Evo zašto se kaže "na zdravlje" kad neko kine

Autor:

Ako ste lepo vaspitani, kad neko kine, vi kažete "na zdravlje". A ako se pitate zašto se baš to kaže, evo zanimljive teorije.

Evo zašto se kaže "na zdravlje" kad neko kine Foto: Guliver/Getty images, OSTILL

Postoji nekoliko objašnjenja za poreklo baš ovog izraza, ali se svi svode na isto: kad kažete "na zdravlje", vi "štitite" osobu koja je kinula od moguće smrti jer joj je na trenutak stalo srce.

(Ovo važi i za druge jezike, osobe sa engleskog govornog područja će reći "bless you", one sa nemačkog "gesundheit", a sve se svodi na isto - osobi koja je kinula želi se zdravlje.)

Teorija o tome da srce stane na trenutak kad kinemo možda zvuči nategnuto, ali u njoj ima zrnce… pa, ako ne istine, ono bar naučnog objašnjenja.

Šta se stvarno desi kad kinemo?

Razmišljajte o kijanju kao o odbrambenom mehanizmu. "To je instinktivna radnja, čiji je cilj da se nos očisti od prašine i trunčica koje nam otežavaju disanje", kaže kardiolog dr Kristofer Keli.

Svodi se na to da kad je sluznica nosa iziritirana, zatvorimo oči, duboko udahnemo, i grudni mišići "poteraju" vazduh iz naših pluća velikom brzinom, tako da on izleti na usta i nos, izbacujući sve što nam smeta.

A kakve to ima veze sa srcem?

Pa, ovaj mit o tome kako srce stane na trenutak kad kinemo je jedan od onih u kojima ima zrnce istine, kaže za Women's Health dr Bendžamin Bler, otorinolaringolog iz Bostona.

Razmislite malo o tome gde se u telu nalazi srce - prilično je blizu pluća, u grudima. A kad duboko udahnemo, što se dešava delić sekunde pre nego što kinemo, može se desiti da aktiviramo dugačak nerv koji se zove vagus.

To je najveći živac vegetativnog nervnog sistema koji prosleđuje informacije od mozga ka srcu i stomaku, i obrnuto. Vagus je… nešto kao "centrala" koja sabira sve relevantne informacije iz organizma.

Između ostalog, vagus šalje i signale srcu kad treba da "uspori", kaže dr Keli. (Pogađajte zašto vas minut ili dva dubokog disanja umiri kad ste pod stresom?)

"Kod nekih ljudi, taj duboki udah neposredno pre kijanja može da aktivira vagus u tolikoj meri, da srce nakratko uspori rad, ili čak 'preskoči' otkucaj", objašnjava dr Keli.

Ali, kod većine ljudi, srce zadržava uobičajen ritam otkucaja i kad kijaju.

"Srce obično ima između 70 i 90 otkucaja u minutu", kaže dr Keli. A šta ako "stane"? "Ako srce stane na duže od četiri ili pet sekundi, onesvestićete se. Ako to potraje… bolje bi bilo da neko u blizini ume da pruži prvu pomoć."

Ali, nema šanse da se to desi zbog kijanja.

Zaključak? Ne, srce ne može da stane od kijanja, to su samo bapske priče. Može malo da uspori ili "preskoči" jedan otkucaj, ali to nije ama baš nikakav razlog za brigu.

Ipak, nastavite da govorite "na zdravlje" kad neko kine. To je lepo i ljubazno.

Ovo možda niste znali o kijanju (VIDEO)

Tagovi:

Ostale vijesti