Naš organizam se neprestano regeneriše. Jedne ćelije odumiru, druge ih zamenjuju i iz toga se "rodio" mit da svako od nas na svakih sedam godina postane potpuno nova osoba.
Koncept je savršen, kad razmislite: svakih sedam godina postanete potpuno nova osoba! Nažalost, kao i sve ideje koje zvuče savršeno, ni ova prosto nije tačna. Velika je verovatnoća da ne možete ni da se setite kad ste i gde prvi put naleteli na ovu teoriju, ali ovaj mit o "sedam godina" ne odgovara čak ni prosečnom životnom veku prosečne ćelije ljudskog organizma.
Rođenje ćelije
Da biste razumeli koliko često se ćelije menjaju, morate razumeti kako one nastaju. Telo može da stvara nove ćelije na nekoliko načina. Prvo, postojeće ćelije mogu da se dele relativno jednostavim procesom koji se naziva mitoza. Tokom mitoze, ćelija-roditelj deli se na dve "ćerke" ćelije koje su njene kopije.
Drugi način na koji mogu da nastanu nove ćelije je od matičnih ćelija. Matične ćelije su posebne, ima ih u telu, ali u vrlo malom broju. One ne samo da su sposobne da stvaraju sopstvene kopije mitozom, već iz njih mogu da nastanu i nove "specijalizovane" ćelije. Te specijalizovane ćelije su recimo ćelije krvi i nervne ćelije koje ne mogu da se repliciraju same od sebe, odnosno, ne mogu da stvore svoje kopije.
Da bi rast novih ćelija bio kontrolisan, stare ćelije moraju da umru. Na primer, prostor između palca i prstiju stvara se zahvaljujući ćelijama koje odumiru. Ta "programirana" ćelijska smrt neophodna je da bismo imali odvojene prste na šakama i stopalima, bez nečega nalik na "plovne kožice".
Posle određenog vremena, većina ćelija će umreti.
Razlike među ćelijama
Nemaju sve ćelije u našem organizmu isti životni vek.
Na primer, ćelije sluzokože creva mogu da se obnavljaju vrlo brzo, u proseku na svaka dva dana, jer su u dodiru sa kiselinama koje nam omogućavaju da varimo hranu.
Ćelije kože menjaju se na svake dve do tri nedelje. Pošto je koža naš glavni zaštitnik od spoljašnjih uticaja, mora biti u "top formi", i zato se ćelije od kojih je napravljena regenerišu vrlo brzo,
S druge strane, crvena krvna zrnca recimo žive oko četiri meseca. Bela krvna zrnca, glavni "vojnici" našeg tela, mogu da potraju između nekoliko dana, do malo preko nedelju dana. Ali, masne ćelije žive vrlo, vrlo dugO: u proseku, deset godina.
Ćelije od kojih su izgrađene naše kosti žive takođe dugo, regenerišu se na svakih desetak godina otprilike.
A ako vam to zvuči kao mnogo vremena, šta kažete na ovo: postoje delovi tela koji su bukvalno stari koliko i vi sami!
Na primer, imate samo jedan mozak. Moždane ćelije uglavnom se ne regenerišu, iako nova istraživanja pokazuju da se određene ćelije mozga, konkretno one u hipokampusu koji je odgovoran za memoriju, povremeno obnavljaju.
Ono što se gradi su veze između neurona koje se umnožavaju novim iskustvima i učenjem, ali samo tkivo našeg mozga se ne menja.
Još jedan deo tela koji se nikada ne menja je centar očnog sočiva. Pre rođenja, mali skup ćelija formira krug koji se postepeno ispunjava proteinima.
Tokom vremena, taj "krug" raste, ali ono što je u startu, pre rođenja dakle, bilo u njegovom centru, ostaje sa nama do kraja života.