu snagu. Tako je izgledao taj trejd. S tim što je Šarlot više profitirao od ovog trejda, jer je Mejson tada odigrao najbolju sezonu u NBA karijeri. Sve se okrenulo. Leri je došao u Njujork, a Morning je dobio pare. Dobio je 106 miliona od Hita i Pata Rajlija. Ta tuča između njih dvojice predstavlja skup svih interpersonalnih drama skupljenih u jedno, koje je moralo da rezultira nečim ovakvim. A na kraju je sav bes primio omaleni Van Gandi. Uz malo sreće, oni su mogli da budu jedna od vodećih dinastija 90-tih. Ali pare. Pare su stale između. Možda i ego, ali pare su bile te koje su napravile razdor.

Leri je inače bio poznat po razmeni teških reči, a neretko i udaraca. Reči je razmenio i sa svojim, do tada, dobrim prijateljem Skotijem Pipenom. Leri je imao izjave tipa: "Daj loptu broju 23. To je najbolji potez koji Skoti zna". Pre toga je Skoti izjavio: "Mejson može da vam pruži mnogo više, nego što može Leri". I tako je sve krenulo. S tim što Leri ne zna nikako drugačije, osim oštro. Onda su krenule razmene raznih uvreda, od toga da je Skoti rekao da je Leri najgori defanzivac u ligi, do toga da je Leri rekao da Scottie ne znači ništa u ovoj ligi. Pipen je u tom momentu imao prosek od 21 poena protiv Niksa i Džonsona. A imao je i Džordana na svojoj strani.

Onda je tu i pomalo diskutabilan odnos sa prvom zvezdom Niksa - Petom Juingom. O ovome je Leri pričao u podkastu, gde je gostovao sa nekadašnjom zvezdom Tampa Bej Bakanersa, Tikijem Barberom. Naslonili su se na priču kada je Kajri Irving izjavio da želi da izađe iz senke LeBrona. Tada je Leri spomenuo da je imao nesuglasica sa Juingom, ali da odrasli ljudi to rešavaju i da je to sasvim normalno. Probudiš se sledeći dan, rukuješ se i zaboraviš na sve. Samo je problem bio taj što je kod Džonsona toga bilo previše i postalo je gotovo normalno.

Ipak, Niksi su mogli da se oslone na Džonsona onda kada im je to najviše trebalo. To je bila sezona 1997/98, kada je Juing zbog povrede šuterskog zgloba, pri padu na utakmici protiv Baksa, propustio skoro celu sezonu. Pokidao je ligamente ruke i dislocirao kost. Svi su mislili da je to i kraj karijere vodećeg igrača ove franšize godinama unazad. Onda je došla i sledeća sezona 1998/99, kada su Niksi otišli skroz do finala. I tada se desio Leri. Odigrao je svoju najzreliju sezonu u dresu Niksa u plej-ofu, bukvalno za udžbenike. Bio je tu kada je trebalo.

Medison Skver Garden je preturio mnogo upečatljivih momenata preko svog parketa. Isto tako i mnogo vrhunskih igrača, legendi ove igre. Leri je imao tih 10 sezona u kojima je upisao svoje ime među legendardne igrače, one koji se pamte. Sreća nije bila njegov saveznik, iako na prvi pogled jaka, leđa nisu izdržala povredu i dovela su karijeru do kraja pre nego što smo svi mi i Leri želeli. Ona utakmica koja mi je ostala u sećanju je igrana protiv Indiana Pacersa. To je bilo veče clutch klinike Lerija Džonsona. Rezultat je bio 91:88 za Pacerse. Poslednja četvrtina i 12 sekundi do kraja utakmice. Imate u timu šutera kakav je Alan Hjuston, svi ga se sigurno sećate. Imate i Čarlija Varda, za koga je Van Gandi rekao da je bio tada najsigurniji šuter Niksa. Niksi su imali loptu na sredini terena. Pri izvođenju lopte, loptu je zakačio igrač Pejsersa. Bila je skoro izgubljenja, ali ne i za Džonsona.

Majk Brin je prenosio tu utakmicu i seća se da je bio ubeđen da je to kraj utakmice. Leri je bio daleko od koša, to sigurno nije bila njegova pozicija. Par sekundi je stajao i samo fintirao. Majk Brin se seća da je tih par sekundi fintiranja Antonija Dejvisa izgledalo kao da minuti prolaze. Leri je znao da može da odigra na brzinu protiv Dejvisa. Antonio Dejvis kaže da je znao da samo ne sme da skoči. Dejvis je znao da Leri nije ni blizu dobrog šutera za tri poena, posebno posle povrede leđa. Lopta je prvo trebalo da ide ka Houstonu, to je bila originalna zamisao. Pa ako to ne prođe, onda bi išla na Latrela Sprjuela. Na kraju je došla do Džonsona. Leri je osetio Dejvisov dodir i odlučio je da se podigne na šut za tri poena. U tom momentu mozak mu je radio savršeno. U istom momentu kada je sudija krenuo da svira kontakt, Leri se podigao na šut. Put lopte ka obruču je izgledao kao večnost, seća se Alan Hjuston. U tom momentu svi u Njujorku su mislili, najgore što može da se desi je da Lwri dobije tri bacanja i da idemo u produžetak. Svi bi se kladili na tri bacanja i nerešeno. Ali je Leri pogodio. Desila se erupcija u Medisonu. Buka je bila tolika da se činilo da Garden upravo eksplodira. Leri, nakon što se publika za nijansu stišala izvodi slobodno bacanje i pogađa. Na 5 sekundi pre kraja Njujork vodi sa pola koša razlike. I pobeđuje!

Na putu do finala, Njujork je prvo izbacio Majami, a Leri odneo i ličnu pobedu nad Alonzom. Ta serija je bila jača od one sledeće kada su očistili Atlantu 4-0. Atlanta sa Mukijem Blejlokom i Stivom Smitom je bila mnogo lakši zalogaj od Majamija koji su predvodili Tim Hardavej, Alonzo Morning, Džamalom Mešburnom, Terijem Porterom i Pi-Džej Braunom. I onda je došlo do finale sa Indijanom. Ispostavilo se na kraju da je taj pogodak Džonsona i taj šut koji je doneo četiri poena bio kapisla koja je pogurala Nikse ka finalu.

Pobedom u šest utakmica zakazali su finale sa Sparsima, Grega Popovića. Tamo su ih čekali tornjevi blizanci, Tim Dankan i Dejvid "Admiral" Robinson. Lišeni pomoći Juinga, svi su već unapredi otpisali Nikse. Leri sa svojim leđima nije mogao mnogo protiv inspirisanog Dankana. Tornjevi su dominirali u oba pravca, čak ni nova akvizicija Niksa, Markus Kambi, nije mogao mnogo da pomogne. Mali trenutak inspiracije Sprjuela, Hjustona i Džonsona je doneo jednu, počasnu pobedu za  Nikse, ali ništa više od toga. Istina u petoj utakmici su bili jako blizu pobede, ali je Sprjuel promašio poslednji šut posle sjajne odbrane Šona Eliota na njemu. I tako je San Antonio osvojio svoju prvu od ukupno pet titula sa tandemom Greg Popović - Tim Dankan. Mislim da mnogi žale za ovom prilikom Niksa, navijači Njujorka pogotovo. Jako je gotivan tim to bio. Ne možete da ne volite tim u kome igraju Hjuston, Sprjuel, Juing, Leri Džonson, Kambi, skoro pa blizanci Čarli Vard i Kris Čajlds. Šteta zbog svih njih, zbog Pata Juinga, a najviše zbog Lerija Džonsona.

Posle tih 10 sezona leđa više nisu mogla da izdrže. Postala su manje pouzdana od "juga". Samo što nisu mogla da se poprave brzo kao "juga", već je popravka značila parkiranje u garažu. Sa njegovim telom mogao je da igra mnogo duže od 32 godine. Njegovo povlačenje je prošlo neopaženo, pa tako eto još jednog razloga da se osvrnemo na karijeru ovog čoveka. Da mu damo još neki trenutak slave. Leri nije želeo slavu kada se povlačio. Nije želeo turneju kao Kobi. Nij sazivao konferencije za štampu. Samo je otišao sa parketa. On kao da je vežbao veštinu nevidljivosti, samo je nestao. Ne lažem kad kažem da svakome prija žurka za kraj karijere. Kakva god ona bila. Možda ako se Leri predomisli. Ne oko povlačenja, to sigurno ne. Nego oko te žurke. Žurke na parketu, sa zvezdama njegovog doba. I bar jednom četvrtinom. Za neka stara vremena.
--------------------------
SVE KOLUMNE VLADIMIRA ĆUKA

Tagovi:

Ostale vijesti