Nekolicina prvotimaca Partizana može da se pohvali da je već obeležilo značajne jubileje u crno-belom dresu. Naravno, Saša Ilić je neprikosnoven. Pročitajte koje utakmice izdvajaju kao najvažnije ili najznačanije.
Fudbalski klubovi, pogotovo u Srbiji, poslednjih godina i decenija podsećaju na "protočne bojlere". Igrač dođe, odigra sezonu i ode. Navijači ne stignu ni da mu zapamte broj na dresu, a ni saigrači da ga valjano upoznaju.
Prava je retkost u današnjim fudbalskim uslovima u Srbiji da igrač ostane nekoliko sezona, da ostavi trag, da obeleži svoje vreme, da se navijači identifikuju sa njim, zavole ga, požele da imaju njegov dres u kolekciji...
Partizan ima u svojim redovima igrače koji imaju zavidan staž. Ne računajući neprikosnovenog kapitena Sašu Ilića, rekordera beogradskog kluba po broju odigranih mečeva, ima još igrača u sadašnjem prvom timu koji mogu da se pohvale da su dobacili (ili prebacili) 100 i 200 mečeva u crno-belom dresu.
Zanimljivo je da mnogi od njih nisu mnogo godina u Partizanu, ali već su ispisali stranice istorije kluba. Interesantan je podatak da su, recimo, Miroslav Vulićević i Nemanja G. Miletić debitovali u dresu Partizana baš u mečevima protiv svog bivšeg kluba Javora iz Ivanjice ili da je Nebojša Kosović svoj prvi meč za Partizan odigrao protiv Borca iz Čačka, baš kao Saša Ilić pre više od dve decenije.
Mnogi od sadašnjih prvotimaca kao najdražu utakmicu izdvajaju oni protiv Jang Bojsa, a "Lola" Smiljanić nikada neće zaboraviti meč protiv Anderlehta u Briselu 2010. godine i plaman Partizana u grupnu fazu Lige šampiona drugi put u istoriji beogradskog kluba.
VLADIMIR STOJKOVIĆ (216)
"Prva utakmica, samo tri dana po mom dolasku u Beograd i potpisivanju ugovora sa Partizanom, bila je sa ekipom Hajduka iz Kule, kada je Kleo dao gol makazicama sa šesnaest metara. To je za mene utakmica koju ću pamtiti čitav život, jer je tih dana vladala neka čudna atmosfera, veliki naboj i iščekivanje sportske javnosti kako će sve izgledati na stadionu i terenu kada istrčim svoju prvu utakmicu u crno-belom dresu. Emocije su u tom trenutku bile pomešane, neki i strah i adrenalin. Ali bilo mi je drago jer, ne samo da smo pobedili na mom debiju, već je ostao upamćen i taj prelep gol Klea. Tada je već sve slutilo da će me Grobari prihvatiti".
100. i 200. utakmica?
"Tu stotu i dvestotu sam posle počeo da gledam kao svaku drugu. Ali, utakmicu koju bih morao da biram pored svih lepih utakmica, onih prvenstvenih kod Saleta Stanojevića, uz mnogo lepih derbija i pozitivnih rezultatata, pa potom kod Đuke i sada kod Bate (Miroslav Đukić i Zoran Mirković) ipak bi bila Tromso kod Vermeza (Vladimir Vermezović). Tada smo ušli u Ligu Evrope golom Ivana Ivanova iz prekida u 75. minutu, kada sam podigao majicu koju sam posvetio majci Kosi, koja je umrla na prethodnoj revanš utakmici kvalifikacija u Valeti. Taj prolaz u Ligu Evrope sam njoj posveti uz majicu sa njenim likom, koju je čitav stadion i javnost videla u tom trenutku".
Vladimir Stojković - intervju za MONDO
MIROSLAV VULIĆEVIĆ (211)
"U Partizan sam došao decembra 2013. godine kad je šef bio Marko Nikolić. Posle nekoliko prijateljskih utakmica koje smo odigrali na pripremama u Turskoj, koje naravno nisu za zaborav, usledila je ona svima uvek najvažnija prva zvanična u prvenstvu. Sećam se da je bila baš protiv ekipe Radničkog iz Kragujevca. To je, ipak, bio moj debi pred Grobarima, kada želite da se pokažete u što boljem svetlu i opravdate i poverenje kao pojačanje. Kada se završila, uz to pobedom, kao da mi je pao neki teret sa leđa".
100. i 200. utakmica?
"Sudbina je htela da 100. utakmica bude protiv ekipe Javora iz Ivanjice kluba u kojem sam proveo značajne fudbalske godine. Iskreno, 200.se i ne sećam, ali odigrati 200 utakmica u crno-belom dresu me čini posebno srećnim i ponosnim. Toliko klinaca mašta da odigra barem jednu utakmicu za Partizan, a eto, ja sam ih odigrao preko 200. Kada govorimo o omiljenoj, teško ih je izdvojiti. Ipak, sigurno je najupečatljiviji moj prvi derbi. Toliko ste toga čuli o večitom derbiju i sada je red došao da vi budete deo te fudbalske svetkovine. Zaista nisam mogao bolji debitantski derbi da poželim. Igrao se na našem stadionu, gde je atmosfera kao i uvek bila do usijanja. Naš protivnik nije iskoristio dva penala i onda ja asistiram za pobedonosni gol u 90.minutu igre! Uz derbi tu su i evropske utakmice od veliki važnosti za klub - Jang Bojs za proleće u Evropi i Steaua u Bukureštu i moj prvi gol u dresu Partizana".
MILAN SMILJANIĆ (230)
"Za mene je svaka utakmica u dresu Partizana svetkovina i utakmica koja je upisana velikim slovima od prvog dana kada sam zvanično debitovao u prvom timu sa 17. godina na utakmici protiv Sutjeske u Beogradu. Nerado izdvajam i brojim iste, jer je za mene svaki dan proveden u ovom klubu, energija, atmosfera i prijatelji nešto što je utkano u svaka moju ćeliju. Da li bila prva, stota, dvestota, uvek podjednako važna i milija od svake inostrane. Ali, ako baš izdvajam, to je protiv Andrlehta u Briselu i ponovni plasman u Ligu šampiona, i naravno, svaki večiti derbi. To je za mene uvek poseban žar i energija kao prvog dana kada sam kročio u Humsku".
Pre nekoliko dana, Nemanja R. Miletić obeležio je svoju 100. utakmicu u dresu Partizana. Još četvorica fudbalera iz sadašnjeg prvog tima (ne računajući gore navedene i Sašu Ilića), premašili su broj 100. To su: Nemanja (G) Miletić (128), Zoran Tošić (121), Nebojša Kosović (115) i Danilo Pantić (144).
DANILO PANTIĆ (144)
"Sa šesnest godina sam ispunio dečački san i debitovao za prvi tim Partizana i to na utakmici, koja je značila proslavu titule. Sećam se da je to bila utakmica protiv Spartaka, koju smo igrali kod kuće. Ujedno bih ova dva važna događaja spojio i tu utakmicu obeležio kao omiljenu. Što se tiče stote, znam da sam za to saznao nekoliko dana nakon odigrane utakmice. Drago mi je da sam ušao u taj čuveni klub 100 i nadam se da je još mnogo utakmica u dresu Partizana predamnom. Čast je igrati toliko utakmica za veliki klub kao što je Partizan".
NEMANJA (G) MILETIĆ (128)
"Moja prva utakmica po dolasku u Partizan je bila upravo protiv ekipe Javora iz Ivanjice, tima iz kojeg sam i prešao u crno-bele. Sećam se da je preko mene napravljen i penal, da sam asistirao i čak pogodio i stativu na utakmici. Najdraža utakmica, mislim da je ne samo meni, već čitavoj ekipi te sezone, ona protiv ekipe Jang Bojsa, koju smo igrali kod kuće kao petu u nizu i ujedno prezimili u Evropi posle 13 godina".
ZORAN TOŠIĆ (121)
"Sećam se debija kao da je bio juče. Imao sam dvadeset godina, ušao sam umesto Moreire u Novom Sadu i pobedili smo 1:0. Od mene u tom trenutku nije bilo srećnije osobe! Em debituješ za voljeni klub, em odneseš pobedu! Sigurno je da pamtim i meč protiv Skenderbega u Beogradu za Ligu Evrope. Toliko tenzije je bilo prisutno, a nas je samo pobeda mogla održati u igri za prolaz. Pun stadion, nikad bolji navijači i gol za koji mogu da kažem da je jedan od najdražih u karijeri.Definitivno, kao i prvu, tako i ovu, nikad neću zaboraviti! Toliko sam ih odigrao u karijeri da sam odavno prestao da ih brojim. Ali, da li je prva, pedeseta ili stota, svaka u dresu Partizana je posebna. Jedino se dres reprezentacije nosi sa ponosom kao i dres Partizana!".
NEBOJŠA KOSOVIĆ (115)
"Prva zvanična utakmica za Partizan i moj debi je utakmica protiv Borca iz Čačka u gostima koju smo dobili 3:1. Pamtim i po tome što je Saša Ilić legenda kluba debitovao takođe protiv istog kluba, ako se ne varam pre 22 godine. Bilo je pomešanih emocija, ali sam bio srećan što sam ostvario san! Moja omiljena utakmica je svakako derbi u kojem smo pobedili na stadionu Zvezde 3:1 i napravili veliki korak ka osvajanju šeste 'duple krune' u istoriji kluba. Ušao sam u 70. minutu igre, a kad je sudija odsvirao kraj, bio sam možda u tom trenutku najsrećniji čovek na svetu! Zaista se ne sećam svoje stote utakmice, ali za nas koji smo u Partizanu, svaka utakmica je sveta".
NEMANJA (R) MILETIĆ (100)
"Mnogo mi je drago što sam ušao u 'Klub 100' doslovno sa 100. utakmicom u 27. kolu. Doduše, osim brojke i jubileja ne mogu da kažem da će mi ostati u prelepom sećanju, jer em što sam se povredio i morao da napustim igru, em smo izgubili. Sa druge strane, kad dođeš do te brojke za godinu i osam meseci moraš da budeš ponosan. Pamtim svoj debi - bile su pripreme u Sloveniji, utakmica protiv ekipe Kopenhagena kada sam još igrao na poziciji štopera. Šef je bio Miroslav Đukić i tu smo utakmicu pobedili. Te stvari se pamte zauvek. Omiljena utakmica - protiv Jang Bojsa u Beogradu".