Nakon što je britanski parlament odbio plan premijerke Tereze Mej o izlasku Velike Britanije iz EU, neizvesno je šta će biti epilog. Iz EU stiže glas: "Možda je rešenje da, ipak, ostanemo zajedno".
Pre dve i po godine, Velika Britanija se većinski na referendumu izjasnila za izlazak iz Evropske unije posle 43 godine. Za izlazak je glasalo 51,89 odsto gađana, a za ostanak u Uniji 48%. Engleska i Vels su većinski bili za izlazak iz EU, a Škotska i Severna Irska, kao delovi Velike Britanije, bili su za ostanak u EU.
Velika Britanija zvanično treba da izađe iz EU 29. marta 2019. godine tačno u 12 časova.
To je ono što je "na papiru", a da li će tako i biti za sada je neizvesno, pogotovo nakon što je Donji dom britanskog palamenta u utorak velikom većinom odbacio plan premijerke Tereze Mej o sporazumnom "razvodu" od Evropske unije.
Pozicija Tereze Mej, koja je inače u vreme kampanje za referendum bila protivnik Bregzitu, ozbiljno je uzdrmana i nije isključeno, a opozicioni lideri traže njenu ostavku, da će otići sa te pozicije.
Ni Terezi Mej nije jasno šta, zapravo, hoće većina u britanskom parlamentu.
"Jasno je da parlament ne podržava ovaj dogovor sa EU. Ovo glasanje ne govori nam šta podržava. Ne govori nam kako ili da li uopšte ima nameru da poštuje odluku koju je britanski narod doneo na referendumu, koji je parlament odlučio da održi", rekla je Mej i upozorila:
"Ovakav scenario stvara mogućnost za raspad Ujedinjenog Kraljevstva, odnosno otcepljenje Severne Irske, Škotske i Velsa".
Eventualno nepoverenje Terezi Mej i pad britanske uvelo bi Veliku Britaniju u nestabilno političko vreme, a vanredni izbori ne mogu da budu održani pre 29. marta za kada je predviđen zvaničan izlazak Britanije iz EU.
Ali, mnogo važnije je šta će se desiti u odnosima Evropske unije i Velike Britanije.
ŠTA KAŽE EU?
Trenutno je situacija ovakva (duhovito opisana gifom):
Ready for Brexit! pic.twitter.com/R7O42U7Aj1
— ian bremmer (@ianbremmer) January 15, 2019
Evropski lideri za sada su uzdržani u komentarima na vesti iz Londona, a ima i glasova koji pozivaju na "ostanak u braku". Svi su saglasni da je "loš Bregzit - loš za sve".
Najvažniji član EU - Nemačka - tačnije njena kancelarka Angela Merkel smatra da još ima prostora za pregovore dve strane.
Merkel je izjavila da će se učiniti sve da se pronađe rešenje, ali je i napomenula i da su u Nemačkoj i u EU spremni ako do toga ne dođe.
"Još ima vremena za pregovore, ali sada čekamo da vidimo koji su predlozi britanske premijerke", rekla je Merkel.
Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk stanovišta je da bi Velika Britanija trebalo da ostane u Evropskoj uniji.
"Ako je dogovor nemoguć i niko ne želi dogovor, ko će konačno imati hrabrosti da kaže šta je jedino pozitivno rešenje?", napisao je on na Twitter nalogu.
Predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker je zabrinut da vreme za postizanje dogovora u Britaniji ističe.
"Pozivam Ujedinjeno Kraljevstvo da što pre razjasni svoje namere. Vreme je gotovo isteklo", rekao je on.
Zanimljivo je bilo reagovanje ministarke inostranih poslova Austrije Karin Knajsel. Ona je upotrebila englesku kovanicu.
"Ostanimo mirni i radimo dalje (Keep calm and carry on)", bila je njena reakcija austrijskoj agenciji APA na vest iz Londona.
"Austrija je u svakom slučaju spremna za sva moguća scenarija", poručila je Knajsel i podsetila da su Britanci često bilo uzor svojim pragmatizmom.
"Ne treba da najstarijem demokratskom sistemu dajemo savete. Međutim, želim im da u ovom teškom trenutku ponovo otkriju tu sposobnost i potrebnu opuštenost, kako bi se došlo do rešenja kojim bi se duoročno sačuvali interesi njihove zemlje", rekla je Knajsel.
Za razliku od nje, austrijski premijer Sebastijan Kurc bio je mnogo otresitiji: "Žao mi je zbog ishoda glasanja o Bregzitu u britanskom Donjem domu parlamenta. U svakom slučaju neće biti novih pregovora o novom sporazumu o izlasku iz EU", napisao je Kurc na Twitteru.
BREXIT - ŠTA SAD?
Ako sporazum o Bregzitu ne bude ratifikovan u britanskom parlamentu, Veliku Britaniju čeka neorganizovan izlazak iz EU 29. marta, sa potencijalno burnim ekonomskim i socijalnim posledicama.
Moguće opcije su:
1) izlazak iz EU bez sporazuma;
2) novo glasanje u parlamentu;
3) novi referendum o EU (najmanje verovatna opcija).
Tranzicioni period treba da traje do decembra 2020. godine, ali može da bude produžen uz dogovor dve strane. Propisi EU mogli bi da važe za UK još najmanje tri godine posle zvaničnog datuma izlaska (29. marta), zbog čega "Bregzitovci" nisu srećni.
Britanija će za "razvod"morati da plati oko 50 milijardi evra, mada se u Nemačkoj procenjuje da će to Britance koštati čak 100 milijardi evra.
Postoje izrazi poput "meki" i "tvrdi" Brexit, a oni opisuju kakvi bi bili odnosi Velike Britanije i EU posle razvoda.
"Tvrdi" Brexit podrazumeva da Velika Britanija odbija kompromise po pitanjima kao što su slobodno kretanje ljudi, čak i ako to bude značilo napuštanje jedinstvenog tržišta.
"Meki" Brexit bio bi nešto nalik poziciji koju ima Norveška, koja nije članica EU, ali jeste članica jedinstvenog tržišta i kao rezultat toga mora da prihvati slobodno kretanje ljudi.
Kako trenutno stvari stoje, Ujedinjeno Kraljevstvo, verovatno, neće ostati deo jedinstvenog evropskog tržišta (slobodno kretanje robe, usluga, novca i ljudi u okviru Evropske unije, kao da se radi o jednoj zemlji).
Bez sporazuma o trgovini, Ujedinjeno Kraljevstvo ne bi moralo da se pridržava EU propisa, već bi imalo posla sa propisima Svetske trgovinske organizacije, što bi moglo da podrazumeva carinsku kontrolu i tarife na robu, kao i duže carinske preglede za putnike.
Takođe, ovo bi moglo da se odrazi i na poskupljenje izvoza/uvoza, carina, usluga... a to bi moglo da dovede do poskupljenja određenih proizvoda u Ujedinjenom Kraljevstvu.
Britanci bi, takođe, izgubili trgovinske aranžmane sa zemljama članicama EU i sve bi morali da rade ispočetka, odnosno da prave nove, uz posredovanje EU.
Naravno, ovo bi otvorilo i mnoga druga pitanja, a posebno u vezi sa statusom radne snage iz Evrope, ali i obrnuto - Britancima koji žive u zemljama EU.
Prema nekim ranijim najavama, Evropska unija bi Severu Irsku tretirala drugačije u odnosu na ostatak Ujedinjenog Kraljevstva (Engleska, Škotska i Vels).
Ako ne bude sporazuma EU i Britanije u predviđeno vreme, na granici Republike Irske i Severne Irske moguće je da će biti postavljena blokada. Tu će se nalaziti carina između EU i Britanije, a biće sarinjena SVA ROBA, osim, ribe.